Рајко Петров Ного: Ћирилица је више од идентитета

Зашто баш ћирилицом? Зато што је за мене моје писмо заправо питање не само идентитета, него неке врсте најинтимније топлине коју има поезија, казао је у интервјуу за ,,Новости“ српски пјесник, есејиста и књижевни критичар, Рајко Петров Ного.

* Често се стиховима враћате у дјетињство, у завичај…

– Прва половина моје књиге је ијекавска, друга – екавска. Тако сам раздвојио периоде у мом животу. Када су се Црногорци одвојили, мени је почело бити бесмислено моје слово разлике и ја сам престао да пишем ијекавски. По томе се разликују старе и нове пјесме.

* Читавог прошлог вијека Срби су страдали овдје, тамо. Видите ли крај нашем страдању?

– Не видим, нажалост. Можда зато што, иначе, ништа ведро сада не видим.

* Да ли је поезија окренута духовности, православљу, традицији, коријенима, попут ваше, данас пожељна?

– Не пишем пожељне пјесме. Знам да је живот за свакога тежак, а поготову за осјетљива човјека. А, дрхтање је можда ствар интелигенције.

* Једном сте рекли: Ја сам Косово у кући имао. Може ли се између колективног и вашег личног памћења ставити знак једнакости?

– Ето, рецимо, то је заиста чудан феномен. Кад сам написао наслов „Документарни детаљи“, онда су и неке лирске или сасвим лирске пјесме, одједном постале документарне. Читав мој косовски циклус данас се чита као документ, јер сам, ајде да не претјерујем, и у оно доба видео о чему се ради.

* Имамо ли још Косово у нашој кући?

– Тамо гдје још постоје гусле и даље је Косово у кући.

* Да ли је Косово и даље најскупља српска ријеч?

– Бећковић би рекао, а ево, и ја кажем, да је и данас Косово не само најскупља српска ријеч, већ и судбинска ријеч.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: