Рајко Церовић и његова Застава
Рајко Церовић
У дневном листу „Побједа“ од 16.03.2016. године изашао текст „чувеног“ црногорског публицисте и књижевног критичара Рајка Церовића, под насловом „Заставе“.
Поменути аутор се широј публици није толико наметнуо својим литерарним и стручним радом, колико идејама антисрпства и шовинистичким изјавама, у које је унио сав свој (али скромни) људски и интелектуални потенцијал.
Прва трећина текста је потрошена у слабашном литерарном покушају господина Церовића да нам прикаже како се он састаје са својим друштвом у бифеу неког хотела, те како они тамо, уз кафу, проводе вријеме и воде свакакве разговоре. Успут се помиње пензионерска шетња до хотела, ради кондиције и здравог начина живота, кад год се то може.
Али, ђаво једне прилике није био миран, те је господин Церовић прошао поред колоне сватова испред којих се виорила српска тробојка! Ту је, пише аутор, на семафору, настала „гунгула и граја“, наравно од сватова са тробојком, и уздах неког човјека, који је, ваљда са чуђењем, али само за себе, узвикнуо „свашта“, и наставио свој пут.
И ту аутор текста, ничим изазван, пише: “Мислим, што то толико руководи људе да се прсе туђом заставом, па чак и онда ако су по сопственом увјерењу умислили да су Срби. Могу бити Срби, али не морају због тога парадирати заставом друге државе“.
Дакле, за господина Церовића су Срби умислили да су Срби, а иначе то нијесу, већ су вјероватно Црногорци, само што из незнања или неких других разлога умишљају да су Срби. Нечувено! Чисти примјер говора мржње и омаловажавања аутохтоног народа са ових простора који, и поред свих притисака, чини тридесетак процената становништва у Црној Гори.
Господине Церовићу, ја сам из Берана. Тај крај се у народу и у књигама и даље назива Стара Србија. Долине Лима, Таре, Пиве и Мораче су Срби населили још од првих долазака на Балкан. И то, осим острашћених Црногораца којима и Ви припадате, који своје црногорство не мјере стварним доприносом црногорској држави и друштву, већ степеном хистерије према Србима, не оспорава нико. Погледајте, рецимо, „Историјски лексикон Црне Горе“, Шерба Растодера и Живка Андријашевића, па ћете видјети шта ови национални црногорски историчари пишу о Србима у Црној Гори. Но, није ми циљ да господина Церовића и њему сличне едукујем или упућујем на литературу, већ да изразим протест због омаловажавања Срба и изношења говора мржње.
Моји преци као Срби живе на овим просторима више од хиљаду година, и нити су дошли однекуда нити су умислили да су Срби.
У другој, горе цитираној реченици, г. Церовић нам, сигурно демократски, као заговорник слободе мишљења и људских права, дозвољава да будемо Срби, али нам замјера што се „прсимо“ и „парадирамо“ заставом друге државе. То су оне тезе великоцрногорских интелектуалаца којима покушавају да асимилују Србе.
Навијајмо за своју државу, користимо своју химну, заставу и све што је црногорско. Другим ријечима, будимо Црногорци, јер имамо своју државу, свој језик, своју цркву. Без обзира што је та застава наметнута силом већине у Скупштини, без консензуса свих народа.
Моји преци, наравно Срби, су уз сличну заставу (алај – барјак) ослобађали ову земљу од Турака, тако да она мени лично не смета. Она више смета Бошњацима, Муслиманима и Албанцима јер се на њој налазе три крста, и они као неправославци зазиру од ње. Срби је не воле из принципијелних разлога, јер није донешена консензусом и договором свих народа Црне Горе.
Слично је и са језиком, који нам је, такође, наметнут силом већине у Скупштини. Иако је већински, српски скоро да је забрањен у Црној Гори. Љубав према држави, језику, застави се носи у души. Тешко ју је, мада није немогуће, силом наметнути другима.
Запитајте се, господине Церовићу, заједно са властима чији сте извршилац, зашто Срби не доживљавају црногорске државне симболе као своје. Ви сте највећи кривци за то. Ви сте креатори политике гдје се од својих часних и честитих грађана на силу и вјештачки праве непријатељи.
Иако господин Церовић и његов „круг интелектуалаца“ имају сву неопходну подршку и помоћ државе у наметању црногорштине свима у Црној Гори, иако је то државни идентитетски пројекат, ипак то споро иде. Силом наметнуте идеје о идентитету се слабо примају.
Зато се у даљем тексту г. Церовић бави људскм правима и анализама типа: да ли су са невјестине стране пристали на тробојку; да ли се сви сватови осјећају пријатно под том заставом; да ли ће се запјевати каква црногорска пјесма или одржати здравица у којој је неизбјежна црногорска ратничка традиција, а уз такве ствари обавезно мора ићи црногорска застава, а не српска тробојка, итд.
Успут примјећује, али за себе, како је српска историја за разлику од црногорске, некако без континуитета, изнутра мало искидана и испроваљивана! На крају, господин Церовић „поентира“ увредама гдје ношење тробојке на свадбама назива „недостатком домаћег васпитања и грађанске културе“ и „перверзијама са толиким процентом неваспитања“! Текст завршава молитвом Богу (мада је г. Церовић по мојим сазнањима атеиста) да на власт не дођу ови што носе тробојку!
На жалост, док су господин Церовић и његови у Црној Гори били спорадична појава, имали смо једну заставу, један језик, један народ (некад би се звао српски, а некад црногорски, али то није искључивало једно друго), једну државу.
Сада Срби у Црној Гори имају све двоструко. И своје српско, али и наметнуто црногорско. Сада од истог оца и мајке имамо два брата гдје је један Србин, а други Црногорац. Један говори српским, а други црногорским језиком.
Но, господину Церовићу је мало то што нас је завадио, повукао шавове по сред породице, а камоли друштва, што гради црногорски идентитет на антисрпству, већ грубо вријеђа и омаловажава све што је српско у Црној Гори и ван ње. У срећним државама би се сама огласила тијела која се баве говором мржње у медијима. Макар би упозорили уредништво „Побједе“ и господина Церовића. Али, изгледа у Црној Гори влада принцип „Нека га. То он вријеђа Србе, њих може“!
Пише: Радомир Божовић
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Kada Vam nečovjek kaže da niste čovjek, to je najveći mogući kompliment!
Neka vam Bog pomogne, braco velikosrbi, da se izborite sa vasom mrznjom. Zalosno je citati sto pisete i govorite. Dok god ste takvi vi nijeste ljudi, vec najveci nesrecnici koji samo znaju da mrze druge. Nikome mrznja nije pomogla, nece ni vama. Zato opametite se – vazniji su ljudi, no zastve, kape, jezici, himne itd. – i, sigurno je vaznija istina od lazi. A istina je da je ovo vasa domovina. A da je vi, svim srcem svojim, mrzite i zelite joj sve najgore. Zalosno. Zato, neka vam Bog prosvijetli umove.
Otkriven krvolok koji je pozirao sa odsjecenim glavama
Kristofer Kaze pozira sa odsjecenim glavama vojnika RS
Mudžahedin koji je u ljeto 1992. godine pozirao sa odsječenom glavom srpskog vojnika Blagoja Blagojevića na Crnom vrhu kod Teslića je francuski državljanin Kristofer Kaze.
Za njega se dugo vjerovalo da je, kao član takozvane Rubeške grupe, poginuo u okršaju sa belgijskom policijom.
Kaze je veoma blizak prijatelj Lionela Dimona, jednog od Abu Hamzi, koji je ratovao pod zastavom odreda “El mudžahedin” ili El mudžahid (kako ih neki nazivaju), a po zanimanju je ljekar i radio je u bolnici u Zenici, piše današnji “Fokus” pozivajući se na neimenovane izvore. Prema “Fokusovom” izvoru, francuske obavještajne službe već neko vrijeme pokušavaju da od nadležnih u BiH dobiju informacije o Kazeu, budući da je on, odmah po izbijanju rata u BiH, stigao na ove prostore i pridružio se islamskim ratnicima u borbama protiv Vojske Republike Srpske.
“Fokusovi” sagovornici navode da je Kaze u BiH živio pod najmanje tri imena i to Abu Džafer, Abu Ibrahim iAbu Muhamed, te da su mu upravo ti lažni identiteti pomogli da se iz Francuske, posle niza skandala i prevara koje je izazvala “Rubeška grupa”, tajnim kanalima prebaci u BiH i tu živi možda čak i danas.
Član Ekspertskog tima Jugoistočne Evrope za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala Dževad Galijašević rekao je da Kazeovi zaštitnici znaju da li je on u BiH ili ne, ali da to neće reći ni francuskim ni domaćim službama.
Prema njegovim riječima, Kazea i Dimona ne povezuje samo “Rubeška grupa”, kojoj su francuske vlasti na teret stavljale pripremu atentata na nekog od članova G-17, te niz oružanih pljački i razbojništava u Francuskoj, nego se obojica dovode u vezu sa navodnom humanitarnom organizacijom “IGASA”, jednom od finansijskih paravana Al Kaide, kojoj se pripisuje i pokušaj atentata na pokojnog poglavara Katoličke crkve papu Jovana Pavla Drugog tokom njegove posjete Banjaluci 2003. godine.
On smatra da će francuski obavještajci teško doći do validnih podataka o Kazeu ili bilo kom drugom islamskom ratniku, jer su oni i danas u BiH zaštićeni sa najmanje tri prstena, ali vrijeme polako otkriva sve detalje i vodi nas ka tragu razbojnika.
“Prvi prsten je vrh Islamske vjerske zajednice, predvođen rejsom Mustafom Cerićem, koji je i najodgovorniji za dovođenje i masovnu naturalizaciju mudžahedina. Drugi prsten čini Savjet za odbranu i bezbjednost SDA, stranke koja je još 1990-ih godina širom otvorila vrata BiH Arapima, dok treći prsten predstavljaju operativci CIA, koji su od samog početka znali sve o pridošlicama u BiH, ali zbog drugih interesa nisu htjeli da reaguju, niti da traže njihovo proterivanje”, ali danas imaju skroz dugačije vidjenje ovih terorista i već dostavljaju važne podatke službama, pojasnio je Galijašević.
Slučaj:
U minulom ratu Šemsudin Mehmedović (Ratni načelniku policije u Tešnju) se bavio glavama i sudbinama tog grada, veli Galijašević.
Sve je krenulo dolaskom mudžahedina, a Mehmedović im je bio glavna konekcija.
Ekrem Mujanović, Muhamed Članjak, Hakija Užičanin i Mustafa Cerovac tražili su od Šemse njihovu eliminaciju, ali je sve bilo badava.
U žučnoj raspravi čak je Članjak Šemsi opsovao i Boga, a Ajanović iz Mehmedovićeve policije poslao pismo Aliji Izetbegoviću.
Međutim, zbog sukoba Armije BiH i HVO, Izetbegović je u Tešanj stigao tek nakon dvije godine.
Tada u Tešnju Izetbegović smjenjuje kompletan politički vrh Tešnja koji je bio protiv Mehmedovića i mudžahedina. Ajanović, Članjak i Cerovac osnivaju potom SBiH u Tešnju, a Užičanin prelazi u SDP.
Ratnom načelniku policije u Tešnju, Šemsudinu Mehmedoviću, danas potpredsjedniku SDA i poslaniku te stranke, u septembru 1992. godine mudžahedini su na poklon u Stanicu policije donijeli tri odsječene glave srpskih vojnika! Ovaj događaj pokazao je samo da je Mehmedović i tada u svojim rerdovima imao insajdera, koji je kao zaštićeni svjedok obznanio ovo javnosti.
Odsječene srpske glave iz baze u selu Jablanica donio je mudžahedin po imenu Zeid, koji se, u pratnji policajaca Envera i Amira Beše, te Besima Sejdića, dovezao pred policijsku stanicu u Tešnju u terenskom vozilu.
– Zeid je uzeo prtenu vreću i unio je u zgradu policije, bacivši je na sto dežurnog policajca Hakije Hadžana, koji je ishitreno upitao: „Šta ste to donijeli, braćo?»
Zeid je na to odgovorio: “Što je načelnik tražio, mi smo uradili”.
Donijeli smo, brate, tri vlaške glave njemu na poklon – ispričao je ovaj svjedok.
Svjedok navodi i to da je Mehmedović došao u stanicu na poziv dežurnog policajca, koji je putem motorole koristio šifru „Hum 101».
– Dežurni policajac radosno mu je saopštio da su braća iz Jablanice donijela hediju i da on traži muštuluk.
Nedugo zatim došao je Šemso (Mehmedinović) u društvu Emira Ahmetovića.
Tada je Zeid uzeo vreću i istresao glave u hodnik – navodi svjedok u ovom stravičnom iskazu.
Prema daljim navodima svjedoka, Mehmedović je pljunuo u pravcu odsječenih glava i rekao da je šteta što su odsječene samo tri.
– Da ste, bogdo, odsjekli i hiljadu drugih – rekao je Mehmedović.
Svjedoci iz Tešnja pričaju da su odsječene glave kasnije odnešene u ovdašnji Dom zdravlja i da su kasnije bile neko vrijeme istaknute na srednjovjekovnoj tvrđavi u Tešnju nabijene na kolčeve.
Prema iskazu svjedoka, Šemsudin Mehmedović je odjednom naredio policajcima Emiru Ahmetoviću, Smailu Smailbegoviću i Hakiji Hadžanu da pokupe odsječene glave i zakopaju ih na tajnu lokaciju u okolini Tešnja.
Prilikom iznenadne kontraofanzive i oslobađanja sela Jasenova, borci Vojske Republike Srpske su zaplijenili foto-dokumentaciju ovog zločina, lična dokumenta odreda, strane valute novca, drogu, inostrano oružje itd. od odreda “El mudžahedin” koji su pobjegli sa svojih položaja pred vojnicima RS.
Tako se i došlo do dokaza i ovih stravičnih fotografija koje su pred vama.
Šemsudin Mehmedović poslanik i zamjenik predsjednika SDA u Parlamentu BiH.
Šemsudin Mehmedović je, zajedno sa ratnim komandantom u Tešnju Mustafom Cerovcem, na čelu liste na kojoj su devetorica koji se sumnjiče za odgovornost za zločin na lokalitetu Crni vrh između Tešnja i Teslića, kada su na svirep način odsjecanjem glave života lišeni zarobljeni srpski vojnici. Blagoje Blagojević, Nenad Petković i Branislav Đurić su sa konjskom zapregom, raznoseći hranu vojnicima VRS na položajima, zalutali na neprijateljsku teritoriju, što je bilo kobno za njih iako nisu učestvovali u borbama.
Šemsudin Mehmedović je priznao da se vodi istraga protiv njega, poručivši da zna svoju prošlost i da oni koji misle da ima i njegovih nečasnih radnji to treba i da dokažu na sudu.
Mehmedović je, podsjetimo, od 1991. do 1993. godine bio načelnik Policijske stanice u Tešnju, a između 1993. i 1995. godine i načelnik Centra službe bezbjednosti Doboj sa sjedištem u Tešnju.
Član je i jedan od osnivača Stranke demokratske akcije (SDA) od 1990. godine. Od 2002. do 2005. godine bio je član Glavnog odbora ove stranke. Na 5. kongresu SDA, održanom u maju 2009. godine, izabran je za potpredsjednika stranke.
Član je Kantonalnog odbora SDA Zeničko-dobojskog kantona (ZDK) od 1995. godine, a član je i Općinskog rukovodstva SDA Tešanj, čiji je predsjednik od 2005. godine.
Šemsudina Mehmedovića je SIPA vec hapsila zbog ratnog zločina nad srpskim civilnim stanovništvom na području Općine Tešanj, a sad ima i dodatnu aferu da je izdavao naredbe za hvatanje Srba i njihovo privođenje, te je lično učestvovao u nekim mučenjima, ispitivanjima i iznuđivanju priznanja od srpskih civila, koje je prisiljavao da služe u takozvanoj Armiji RBiH, a potom im onemogućavao napuštanje područja opštine Tešanj.
Pripadnici Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA) otkrili su u 2013. godini na području Tešnja veliku količinu zakopanog vojnog naoružanja, municije i eksplozivnih sredstava, i prema policijskim informacijama, riječ je o najvećoj količini ubojitih sprava pronađenih od prethodnog rata do danas.
Spekuliše se da je “Mehmedović lično naredio da se oružje skladišti i sakrije, te dio proslijedi za naoružavanje mudžahedina širom svijeta, a potom opet dopuni kako bi imali veliku bazu naoružanja u srcu BiH”
Od ranije je poznato da je BiH u fokusu zbog naoružavanja i ilegalnog izvoza oružja u zemlje pod embargom.
Uporedo s tim vodi se i istraga protiv pojedinaca iz Ministarstva odbrane BiH, a zbog ilegalne prodaje oružja iz zemlje.
Šemsudin Mehmedović, funkcioner SDA, i ranije je bio u fokusu javnosti, i to zbog navodne podjele oružja građanima, zbog čega je protiv njega vođen sudski proces.
Mehmedović je, prema optužnici koju su ranije objavili mediji, naredio da se iz policijskog magacina u Zenici dislocira 500 pušaka argentinki i 50 heklera, 38.000 metaka kalibra 7,62 mm i 90 granata za RPG.
Oružje i municija su podijeljeni na području Zenice i Tešnja.
Ipak, klupko oko Šemsudina Mehmedovića je sve tanje.
SIPA (Pripadnici Državne agencije za istrage i zaštitu), navode da je dokaza dovoljno kako bi se sve priče povezale, ali ipak neće da iznose detalje u javnost zbog istrage koja je u toku.
Dok istraga traje, Šemsudin uživa u blagodatima i bogatstvu koje je stekao (većinom je sve pametno pretvorio u nekretnine, a dosta toga prepisao na treća lica, ukoliko bi došlo do provjere imovine), a iz dobro upućenih izvora saznajemo da je u Jelahu, Tešnju i okolini pola lokala i zgrada u njegovom vlasništvu.
Pitamo se samo otkud mu lova?
Tags: Abu Džafer, abu hamza, Abu Ibrahim i Abu Muhamed, Akcija Ozren, Amir Bešo, armija bih mudzahedini, Besim Sejdić, Blagoje Blagojevic Teslic, Crni Vrh, crni vrh teslic, dzevad galijasevic, Ekrem Mujanović, el mudzahedin, el mudzahid, Emir Ahmetović, Enver Bešo, Hakija Hadžan, Hakija Užičanin, Hum 101, Jasenova, Jelah tesanj, Kristofer Kaze, Lionel Dimon, masakriranje vojnika, Mudzahedini teslic,Muhamed Članjak, mustafa ceric, Mustafa Cerovac, odsjecene glave teslic, rubeska grupa, Šemsudin Mehmedović, semsudin mehmedovic tesanj, Smail Smailbegović, Teslic, vojska rs blagoje blagojevic
Neka vama Bog pomogne sto na Analitici i ostalim ekstremnim portalima na najbljutaviji nacin vrijedjate srpski narod.
Evo vam juče i ratni NATO brod u luci Bar sa ogromnom turskom zastavom koji je cijelo vrijeme puštao vrlo glasno ono njihovo odvratno zavijanje i urlikanje koje oni zovu muzikom! Kakvo poniženje za građane Bara, dolazi da ih u rođenoj luci ponižava brod države koja ide u novi osmanski pohod na Balkan i Evropu, koja otvoreno podržava teroriste iz ISIL-a i trguje oružjem, opijatima i ljudskim organima sa njima, dok ubija i istrebljuje manjine, intelektualce, novinare!
Рожаје: За Бајрам склонили заставу Црне Горе
Током вјерског празника Бајрама, који се славио од прошлог петка до понедјељка, на згради локалне управе у Рожајама није било црногорске заставе на јарболу на којем се стално налазила од стицања црногорске независности.
У том периоду на згради се налазила само бошњачка застава, преносе медији.
У Одјељењу безбједности су саопштили да нијесу примијетили да на јарболу општине није било црногорске заставе, те да због тога нијесу предузимали никакве мјере из своје надлежности.
Предсједник општине, Ејуп Нурковић, је казао да није знао да ли је или није била црногорска застава окачена на згради локалне управе. Он је рекао да је барјак у петак, иначе први дан прославе Бајрама, оборио вјетар који је дувао тога дана у Рожајама.
Турска застава у Рожајама на обиљежавању пада Цариграда
Да су у Црној Гори на дјелу двоструки аршини свакодневно имамо потврде, па тако полиција, уз казне, отима српске заставе у Колашину, док се, рецимо, не усуђује да дира огромну турску заставу у Рожајама.
Турска застава истакнута је поводом обиљежавање отварања вјерске школе у Рожајама, а интересантно је да је читав догађај уско повезан са годишњицом пада Цариграда, односно турског освајања највеће хришћанске престонице тог времена.
Овај догађај у Рожајама је, такође, посебно занимљив у контексту насртаја режима на сватове са српским заставама у Колашину. Подсјећамо, полиција је тада одузела српске заставе, а сватове прекршајно процесуирала, што представља класичан примјер дискриминације Срба.
С друге стране зграда у Рожајама је малтене заклоњена огромном турском заставом, али је „промакла“ будним чуварима новодукљанских тековина.
Чланови Отпора пуштени након два сата ”информативног разговора”
• недеља, 21 фебруар 2016 17:09
Чланови Грађанског покрета Отпор, Петар Шћепановић и Аљоша Туровић пуштени су након два сата ”информативног разговора”, зато што су фотографисали непрописно паркиране аутомобиле са службеним регистарским ознакама испред пдгоричког ресторана ”Дали”.
Студенти Петар и Аљоша били су у повратку са протеста који је организовала грађанска група „КАНА – Ко ако не архитект“.
Као што је познато Подгоричанима, ту се непрописно, бахато паркирају аутомобили из пратње Мила Ђукановића, угрожавајући саобраћај и изазивајући револт возача и пјешака. Један од снимљениих, паркираних аутомобила је био са ознаком ПГ ЦГ 003.
Петар и Аљоша ниједан закон нису прекршили, док власник возила регистарских таблица ПГ ЦГ 003 јесте. Добродишли у демократску државу! Добродошли у Црну Гору!
Crnogorski ustaše
Jedan fenomen koji je svoje konačno lice pokazao u drugom svjetskom ratu, malo je poznat široj javnosti. Do skora je i sakrivan i guran pod otirač zbog sramote i štete koju je mogao da napravi nekadašnjoj srbijansko-crnogorskoj „slozi“….bratskoj srpskoj slozi.
Da bi objasnili ovaj fenomen, moramo se vratiti malo nazad kroz istoriju u doba kraljevine Crne Gore i njenog suverena knjaza a kasnije i kralja…Nikole I Petrovića Njegoša.
Crna Gora, koja je ustrojena po principu jedne vojne krajine iliti gerilske države, zbog velikosrpske državotvorne ideje koju je baštinila kroz dinastiju Petrovića…ali je baštinila i srpski nacionalni etnos, srpsko pismo, srpski izvorni jezik , istoriju i običaje…ne bez razloga Crna Gora je kroz istorIjU zvana Srpska Sparta.
Tako je bilo sve do dinastičke borbe između dvije srpske kraljevske kuće za presto velike države za koju su se borili Karađorđevići i Petrovići, balkanskih ratova i prvog svjetskog rata te ujedinjenja Crne Gore i Srbije na famoznoj podgoričkoj skupštini 1918.
Protivnici ujedinjenja Srbije i Crne Gore su podstaknuti izbjegličkom vladom svrgnutog kralja Nikole podigli oružani ustanak 1919 koji je ugušen , ali je odnio dosta života i u bratske odnose dvije države zauvijek unio sjeme zla.
Sekula Drljević i Savić Marković Štedimlija
Čovjek zbog koga je ovaj topik i dobio tako zvučan naziv u vrijeme tzv.Božićne pobune 1919. i ujedinjenja dvije države, bio je jedan od vatrenih pobornika ujednjenja…čak je o tome ostavio i pisanih tragova…dr.Sekula Drljević, kandidat za ministarsko mjesto u Beogradu.
Igrom sudbine velikom „unionisti i borcu za ujednijenje“ je ta fotelja je izmakla a on osvetoljubljiv i buntovan kakav je bio a istorija i vrijeme posvjedočili…okrenuo ćurak naopako te osnovao u Podgorici 1925. (separtističku) Seljačku stranku, ali kako je slabo imao pristalica napustio je i pridružio se Hrvatskoj seljačkoj stranci Stjepana Radića i tako iz svoje bolesne mržnje i osvetoljubivosti postao jedan od ideologa budućeg ustaškog poketa a kasnije u toku rata jedan od njegovih njegovih idejnih vođa blizak Paveliću.
Tokom sudskih procesa u bivšoj Kraljevini Jugoslaviji, kao advokat besplatno je branio komuniste i pripadnike ustaškog pokreta te zaslužio počasno mjesto u budućoj Pavelićevoj NDH.
Bio je prvi zagovornik crnogorske nacije, tzv. crnogorske pravoslavne crkve i crnogorskog jezika, zasteve i himne koje je još u toku rata pokušao da ostvari uz pomoć NDH i Italijanskog okupatora. Italijani su ga brzo pročitali i uvidjevši da u tadašnjoj Crnoj Gori nema nikakvo uporište protjerali…ali su ga Pavelić i njegove ustaše dočekali raširenih ruku u Zagrebu, jer je kao Srbin bio posebno voljan da radi protiv Srbije i Srba uopšte, što je Hrvatima posebno imponovalo.
Sa prijateljem i istomišljenikom Savićem Markovićem Štedimlijom iz Pipera u Crnoj Gori radili su na uspostavljanju tzv. Hrvatske Pravoslavne Crkve te kao ideolozi ustaškog pokreta krivi za brojne srpske žrtve koje su iz toga proistekle.
Pored Sekule Drljevića i Savića Markovića Štedimlije izroda iz Crne Gore je bilo još koji su zajedno sa njima „radili“ na „obnovi“ crnogorske državnosti, ali zbog nemogućnosti direktnog uticaja na Crnu Goru, svoje bolesne ideje i experimente sprovodili nad Srbima u Pavelićevoj državi.
Za vrijeme rata pisali su Knjige ali i članke u ustaškim novinama i podstrekavali na zločine prema Srbima.
I jedan i drugi su proglašeni za ratne zločince. Sekulu Drljevića su u Austriji u jednom hotelu gdje se skrivao čekajući vezu da se prebaci za Lat.Ameriku ubili Đurišićevi četnici sveteći svoga komandanta koga je ovaj na prevaru ubio u Jasenovcu, dok je drugi odrobijao u Jugoslaviji dio nekave ionako male kazne od samo nekolike godine ali je izlaskom na slobodu u komunističkoj Jugoslaviji posebno za vrijeme MASPOKA nastavio svoju antisrpsku politiku sve do svoje smrti u Zagrebu 1971.
U ustaškoj Hrvatskoj Reviji u Minhenu je povodom njegove smrti napisano doslovno ovo: “ U Zagrebu je 25.siječnja ov.g. umro a 28. sahranjen na Mirogoju Savić Marković Štedimlija, ugledni publicista i veliki prijatelj hrvatskog naroda“.
He , he, jes sve je ovo bila „stara Srbija“ , odole do Tokija, ha , ha , e bolest je svačija .
Све је то Велика Србија, Мисхја ( немам ону гуку на с па не знам како се зовеш аветињо. Лажно се представљаш). Веелика, јадо. А не може бити Србија мала! Ка ни Српска Црна Гора што не може бити мала. Јок она! Што Велика смета Шћип’тарима, знамо. Сметају ли они нама? Јок. Ка ни бува кучку што не смета. А и ђе би бува до на кучка? Ка ни мене што не смета твоја гука на име.
Jedva Djokovic uze set u taj breku,njega je nagovorio ovaj Vajda da se pise Srbinom kao Sima Njegosa a i onaj Pilic mi je sumnjiv.
Мишја крезубашу, како да те убједимо да је авнојевска ЦГ увијек била дио Србије ако нећеш да се образујеш и да проучавањем самостално спознаш ту чињеницу? Довољно ти је да прочиташ Мавра Орбинија.
Protuva poput Cerovića bi bila oduševljena, naravno, svim crnogorskim šovinistima „velika Albanija“ je rezervna domovina, a „islamski kalifat“ rezervna vjerska zajednica!
Рајко к’о Рајко. Иста песма годинама. Него, нешто мислим да ли би Рајко реаговао како је реаговао да је срео којим случајем сватове са албанском заставом…….
O toj nesrećnoj osobi to jest starom šupkaču ne treba trošiti riječi.
Секула заиста си у праву и терминолошки и научно.Назив стара Србија се задржао у Полимљу и околним крајевима као и за нас у старој Херцеговини.А у ствари све су то само старе Српске покрајине и ако Бог да дијелови јединствене Српске државе.
A jesu li u Polimlje i Hercegovinu nosili fesove ili crnogorske kape ?
Evo viđi : http://portalanalitika.me/clanak/222685/fes-srpska-nacionalna-kapa-19-vijeka
Ucitelj Sima Sarajlija zaveo sve Petrovice i genijalnog Njegosa kao da su mala djeca…Jadnici kako ste bolesni!
https://www.google.me/search?q=njegos&rlz=1C1SAVI_enME543ME543&espv=2&biw=1600&bih=861&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=0ahUKEwj4ma6LkszLAhWiYJoKHQAuApwQ_AUIBigB&dpr=0.9#tbs=simg%3Am00&tbnid=qiG1YaGnUF7vuM%3A&docid=qN97fHe1M-mW_M&tbm=isch
Evo Ivo malo argumenta ,da ako Njegoša ne privode neki izvanjci?
Наравно да су Беране стара Србија .Сви то знају.И Шербо и несретни Андријашевић.А ако је овај јадо из Дробњака онда обрука стару Хецеговину.Али сви несоји и пожмирепи су исти.
Бајо, није само Беране већ је цијела територија авнојевске ЦГ била дио Србије. Ако изузмеш четири вијека под Османлијама, Црна Гора је скоро цијелу историју била дио Србије. Наравно, не модерне државе Србије већ феудалних творевина Властимировића, Војислављевића и Немањића које су управљале српским националним простором. Била је и дио модерне Србије након ослобађања од Аустроугарске.
Daj ljudi pustite ovu protuvu uliznicku ko njega smatra za ozbiljno.
Овако су Церовићи писали о себи 1912. године.
http://postimg.org/image/8rumkoolf/
Онда му Рајко Ц. дође некакав Церовићевски – испрдак? Кажу да у свакој породици мора бити неко такав. Ето, медији су скоро објавили да Стаљин има неку (пра)унуку-панкерку у Америци – по сликама, цура је права мала наказица! Нисам обожаватељ лика Ј.В.Џ. Стаљина, али је јасно да је, са оваквим потомком, он много срећнији од старих Церовића. Боље да ти потомак буде панкерица и будалица, него осведочени шпијун и лижисахан!
Сто година прије тога поп Милутин Церовић, отац каснијег војводе Новице, је на позив Карађорђа организовао устаничке чете у Дробњаку, Ускоцима и Горњој Морачи. Већина њих је касније отишла у Шумадију и учествовала у ослобађању Србије. А данас ова олињала будала Рајко каже како је застава Србије страна а турски алај-барјак „наш“.
pusti tu Cerovinu neka šeta po gradu kao stari manijak i neka se okreće ili zijeva. ja ne priznajem pečenu kokošku ni himnu.
Цитираћу свој коментар о Данилу Бурзану, само ћу промјенити име: „Неће много воде протећи Морачом а Церовић ће да цркне, родбина ће једва чекати да га укопа и да га се трси, за три године ће му гроб на Чепурцима зарасти а за пет се потпуно урушити. Неће за десет година бити никаквог трага да је икада постојао икакав Рајко Церовић и онда се постави питање у чему је сврха доушничког радног и животног вијека просјечног политичког црногорца.“
Odlična analiza pojava tipa Cerovića g. Božoviću. Nema se što dodati no oduzeti. U Boki je inače trobojka najdominantnije obilježje na svadbama, pa tako u Kotoru, Herceg Novom, Tivtu i Budvi nema nedjelje, a da se ne zavijori trobojka. Veoma rijetko se može vidjeti ovo što liči na alaj barjak. Jedini je problem što su cerovićizmi uz ostale negativne izme doprinijeli da je u CG svadbi sve manje, a time i djece. Ovakvi likovi ne vide suštinu problema te je manje i Srba, ali i Crnogoraca i svih drugih koji u ovoj državi ne mogu da sastave kraj sa krajem. U Duklji se u oblasti nataliteta ni Šiptari ne snalaze baš najbolje.
Čovjek koji je skoro cio život proveo u ideologiji odnosno takvom društvu misli na takav način čak i kad ideologije više nema. Stvoriće se nova, sasvim je nebitno. Važan je koncept na koji je on navikao da vidi stvarnost i da sagledava šta njegovu stvarnost ugrožava: koncept svake ideologije je jednoumlje. Svi moramo da mislimo isto – ko ne misli kao ja znači da je neprijatelj države. Znači da je opasan. Znači da ruši ono što ja gradim. ako nije saglasan sa mnom – znači da je protiv mene – ovo su sve fobije iz vremena komunizma, koje su ljudi nažalost, plaćali životima.
Stoga: ko ne nosi zastavu koja ja volim, on je neprijatelj države, ovog naroda, lažni neki….
Uostalom, ako ćemo pošteno, crvena boja na Krstač barjaku npr. je značio da smo u krvi do koljena, i da se borimo sa Turcima. Trobojka označava slobodu koja je u krvi izvojevana (crvena boja) i postojanje duhovnosti u narodu. Zato ona, čisto logički, zdravorazumno predstavlja zastavu koja govori o nama.
Šta nam predstavlja zastava Crne Gore? Da smo još u krvi do koljena? Ili nam možda sluti, pošto nam se NATO ideologija prodaje kao „sjajna budućnost“ da ćemo opet biti roblje.
bravo Radomire lijepo napisano odličan 5
Kad je čovjek siguran u sopstveni identitet ne smetaju mu druga zastava, drugo mišljenje, različitost koju vidi spram sebe. On vidi sebe i drugog „razgraničenog“ od sebe. Samo onaj koji ne zna koji traži identitet u masi strahuje da će ga sigurnost identiteta nekog drugog čovjeka ugroziti.
Podguzna muva svakog rezima, naviklo se na Drzavne jasle. Tako ce taj Cerovic pisati kako nije zna da je Milo kriminalac itd.
tesko je shvatiti da se kraj priblizava,nije to lako ,ali mrznja prevazilazi bice koje u njemu bitise,i kao da hoce da poruci „jos smrdim zar ne osjecate“,balega kad se osusi nije ni za djubrenje zemlje ,moze samo da posluzi kao ogrijevni materijal,!
jesu li i vase babe i prababe lezale s turadma 600 godina dok su im muzevi setali opanke oko kuce,jeli u toj vasoj staroj srbiji vazio zakon prve bracne noci jesu lise i vama ka u srbiji turcili svestenici jesu li turci prodavali gole srbe i srpkinje na pazare u jedrene i skoplju jesu li zidane sroske glave i u svemu tome se razlikujete od Crnogoraca zbog cega Crnogorci ni maniti nikad nebi bili srbi