Рафали означили „нову рунду“: Настављен крвави рат црногорских кланова, суровији него икад

Рат шкаљарског и кавачког клана, који годинама уназад односи на десетине жртава, после неколико мјесеци „мировања“ поново се наставио.

Пуцњаве, рањавања, припреме ликвидација и хапшења протеклих мјесеци ређали су се „као на траци“, а по свему судећи сукоб у подземљу је дошао до тачке усијања.

Таман када су многи помислили да су финансијски губици које су два клана претрпјела великим заплијенама дроге, али и смјештање иза решетака најистакнутијих припадника клана, довели до тога да су кавачки и шкаљарски клан на кољенима, ситуација се брзо промијенила, пише Блиц.

Двоструко убиство у Атини

Рафали који су 19. јануара одјекнули у ресторану 10 километара удаљеном од центра Атине, по свему судећи, покренули су нове сукобе. Кобног дана више од двадесет хитаца испаљено је у Игора Дедовића и Стевана Стаматовића који се сматрају водећим личностима шкаљарског клана.

Четири мушкарца, чији идентитет до данас није откривен, ушетала су у ресторан у ком су сједели са супругама и дјецом. Пришли су столу и одмах отворили ватру. Прво је убијен Дедовић, а онда је изрешетан и Стаматовић. Један хитац погодио је и Стаматовићеву супругу али је она, срећом, прошла „само“ са повредама ноге.

Уследило је испитивње свједока, супруга, али ниједна информација до које су дошли грчки истражитељи није била довољна да се одгонетне ко је ликвидирао црногорске криминалце.

Дедовићева и Стаматовићева супруга тврдиле су да не знају ни зашто су њихови мужеви уточиште потражили баш у Грчкој и чиме су се бавили. Истражитељи су због тога морали потражити помоћ колега из Србије, чији је задатак био да им објасне какве су релације између две которске зараћене групе.

Појавиле су се информације да је тог дана била планирана ликвидација Дедовића, а да је Стаматовић, иначе члан загоричког огранка шкаљарског клана који „послује“ у Подгорици, био колатерална штета. Имајући у виду испреплетане релације ове две групе, ова теза је мало вјероватна.

У црногорској дневној штампи осванула је убрзо и читуља убијеном Дедовићу коју је потписао извјесни Јован, за ког се претпоставља да је Јован Вукотић.

„…Тешко је било знам, куме, одољети А. загрљају, иако си знао да је ризично. Бринуо си за све, а ниси мислио на себе, куме. Ова жива половина мене ти поручује да мирно спаваш и будеш поносан. Ја живим за оно зашто би ти живео да си на мом месту, куме. Твој одлазак нам даје још већу снагу да не посустајемо…“ Последња реченица будила је сумњу да ће уследити одмазда.

Екстрадиција и покушај тровања Јована Вукотића

У међувремену, у Београду се спремало изручење Јована Вукотића Црној Гори, која се чекала мјесецима. Непосредно прије него што је српско министарство дало зелено свијетло за изручење, четворица мушкараца ухапшени су у Београду због сумње да су покушали да тровање Јована Вукотића.

Они су, наводно, имали намјеру да пресретну особу која је Вукотићу односила пакет у Централни затвор и у храну која је требало да буде у пакету убризгају велику дозу цијанида због ког би Вукотић за неколико тренутака био мртав.

Паклени план је пропао када је полиција појурила да види ко су мушкарци који су пресрели Вукотићеву посјету и затекла их у таксију. Били су обучени у полицијске униформе и у возилу је пронађен цијанид.

Након што је за длаку избјегао смрт, Вукотић је изручен Црној Гори јер је у Србији одслужио петнаестомјесечну казну затвора због фалсификовања докумената.

У строгој тајности и уз незапамћене мјере обезбјеђења, Вукотић је хеликоптером одвезен најприје на Жабљак, а онда даље у Подгорицу гдје је саслушан у Вишем тужилаштву због сумње да је 2016. године учествовао у покушају ликвидације Војина Ступара и Милоша Радоњића. Осумњичени за исто дјело били су и претходно убијени Дедовић и Милић Миња Шаковић који је летос пуштен из притвора.

Вукотић је негирао умијешаност тврдећи да у то вријеме није био у Црној Гори.

Затим је, са панциром и фантомком на глави спроведен у просторије спушког истражног затвора. Будући да је његова безбједност била у питању и да је постојала велика могућност да неко покуша његово убиство, и то је учињено у великој тајности.

До последњег тренутка је била тајна којом ће се рутом кретати Вукотић и његова пратња, а наводно је истовремено организован и други ескорт како се не би открило у ком возилу је Вукотић.

Коначно, дошао је до спушког затвора гдје га је на трећем спрату сачекала ћелија специјално припремљена за њега. Од тада, па све до данас, борави под посебним мјерама, па се тако не сусреће са другим затвореницима, на шетње иде сам и, према незваничним информацијама Вијести, ништа се у његову ћелију не може унијети без дозволе управника затвора.

Слободан Кашћелан на слободи

Мјесец дана прије Вукотићевог доласка у Спуж, на слободу је из истог казамата пуштен Слободан Кашћелан, ког називају вођом кавачког клана. Тачније, он је пуштен да се брани са слободе пошто је на главном претресу суд дозволио да изађе из притовра уз јемство од вртоглавих пола милиона евра.

Према оптужници, њему се на терет ставља да је 50 000 евра дао на камату Милану Драговићу, при чему је износ камате био 10 одсто. Првобитно је оптужен да је са Игором Божовићем на челу криминалне организације, оптужене за изврешење тешких кривичних дела, између осталог – шверц дроге, рекет, прање новца, изнуде, претње, давање мита…

Упркос томе што је Кашћелану забрањено да излази из земље, многи су сматрали да ће овај корак искористити и побећи из Црне Горе.

Хапшење у београдском хотелу

Већ почетком фебруара у Београду је дошло до хапшења четири особе у хотелу „Краун плаза“ (некадашњи „Интерконтинентал“). И ово хапшење можда не би било толико пропраћено, да нису ухапшени држављани Црне Горе Немања М. (35), Миљан М. (27) и Бојан А. (35) из Подгорице, а са њима је приведен и Синиша К. (42) из Бањалуке, сви познати полицији и, како се провлачило по медијима, блиски шкаљарском клану.

Осим заплењених блиндираних аутомобила, у хотелу је пронађен и пиштољ за који се претпоставља да је њихов, што ће коначно утврдити ДНК вештачење на који је послат и чиме ће се такође утврдити да ли коришћен у извршењу неког кривичног дела.

Међутим, већа недоумица јесте разлог њиховог боравака у Београду. Извор „Блица“ раније је објаснио да у наш главни град сасвим сигурно нису дошли ради туристичког обиласка, те да је могуће да је у току била припрема одмазде за ликивдацију Дедовића и Стаматовића у Атини, али и покушај убиства Игора Крстовића у Зети.

27 хитаца у Игора Крстовића и боравак у болници у Њемачкој

Крајем јануара у Зети дошло је до тешког рањавања Игора Крстовића у ког су непознати нападачи испалили више од 20 хитаца док је аутомобилом прилазио ка својој кући. Искористили су то што је морао да успори због пружног прелаза и сасули рафал у његов аутомобил, а затим побегли без трага.

Неколико сати касније пронађен је запаљени аутомобил за који се претпоставља да је коришћен у акцији. Крстовић, који је сматра блиским сардником шкаљарског клана, рањен је у груди, стомак, натколеницу, а у болницу га је одвезао пријатељ. Неколико дана касније, пребачен је у болницу у Хановеру.

Ова информација би до данас вероватно остала тајна да немачки медији нису известили да је Универзитетска болница у Хановеру под полицијском опсадом. Навели су да је улога специјалаца да сачувају безбедност извесног криминалца из Црне Горе, Игора К, због чега се одмах посумњало да је реч о Крстовићу.

Убиство Шћепана Рогановића

У истом дану када је објављено да су немачки специјалци окупирали болницу у Хановеру, у Херцег Новом су одјекнули рафали. Са пет хитаца убијен је Шћепан Рогановић, на степеништу код Канил куле које воде до центра града.

У светлу откривања мотива у фокус су испливали послови зеленашења којима се Рогановић бавио, али и блискост те породице са кавачким кланом. Очекује се да истрага која је одмах покренута одговори на ова питања

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: