Радуновић: Режим је давно одустао од Превлаке

Могућност да клаузула баланса у преговорима ЕУ и Црне Горе буде активирана свакако постоји и рекао бих да је она све реалнија. Ако знамо да је у прва три квартала 2014. године од укупно 343 закона и подзаконска акта усвојено свега 155, или 45 одсто, и да је од укупно 55 стратегијских докумената реализовано 28, логично је претпоставити да се на неким европским адресама осјећају превареним, казао је предсједник скупштинског Одбора за европске интеграције Славен Радуновић (ДФ). Он је у интервјуу за ”Дан” указао да ЕУ од државе кандидата очекује да напоре у рјешавању кризних области улаже уравнотежено у свим поглављима.

– Давањем државне помоћи КАП-у, што је противно Споразуму о стабилизацији и придруживању (ССП), премијер Мило Ћукановић намирује неке приватне обавезе и свјесно се коцка са реакцијом Европске комисије, сматра Радуновић.

Вјерујете ли да ће 2015. бити година када ће за Црну Гору бити активирана клаузула баланса у преговорима са ЕУ због слабих резултата у борби против организованог криминала и корупције, као и у реформи правосуђа?

• У извјештају о напретку за 2014. годину, у дијелу о поглављима 23 и 24, наводи се да је, у цјелини посматрано, напредак у области правосуђа и темељних права био неуједначен. То је прилично индикативно, с обзиром на то да се клаузула баланса управо односи на равномјерно напредовање у преговорима у свим поглављима. Унија не жели да дозволи притисак на доношење неких одлука у ситуацији у којој је држава, рецимо, испунила 90 одсто обавеза у 30 поглавља, а у три готово није одмакла од почетка. Из тог разлога се од државе кандидата очекује да напоре у рјешавању кризних области улаже уравнотежено у свим поглављима.

Могућност да клаузула баланса буде активирана свакако постоји и рекао бих да је она све реалнија. Ако знамо даје у прва три квартала 2014. године од укупно 343 закона и подзаконска акта усвојено свега 155, или 45 одсто, и да је од укупно 55 стратегијских докумената реализовано 28, логично је претпоставити да се на неким европским адресама осјећају превареним. Када томе додамо евидентан недостатак политичке воље за енергични обрачун са носиоцима организованог криминала и корупције на високом нивоу, јасно је да предметна клаузула у 2015. години лако може бити активирана, а преговори успорени или привремено суспендовани, док се не покажу тражени резултати у поглављима 23 и 24.

Извјестилац Европског парламента Чарлс Тенок навео је у нацрту резолуције о Црној Гори да Влада политиком према КАП-у крши Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП). Какве последице то може изазвати?

• Кршењем норми ССП-а који је потписала Влада Црне Горе је још једном показала да је веома неискрен и непоуздан партнер. Да вас подсјетим, овај исти премијер је продао Грцима Југопетрол као монополисту у трговини нафтним енергентима, па је након годину дана основао Монтенегробонус да се бави сличним пословима. Тако је било и са концесијом на мобилну телефонију Промонтеу; након нсколико година држава је основала Монет, иако је Промонтеу обећала монопол дуг 20 година, што је такође било сулудо. Давањем државне помоћи КАП-у, што је противно ССП-у, Ђукановић намирује неке приватне обавезе и свјесно се коцка са реакцијом Европске комисије.

Јесте ли задовољни начином на који се Влада односи према питању Превлаке и мислите ли да ће се то појавити као проблем у процесу интеграције Црне Горе У ЕУ?

Црногорско руководство је давно одустало од Превлаке. Када су кренули у завршну фазу пројекта осамостаљивања Црне Горе, лобирали су на све четири стране свијета како би придобили што више пријатеља у међународној заједници. Свјесни чињенице да ће због свог негативног (криминално-коруптивног) имиџа морати да плате много скупљу цијену од уобичајене, они су преузели на себе улогу верификатора косовске независности, промотера НАТО будућности Црне Горе и ”покајника” са дубровачког ратишта.

Проблем Превлаке је дуго гуран под тепих, али се вратио у фокус интересовања због процеса евроинтеграције Црне Горе и потенцијалних налазишта гаса и нафте. Иако из Хрватске стижу обећања да неће блокирати приступање Црне Горе ЕУ због проблема разграничења на том полуострву и на мору, мислим да ће они покушати да искористе указану прилику и да условљавањем на брз и ефикасан начин ријеше овај спор у своју корист.

Да ли је одбор на чијем сте челу икада разматрао званични захтјев из Хрватске да јој се врати имовина која је, како тврде, опљачкана гоком рата 1991. године и пренијета У Црну Гору?

-Из Хрватске нашем одбору никад није стизао такав захтјев. Уосталом, најбоља адреса за проналажење несталих или украдених ствари је у Влади Црне Горе, а не у Скупштини.

Демократски фронт је позвао опозиционе субјекте на сарадњу у циљу смјене режима Мила Ђукановића. По Вашем суду, који је најбољи модел за остваривање те сарадње?

-Када смо оснивали Демократски фронт, идеја нам је била да окупимо све антирежимске снаге, без обзира на идеолошке и друге разлике, са јасним циљем да се сруши власт, дсмонтира дегенерисани државни апарат и организују први слободни избори. Тада је неколико сујстних глава онемогућило да се та идеја оствари у потпуности. Што боља сарадња и што усаглашеније дјеловање опозиције и данас су најбољи рецеит за успјех. Нажалост, појединим лидерима сујета још не дозвољава да реално сагледају своје могућности, као ни опције које су пред њиховим партијама.

Али, притисак чланства, које је апсолутно за опозиционо јединство, наредних мјесеци ће бити толико јак да ће детерминисати курс свих стварних опозиционих снага. То је поссбно важно због вршсња иресије на власт ради формирања прелазне владе.

У САД по доказе о ”Телекому”

Влада САД позвала је црногорске тужиоце да добу у Вашингтон и преузму документа о афери ”Телеком”. Зашто та документа досад нијесу стигла преко инструмената међународне правне помоћи и да ли у тужилаштву уопште постоји воља да се утврди ко је корумпиран у том случају?

– Утицај Вашинггона на доносиоце одлука у Црној Гори, као и у другим земљама чије власти опстанак дугују сервилној спољној политици, изузетно је велик, између осталог и због чињенице да њихови правосудни органи и безбједносне службе посједују огромну количину компромитујућег материјала и доказа против локалних диктатора, које повремено ваде из архива, а све у складу са тренутним америчким националним интересима. Што год да је разлог, ова понуда црногорском тужилаштву мора се искористити. Наравно, постоји бојазан да у САД отпутује тужилац са унапријед припремљеним извјештајем о непостојању доказа против осумњичених чланова владајућег естаблишмента.

Али, мислим да би нови ВДТ морао да рачуна на чињеницу да ће Американци, уколико су то већ одлучили, наћи начин да објелодане доказе које нуде.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: