Радуновић: Нема уласка у ЕУ без раскида уговора са САД
Црна Гора не може ући у Европску унију а да прије тога не раскине споразум са Сједињеним Америчким Државама о неизручењу америчких држављана Међународном кривичном суду, оцијенио је предсједник скупштинског Одбора за европске интеграније Славен Радуновић (ДФ). Он је рекао да је билатерални уговор са САД супротан европској демократској пракси.
“Црна Гора не може ући у ЕУ а да прије тога не раскине споразум са САД. То је констатовано у документима Уније и адекватним документима Владе Црне Горе које је скоро на усвајање имао Одбор за европске интеграције”, поручио је Радуновић.
Он је агенцији Мина рекао да билатерални споразум подразумијева губитак суверенитета над својим простором.
“То је супротно европској пракси и потпуно је неприхватљиво да било ко буде изузет од међународног кривичног суда. То је прозивод периода када је црногорско руководство тражило благонаклоност САД по било коју цијену, на макар и по понижавајућу цијену губитка суверенитета над својим простором”, закључио је Радуновић.
Скрининг, односно анализа усклађености црногорских закона са правом Европске уније, показао је да уговор САД и Црне Горе није у складу са европским правилима.
„Црна Гора је потписница билатералног имунитетског споразума са САД, који изузима одређене америчке држављане из надлежности Међународног кривичног суда. То није у складу са заједничким ставом ЕУ о интегритету Римског статута Међународног кривичног суда или са повезаним смјерницама о билатералним споразумима о имунитету“, наводи се у извјештају чији је аутор Европска комисија.
EVROPSKA UNIJA ILI NATO, PITANJE JE SAD ALI, NAŽALOST, NE ZA NAS NEGO ZA „BERANSKOG GUBITNIKA“
Članak iz „DANA“ koji prenosi IN4S :
„Раскид уговора о неизручењу америчких држављана услов за ЕУ“,
me navodi da ponovo insistiram na jednom mom čitalačkom komentaru na ovom portalu o unižavajućoj POTREBI Crne Gore da ima TUTORA u mnogim slučajevima u njenom civilizacijkom, političkom , ekonomskom i kulturološkom interesu, kada već sama njena vlada nema osjećaj i potrebu suverenosti i dostojanstva sopstvene države jer je zarobljenik sopstvenih, čak i kriminalnih nepodopština iz prošlosti (a i iz sadašnjosti)! Đukanović & Comp. su sada na „klackalici“ kome „carstvu da se pridruže“? S jedne strane je EU sa brojnim (u najvećem djelu sasvim ispravnih zahtjeva, naročito kada su pravosuđe i ljudska prava uopše te, demokratija u pitanju…). S druge strane, izgeda da je NATO spreman da zaštiti Đukanovića od svake odgovornosti ( zbog sumnjive duvanske „trgovine“ na ruku američkim multinacionalnim kompanijama a kod sudova u Bariju, Napulju, Švajcarskoj…) samo ako ugura Crnu Goru u taj pakt. Čak i patronat NATOA ima par svojih pozitivnih zahtjeva, kao što je zabrana ANB-u da nezakonito prisluškuje koga hoće, pri čemu NATO, iz sebičnih razloga to nalaže, jer ne želi da tim povodom brine o osluškivanju svojih struktura! Drugi zahtjevi NATOA ne ugrožavaju željenu vječnu vlast domaćeg Ali Babe. Siguran sam da bi se Đukanović mnogo lakše lično opredjelio za NATO nego za mnogo više zahtjevnu EU koja demokratskim i pravosudnim principima garantuje upravo smjenjljivost vlasti! Đukanovićeva nevolja jste što ne smije javno da se distancira od EU jer u tom slučaju potpuno gubi evropski legitimitet, evropsku ekonomsku garanciju stabilnosti (iako njeno dobijanje zahtjeva, opet pozitivnu za Crnu Goru, ekonomsku ali tešku disciplinu). Možemo biti sigurni da Đukanović i sva kompanija pod i nad njim preživljava besane noći zbog navedene nedoumice. Samo su mu još (za početak prijetećeg kraha) sada Berane trebale da se nesanica počne pretvarati u košmar!
U konkretnom slučaju, između ostaloga, suština intervencije EU jeste da ne pristaje na pravni „imunitet“ amričkih državljana (čitaj: naročito vojnika iz NATO) od međunarodnih, odnosno crnogorskih zakona (krivičnih naročito)!
Iz navoda iz „DANA“ u IN4S ključno neslaganje je:
„Црна Гора је билатералним споразумом са САД прихватила да амерички војници буду изузети од одговорности за евентуално учињена кажњива дјела у Црној Гори, којим је онемогућено да њихова одговорност буде процесуирана код Међународног кривичног суда.“.
O čemu se radi? Amerikanci jednostavno žele da svojim vojnicima, agentima, špijunima i ostalim „aktivistima“ na tuđem terenu garantuju apsolutnu zaštitu i bezbjednost za sve operacije da bi bezbrižno radili sve što im se naloži bez obzira na „kolateralne“ štete (sva zamisliva krivična i nezakonita nedjela). To je sasvim razumljiv beskrupulozni interes SAD jer su dužni takvu nezakonitu zaštitu svojim ljudima od kojih se nedvosmisleno traži i rizik pogibije u raznoraznim svjetskim „misijama“ u zaštiti spstvenih globalnih interesa Velike sile. Taj imunitet se podrazumijeva i za najočiglednije i flagrantne mada i neželjene zločine i štete zbog „gubljenja živaca“ u akcijama,slučajnim pogrešnim reakcijama zbog pogrešne proicjene,eventualnog nesikustva,pogubnim reakcijama prema „domorocima“ od trenutnog paničnog straha ali i zaštitu od željenih likvidacija ličnosti koje se smatraju da svojim neprijateljstvom prema SAD mogu štetiti interesima Vašingtona.
Italijani imaju vrlo loše iskustvo sa američkim vojnicima i agentima na sopstvenoj teritoriji i u zajedničkim akcijama u svijetu zbog velikih jenkijevskih „knedli“ koje su morali progutati.
Sjetimo se samo neželjenog ubistva prije nekoliko godina, na vratolomnom putu ka Bagdadskom aerodromu, italijanskog tajnog agenta najvišeg ranga, Nikole Kaliparija, koji je spasavao italijansku novinarku u Iraku iz zarobljeništva Al Kaede a koji je život izgubio u „prijateljskoj“ oružanoj vatri preplašenih i neiskusnih amričkih vojnika na jednom „ček pointu“. Iako je Nikola Kalipari bio pouzdan i izuzetno važan, sposoban,iskusan i kristan američki prijatelj u svojstvu svoje funkcije u italijanskoj tajnoj službi, SAD su javno i bespogovorno odbile da na bilo koji način procesuiraju svoje vojnike. To je ta uzvratna garancija svojim vojnicima od kojih se traži pristanak na rizik da sami izgube život u svjetskim misijama na zaštiti interesa Amerike.
Još goru tragediju, prije više godina, Italijani su morali „progutati“ i teško „svariti“ na sopstvenom turističkom terenu na jednom planinskom skijalištu kada su američki avioni iz o0bližnje NATO baze u vježbi pokidali sajle jedne žičare i izazvali pogibiju mnogobrojnih turista civila, dakako!
Naravno da se sjećamo imnogobrojnih nevinih civilnih žrtava u Afganistanu i Pakistanu u vazdušnim napadima na pogrešno izabrane ciljeve sa naknadnim izvinjenjima amričkih zvaničnika sve do Predsjednika.
Sva ova materija i slične moguće supozicije uključene su u problem koji, srećom, EU ne želi da unaprijed formalno prizna u separatnim bilateralnim, suštinski kriminalnim, ugovorima SAD (NATO) i drugih pojedinačnih zemalja zbog sopstvenog shvatanja pariteta i nepodređenosti Sjedinjenim Državama. Budimo, ipak, iskreni do kraja, EU je spremna da nezvanično „ne vidi“ i „zažmuri“ na pojedniačne slučajeve američkog „imuniteta“ ALI NE ŽELI DA OZVANIČI I DORMALNO DE JURE PRIZNA AMERIČKU NEDODIRLJIVOST! Problem je samo taj što Amerika želi „crno-na-bijelo“, formalno-pravno regulisano priznanje svoje imunosti od tuđeg i međunarodnog zakonodavstva.
Istorijski se sjećamo samo jednog državničkog gorostasa: generala Šarla De Gola koji je Francusku svojevremno isključio iz NATOA (zadržavajući mogućnost paralelnih akcija da hoc) ne dozvoljavajući da njegovoj Armiji komaduju stranci pa makar i saveznici! NATO je tada morao za 48 sati izmjestiti svoje sjedište iz Pariza u Brisel.
Vratimo se za kraj Đukanoviću i Crnoj Gori.
Imamo nesreću da nemamo državnika, demokratiju, državno dostojanstvo i jasnu međunarodnu političko-ekonomsku poziciju, principe i pravac. Nemamo sreću da u maloj Crnoj Gori imamo Despota koji može raditi svom narodu sve što mu padne na pamet (izvinte za namjernu igru riječima jer mislim da nam je svima više prekipjelo, pa i onima koji ćute i, još nadajmo se zakratko, „glasaju“ iz straha i nužde „za koga rreba“).
Dok je još tako kako jeste, CRNOJ GORI JE NAŽALOST POTREBAN PROSVJEĆEN STRANI GUBERNATOR KADA VEĆ NEMA SVOG MAKAR PROSVJEĆENOG DESPOTA!
TO JE VEOMA LOŠA VARIJANTA KOJA SE SVAKAKO PLAĆA KAD-TAD, OVAKO ILI ONAKO ALI JE MANJE ZLO.
Zato uvijek podsjećam ovakvim povodom na istorijski primjer žrtve sopstvenog života velikog ČOVJEKA Tomasa Mora radi principa ograničenja DESPOTSKE VLASTI.
Tomas Mor (Thomas More) je kao mučenik kanonizovan u sveca u katoličkoj Crkvi jer nije htio priznati autokefalnu englesku Crkvu koju je je za svoje potrebe osnovao Henrik VIII (da bi se ženio i razvodio 8 puta bez papskog odobrenja i neograničeno vladao).
Mor je bio najčuvenija, najobrazovanija i najpoznatija ličnost Evrope XV i XVI vijeka uz Erazma Roterdamskog, pa je kralju veoma stalo do Morovog odobrenja njegovog razvoda od Kataline Aragonske i ženidbe sa Anom Bolen.
Ne mogavši nikako prinuditi Mora da poklekne sud ga je (uz pomoć lažnog svjedočenja) na smrt čerečenjem sa 4 konja i da mu se dijelovi tijela postave na 4 kule londonskog Towera. Kralj ga je „pomilovao“ na odsjecanje glave. Kada je Mor čuo za to, ozjavio je:“neka Bog sačuva moje prijatelje kraljeve milosti“!
Dželatu na gubilištu je dao nekoliko zlatnika uz riječi: „Pazi da se ne obrukaš, vrat mi je kratak – ciljaj precizno“!
Ostalo je opšte uvjerenje da je Mor bio katolički integralista mada Karl Kaucki tumači Moroovu nepokolebljivost da papa mora biti vrhovni duhovni poglavar i engleske crkve kome se i kralj mora pokoriti time DA BI NEKO BIO IZNAD KRALJA KOJI BI MOGAO OGRANIČITI NJEGOVU DESPOTSKU SAMOVOLJU!
Podgorica, 12.03.2014
05h 24min.
Надам се да ће ЕУ направити довољан притисак да се овај споразум раскине прије него буде касно
Fijip Vujanović je “aminovao” ovaj sporazum. Kako rekoše iz DF-a, on je tehničko lice sa pečatom:)