• Друштво

Радуловић отварао тајне рачуне у Швајцарској иако је био под истрагом америчких власти

1 min read

3 године ‎ ИН4С

Родољуб Радуловић, фото: МУП Србије

Када је српско Тужилаштво за борбу против организованог криминала 2011. године претресало стан једног од људи умијешаних у међународну шему прања кокаинског новца, пронашло је документа која су свједочила о новчаним трансакцијама.

Ова документа открила су тужиоцу Саши Иванићу скривени рачун који је Родољуб Радуловић, за кога се сумњало да је један од водећих људи балканског нарко-картела, имао у банци у Швајцарској. Откриће је, међутим, стигло касно – рачун је годину дана раније затворен и тамо више није било новца.

Да није било овог претреса и пронађених докумената, питање је да ли би тужилаштво икада и сазнало за овај рачун.

Швајцарска је земља у којој политичари, тајкуни и криминалци из цијелог свијета отварају рачуне и тамо крију свој новац. Строги швајцарски закони који чувају банкарске тајне су им то омогућили.

Новинарска мрежа ОЦЦРП и њемачки „Зидојче цајтунг“ са колегама из 39 земаља и 46 редакција, укључујући и КРИК, сада откривају тајне рачуне које су у швајцарској банци „Credit Suisse“ отварали људи укључени у сумњиве послове. Ово велико новинарско истраживање засновано је на процурелим подацима и назива се „Швајцарске тајне“, преносе Вијести.

Процурели подаци откривају да је Радуловић у Швајцарској заправо имао два рачуна које је водио преко својих офшор фирми. За један од њих српско тужилаштво до данас није знало, речено је из тужилаштва новинарима КРИК-а.

Један рачун Радуловић је отворио 2005. и на њему се налазило око 165.000 франака (105.000 еура) у јуну 2006. Други је отворио двије године касније и на њему је било готово 3,4 милиона франака (око 2,3 милиона еура) у децембру 2008, откривају процурели подаци.

Банка „Credit Suisse“ отворила је рачуне Радуловићу упркос томе што је прије тога био укључен у низ финансијских малверзација у Америци.

Наиме, у вријеме отварања рачуна Радуловић је био под истрагом америчке Комисије за хартије од вриједности (СЕЦ), у дуговима 15 милиона долара и суочавао се са бројним тужбама повјерилаца, али и запљеном имовине. Тужилац у Њујорку чак је издао налог за његово хапшење због сумње да је извршио превару.

Ипак, огранак банке „Credit Suisse“ у Цириху дјелује да није видио ништа проблематично и Радуловићу је отворио рачуне. То отвара питање да ли и колико банка пројверава са каквим клијентима послује.

Маира Мартини, експерт за борбу против прања новца у организацији Транспаренцy Интернатионал, рекла је да не би требало да се деси да велика банка не примијети некога ко је био под истрагом СЕЦ-а.

„Овакве ствари је веома тешко пропустити“, рекла је Мартини.

Један од рачуна Радуловић је искористио да помогне свом шефу, нарко-босу Дарку Шарићу, да опере више од три милиона еура, пише у документу тужилаштва до ког је дошао КРИК.

Други рачун, за који тужилаштво до данас није знало да постоји, Радуловић је отворио са циљем да спасе имовину своје компаније „Рамоил“ која се налазила под истрагом америчких власти због финансијских малверзација због чега је била угашена.

Радуловић је рачуне у „Credit Suisse“ затворио тек у мају 2010. године, мјесец дана након што је Шарић у Србији оптужен за шверц кокаина.

Када је 2012. и сам оптужен у истом случају, Радуловић се дао у бјекство и до данас се не зна гдје се налази. Због међународног шверца 1,8 тона кокаина у одсуству је у Србији осуђен на 10 година затвора, али је пресуда због процедуралних пропуста укинута и поновљено суђење требало би да почне крајем мјесеца.

Истрага против Радуловића због прања новца преко швајцарског рачуна није окончана до данас.

Новинари КРИК-а/ОЦЦРП-ја контактирали су Радуловићевог адвоката Велисава Милутиновића, али је он кратко рекао да је истрага и даље отворена и да не може да коментарише.

„Credit Suisse“ није одговорила на питања новинара о конкретним рачунима или клијентима. Банка је саопштила да „послује у складу са свим глобалним и локалним законима и прописима“.

Компанија за превару

Радуловић, који је годинама живио на Флориди, зарадио је током 1999. и 2000. године милионе долара на берзанским манипулацијама и преварама. Кључно мјесто у овој шеми имала је његова компанија „Рамоил Холдинг“ са Кајманских Острва. „Рамоил“ је у списима америчког суда описан као „лажна“ фирма која је направљена како би Радуловићев незаконито стечен новац пребацивала са једне на другу његову компанију.

У октобру 2001. амерички СЕЦ оптужио је Радуловића, његову другу фирму „Рамоил Манагемент“ из Неваде и неке од његових сарадника за „манипулације тржиштем од 3,3 милиона долара“.

Као дио преваре, група је фалсификовала ревизорске извјештаје „Рамоила“ и „давала лажне информације у саопштењима за медије“ чиме је вјештачки подигла вриједност акција Радуловићеве фирме са 7 на чак 20 долара, тврди СЕЦ. Због овога, Радуловић је 2003. године осуђен новчаном казном од близу 2 миллиона долара.

У другом случају, судија у Мајамију је 2002. године осудио Радуловића на казну од 12,1 милион долара јер је преварио једну приватну компанију која се бавила трговином уљем, а банке су одлучиле да му заплијене имовину – укључујући и кућу на обали у Флориди.

Све ово Радуловића није претјерано узнемирило. Преселио се у Београд почетком 2000-их и почео нови живот на високој нози: посјећивао је луксузне тениске клубове, забављао се са пјевачицама и време проводио са познатим филмским продуцентима. Почео је да се бави увозом воћа, угоститељством и улагањем у некретнине и успоставио везе са људима из политике – прије свега са тадашњим министром полиције и шефом Социјалистичке партије Србије Ивицом Дачићем, о чему је КРИК раније писао.

Радуловић је у то вријеме отворио и свој први рачун у „Credit Suisse“. Рачун је водио преко офшор компаније „Редфине Холдинг“ коју је регистровао у марту 2005. на Маршалским Острвима.

Ова компанија основана је са циљем да се спаси оно што је остало од „Рамоила“, који се нашао под ударом америчких власти, и заштити његова имовина, открили су новинари у документима међународног новинарског истраживања „Рајски папири“. Ово истраживање предводила је новинарска организација ИЦИЈ и засновано је на колекцији процурелих докумената из офшор дестинација – међу којима су се нашли и мејлови Радуловићевог сина Ђорђа које је слао агенцији за оснивање офшор фирми.

„’Рамоил Холдинг’ је основао мој отац… али је компанија избрисана из регистра 1999. године“, написао је Ђорђе у једном од мејлова. „Недавно је откривено да одређена имовина која је у то вријеме стечена под ‘Рамоил Холдингом’ још стоји под његовим именом. Хтјели бисмо да повратимо ту имовину, али не на име ‘Рамоил Холдинга’ већ компаније ‘Радфине Холдинг’…”

Ђорђе је агентима за оснивање офшор компаније рекао да жели да „састави нешто попут уговора о куповини имовине између ’Рамоила’ и ’Радфина’ који би омогућио ’Радфину’ да потражује поменуту имовину“.

Мејлови не објашњавају шта се касније догодило са имовином „Рамоила“, али банка „Credit Suisse“ је помогла Радуловићу током ове акције тако што је отворила рачун његовој новој тајној компанији „Радфине“ у марту 2005. године, истог мјесеца када је компанија и основана. На рачуну се у јуну 2006. налазило око 165.000 швајцарских франака, показују процурели подаци.

Из српског тужилаштва кажу за КРИК да нису знали за овај рачун.

„Тужилаштво за организовани криминал нема сазнања да је осумњичени Родољуб Радуловић имао рачун у банци ‘Credit Suisse’ који је контролисао преко компаније ‘Радфине Холдинг’“.

Механизам прања новца

Након финансијских превара, Радуловић се у наставку каријере, како је истрага утврдила, укључио у међународни шверц кокаина.

Британска Агенција за борбу против тешких облика организованог криминала (СОЦА) 2009. године је сматрала да је Радуловић, заједно са Шарићем, шеф балканског нарко-картела. Ова група сумњичи се за шверц готово шест тона кокаина из Јужне Америке у Европу и прање милионских прихода од дроге.

Радуловић је, како је утврдило српско Тужилаштво за организовани криминал, био власник прекоокеанских бродова који су превозили дрогу.

Крајем 2008. и 2009. Радуловић је са сарадницима припремао пошиљку од 1,8 тона кокаина из Аргентине, скривену међу сојом на својим бродовима „Голден“ и „Верти“, како је открило српско тужилаштво. Организована је акција да грчка полиција заплијени дрогу кад стигне у ову земљу. Из српске полиције је, међутим, информација о акцији дојављена Радуловићевој екипи, па су криминалци кокаин истоварили на рибарски брод у близини шпанске обале и тако спасили робу од тога да падне у руке полиције.

До данас није званично утврђено ко је био „кртица“ у полицији. У то вријеме, међутим, Радуловић је посјетио Београд и састао се са тадашњим министром полиције Ивицом Дачићем и низом његових сарадника, откривају тајни снимци ових састанака које је КРИК објавио прије више година.

Радуловић је, како тврди тужилаштво, у истом периоду учествовао у прању новца за Шарића. За то је користио рачун који је у банци „Credit Suisse“ отворио у јануару 2007. преко компаније „Манмаре Холдингс“, коју је регистровао мјесец дана раније на Маршалским Острвима.

На овом рачуну било је готово 3,4 милиона швајцарских франака у децембру 2008, према подацима из пројекта „Швајцарске тајне“. Кроз рачун је, међутим, прошло и више новца, открила је истрага тужилаштва.

Српско тужилаштво вјерује да је кроз овај рачун Радуловић опрао 3,3 милиона еура Шарићевог новца од шверца дроге.

Наиме, Радуловић је 15. јануара 2009. од Шарића узео 2,5 милиона еура у кешу и уплатио их на рачун у српској филијали некадашње „Хипо банке“. Сјутрадан је износ пребацио на свој рачун у „Credit Suisse“ у Цириху. Овај новац од дроге опрао је, тврди тужилаштво, тако што га је лажно приказивао као трансфере у вези са куповином бродова и испоруком робе – послове који нису постојали, односно били су фиктивни.

Радуловић је, затим, наводно опрао још 806.056 еура.

Поново је узео новац од Шарића, затим пронашао бизнисмене чије су „компаније имале новац на пословним рачунима у иностранству, а требао им је готов новац у Србији“, тврди тужилаштво. Тим људима Радуловић је дао кеш, а њихове компаније су заузврат пребациле исти износ на рачун његове компаније „Манмаре Холдинг“ у швајцарској „Credit Suisse“.

Новац је пребачен у шест трансакција од децембра 2008. до априла 2009, а Радуловић је пријавио да је новац примио за „услуге испоруке, куповину брода итд.“. Радуловић је новац потом замијенио у доларе и 10. јула 2009. уплатио на лични рачун у „Хипо банци“ у Београду.

Човјек преко кога је Радуловић пронашао ове бизнисмене уградио се тако што је узео један посто од трансакција. Управо претресом његове куће тужилаштво је дошло до докумената која су открила ову шему прања новца и Радуловићев рачун.

Српско тужилаштво тражило је од својих швајцарских колега 2011. године да прибаве информације од швајцарске банке. Подаци су стигли 2013. године, али само за рачун за који је тужилаштво већ знало

Иако је рачун био угашен, српски тужилац успио је, ипак, да уђе у траг дијела Радуловићевог новца у Београду и заплијени некретнине које је купио њиме. Радуловићев адвокат је на суду тврдио да је његов клијент имовину купио новцем који је зарадио легално, а не од шверца кокаина.

Судија му није повјеровао, и Радуловићева имовина је привремено одузета.

Радуловић је и даље у бјекству. Његов партнер Шарић предао се 2014, након четворогодишњег бјекства и пресуду ће дочекати у свом дому у Београду, пошто је недавно пуштен у кућни притвор.

Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: