ИН4С

ИН4С портал

Радуловић: Давање концесије на Аеродоме Црне Горе-потврда апсурдности

1 min read

Бранко Радуловић

Дешавања око валоризације и могућег давања концесије на Аеродроме Црне Горе у пуној мјери одсликава изопачену црногорску политичку, економску и укупну збиљу, написао је у реаговању на дешавања око ситуације у Аеродромима Црне Горе, проф. др Бранко Радуловић, посланик ДФ-а у Скупштини Црне Горе.

Реаговање достављено нашој редакцији објављујемо у цјелини

Са аспекта здраве логике, упоредне праксе, економских, социјалних и безбједоносних индикатора, те јавног интереса, буџетских прихода, професионалног управљања и способности да сами контролишемо процес модернизације и на тај начин постигнемо веће ефекте, давање концесија на Аеродроме Црне Горе у потпуности је апсурдно и бесмислено.

Са аспекта црногорске збиље, давање концесије на Аеродроме Црне Горе и реакције поводом тога, показује карактер власти, начин владавине, ниво знања који посједује, схватање јавног интереса, као и ментални склоп запослених на аеродромима.

Наиме, тридесетогодишња владавина ове власти је била и остала партитократска. Сваки политички актер и групације у власти имали су и имају свој интересни атар – привредни, институционални или географски. Ту су они газде, непотизам царује, противзаконите радње су свакодневица, партијска књижица и гласови породица запослених су примарни док фразеологија и позерство замјењује стручност и професионалност. Пракса је и „ја теби, а ти мени“, па су супруге, дјеца и ближу родбина знали да засједну у неку добру фотељу неке агенције, ЦБЦГ, или других институција гдје је газда други. Подјела министарстава се само на томе и заснива. Ђукановић је био и остао онај који је ударао печат тим антидемократским и антицрногорским договорима. Треба само сачинити списак ко су све били министри, руководиоци директората, чланови управних одбора, борда директора, савјета, ко је управљао и управља државним предузећима, па упоредити те функције са њиховом стручношћу и увидјети докле иде тај безобразлук. И они такви треба експертски да одлучују о поједином државном субјекту и ресурсу. Да се разумијемо, и велики опозиционари, који су преузели поједине општине, брзо су обољели од ово опаке болести.

Министарство саобраћаја, аеродроми, авио компанија, жељезница, луке и бродови били су атар јединственог СДП-а. Због њих је, у највећој мјери, овакав саобраћај. Немамо изграђен аутопут када је требало, немамо модернизовану жељезницу, ефикасне оператере и модерне аеродроме. Узалуд сам се прије десет година судио са министром Ломпаром, добио га на суду, остало је како је одлучио он или неко други, лоше по Црну Гору. Сада се виде те велике грешке а тек ће кад будемо морали да враћамо милијарде еура за мање инвестиције. Подаништвом Ђукановићу, Брајовић је преузео аеродроме, апаратчик Орландић млађи смијенио апаратчика Ђуричковића, да би му извршитељ-приучени министар Нурковић „дошао главе“.

Запослени на аеродромима, на челу са удомљеним супругама и дјецом политичких лидера, треба да знају да су многи од њих прекобројни и нестручни, да су ту због породичних веза са руковоством СД-а и СДП-а или партијске књижице, да због њих таквих немамо оператере на аеродромима који су нам потребни, да су данас много стручнији од њих на улицама и без посла и да они нису ти који треба да одлучују што ће бити са аеродромима. Треба да знају да су само дио огромне армије административаца, било да је у питању државни или локални ниво, јавна предузећа или агенције, дио администрације која је непрофесионална, корунпирана и политизована, која представља један од кључних проблема развоја. Они су допринијели да њихови супружници, очеви и газде управљају Црног Гором оволико дуго и на овај начин. Посебно треба да знају да оваквој Црној Гори нема будућности, јер неће имати ко да храни ни многе од њих, да су неопходне промјене и реформе, да је њих више од 30% вишак, да остали треба да буду прави професионалци.

Марковић, прије свега мора да зна много, да се више не смије примјењивати ДПС ретроградна и коруптивна економска доктрина, да за вођење државне економије треба много знања и одговорности, да оно није униформно, да одређена комбинација приватног и јавног постиже најбоље ефекте, да није све на продају, да су неки субјекти од огромног јавног интереса и да немају цијену. Мора да зна, да уколико немаш „кноw-хоw“, треба да га створиш или купиш, али тај ангажман прави на рационалан начин, а уколико није добро управљање промијени модел, немој због тога да продајеш или дајеш у дугорочни закуп оно што ти носи добро.

Марковић мора да зна, да је много разлога да се аеродроми не продају и не дају под дугорочну концесију, да они морају остати у државном власништву, јер постоје све претпоставке да они буду високопрофитабилни, да могу да остваре чак око милијарду € прихода за 30 година, да буду функционални, модерни и безбједни, само је потребна одговорна и знавена власт и професионалан менанџмент. До тога се долази напушањем досадашње праксе, укидањем разних управних одбора и бордова директора и увођењем модела јавног конкурса за избор директора. Одлуку о избору и контролу рада треба да спроводи Влада. Ту праксу треба увести и за АЦГ и ЕПЦГ и за сва акционарска друштва у којима је већински или потпуни власник држава или локална самоуправа. Марковић мора да се информише о стању у региону и глобално, када су у питању аеродроми, да детаљно проучи предложене акте- Пројекат концесије Аеродрома Црне Горе и Нацрт Уговора о концесији у вези са аеродромима (Беране), Подгорица и Тиват, да увиди да су они контрадикторни и неаналитични, да нема плана инвестиција, да Црна Гора треба да да гаранције, да плаћа дугове МА, да је могуће да послије тридесет година добијемо руину од аеродрома, да се ништа не заради и да по основу тог аранжмана порасте јавни дуг, док би концесионар остварио чисти профит од најмање 289 до 584 милиона € зависно од броја путника. Дјелује као да је ове акте писао неки тајкун и да је у питању корупционашки дил.

Уколико Марковић све ово ради због 100 милиона € кеша на име “предујма концесионе накнаде”, онда је “пукао” и он и укупна економија, понаша се као грогирани коцкар који губи све, па продаје и “кућно злато” како би одложио банкрот.

Марковић је у праву када каже да морамо ријешити проблем саобаћаја на приморју, али мора да зна како то оптимално учинити, да је решење истовремена модернизација и проширење капацитета аеродрома и изградања брзе цесте од Хрватске до Албаније. Профит од аеродрома може бити учешће Црне Горе у реализацији ових пројеката уз коришћење безповратних средстава ЕУ. Тако сада Хрватска за изградњу моста Пељешац у највећој мјери користи средства из фондова ЕУ. Марковић мора да зна да би Тиватски аеродром био конкурентан оном у Добровнику да се морају ријешити многи проблеми у црногорском туризму, саобраћај је само један од њих.

У цијелој овој игри и лудилу интересантно ће бити понашање Брајовића. Да ли ће дозволити да му са аеродрумима оде и најмање један мандат и да доводе у питање парламентарни статус СД-а, или ће изазвати кризу Владе, видјећемо. Очекивати је ово прво. Решење свих рјешења није ни код Марковића нити код Брајовића, а понајмање код Нурковића, већ у опозицији. Питање свих питања је да ли ће се консолидовати опозициона сцена и супроставити се потпуном растакању Црне Горе и наставку ДПС диктатуре. Мој позив „За вјечну Црну Гору“ мотивисан је постизањем потпуног склада и пуног благостања свих њених грађана.

Проф. др Бранко Радуловић
Посланик у Скупштини Црне Горе
2. септембар 2018. год.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

<
     

Слични текстови

2 thoughts on “Радуловић: Давање концесије на Аеродоме Црне Горе-потврда апсурдности

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *





Изаберите једну или више листи:

Ову пријаву је могуће отказати било кад!

<