Радујте се Небеса: Упокојио се о. Јоил (Булатовић) – игуман Манастира Ћириловац
Фото: ЕТОС
Дана 20. фебруара, у својој 82. години живота, упокојио се схиархимандрит Јоил (Булатовић), игуман Манастира Ћириловац.
Рођен је 20. јула 1940. године као Јошо Булатовић у селу Смрчје код Колашина. Већ на почетку рата остаје без оца Милете, па је њега и браћу кроз искушења рата сама чувала и подизала мајка Марија. Непосредно након рата породицу је задесила трагедија која је оставила снажан печат на његов даљи живот – у једном дану су од нађене бомбе погинула три његова брата, а преживио је само један његов брат – Јанко, пише портал ЕТОС.
Након завршетка основне школе у Колашину, матурирао је у беранској гимназији, након чега завршава Педагошку академију на Цетињу. Запослио се као наставник хемије у Основној школи „Вуко Јововић“ у Даниловграду, гдје проводи петнаестак година радног стажа до инвалидске пензије.
Од ране младости показивао је занимање за духовност и за Цркву. У недостатку искусних духовника у Црној Гори, тада духовно разореној од безбожног режима, за руковођење у црквеном животу одабрао је чувеног витовничког старца Тадеја, који је дуго година био његов духовни савјетник. Након неколико посјета Светој земљи крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година прошлог вијека, одлучује да се посвети подвижничком животу, живећи у свијету по правилима монашког аскетизма и потпуне посвећености духовности. Крајем осамдесетих година постаје активни члан духовне заједнице која се у манастиру Ћелија Пиперска формирала око блаженог спомена архимандрита Лазара, који доноси свјежину светогорског монашког опита у учмалу средину овдашње црквености, будећи је за предстојеће духовно прољеће.
Од средине деведесетих започиње градњу своје задужбине – манастира Ћириловац на свом имању код Колашина. Манастир је освећен у септембру 1999. године и тада је постављен за игумана манастира. Већ наредне године се формира манастирско сестринство. Иако се манастир налази забачен у планинама и до њега води макадамски пут, стотине људи је сваког дана долазило у манастир за савјет, молитву и исповијест.
Године 2005. митрополит Амфилохије је са још три архијереја осветио црквицу коју је отац Јоил подигао на врху Бјеласице по имену Кључки Тавор и посветио ју Преображењу Господњем, а која је рађена као вјерна копија срушене ловћенске цркве. Већ 2007. године освећен је и мушки манастир посвећен Богородици Јерусалимској у непосредној близини манастира Ћириловца.
Свој монашки живот заокружио је примањем велике монашке схиме 2016. године, од када је примао мање народа за исповијест и савјет, а више се посвећивао молитви.
Упокојио се након краће болести у својој задужбини Манастиру Ћириловцу, гдје ће бити и сахрањен.
ЕТОС
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Vjecna ti radost i blazeni pokoj dragi nas oce Joilo
Naš mili Oče Joilo, Bog će ti širom raćširiti ruke. Ti si to zaslužio svojim životom. Ne zaboravi nas grešne koji smo te voljeli.
Počivaj u miru Carstvu Nebeskom ,dobri Oče Joile! Amin!
Вјечнаја памјат оче Јоило,не успех доћи до тебе
SLAVA MU I HVALA
Вјечна ти слава и хвала велки драги човјече и велики Духовниче . АМИН ????????????
Vecna ti slava dobri covece kao sto su ti svi Bulatovici….
Kako je ovo bio dobar i blagorodan čovjek! Koliko su ga samo voljela moja djeca. Oče Joilo, neka ti Bog podari carstvo nebesko.
SLAVA MU.
Nek ti je laka crna zemlja ljudino ….
Вјечнаја му памјат у царство небеско Слава му
Veliki čovjek, veliki duhovnik. Neka ga Gospod nastani u Carstvo Svoje! Nebesa se raduju našem velikom duhovniku i iscelitelju.
Oče Joilo, moli Boga za nas nedostojne!
Slava mu!
Moli Boga za nas.Hvala ti divni nas Oče!
Dragi naš Baćuška,hvala ti na svakoj molitvi,ostaće zauvek u mom srcu.
Bog da mu dusu prosti Carstvo mu Nebesko…rab Bozji Dragan ! Draga braco u Hristu da li znate kad je sahrana?
Sjutra u devet.
Dobri otac Joil. Slava ti i hvala.
Вјечнаја памјат
Vječan spomen i carstvo nebesko!
Добри оче,моли Бога за нас
POKOJ MU DUSI I CARSTVO NEBESKO OD GOSPODA HRISTA NASEGA AMIN
Danas se nebo raduje… Pomeni nas grešne u Crastvu Nebeskome…
Бог душу да му прости и насели у Царство Небеско ђе праведници почивају.
Слава му.
Divni otac Joil. Neka te Gospod prigrli u carstvo nebesko.
U poslednjem casu duse u telu Sveti Simeon Mirotocivi je izgovorio “ Svakoje dihanije da hvalit Gospoda „! Privremeno se rastajemo uz citat iz Psaltira koji i Sveti Simeon Mirotocivi izabrao za taj trenutak „SVAKOJE DIHANIJE DA HVALIT GOSPODA “ I OVDE I TAMO I SVUDA PO VREMENU I VECNOSTI i U TOJ MOLITVI JEDNO SMO.
Vječnaja pamjat.