Radoš Bajić: Neka Branka Prpa pripremi svoj stomak za „Ravnu goru”

Baš kao gospođa Prpa o mojoj seriji, na sličan način je povodom romana „Nož” Vuka Draškovića 1982. na partijskim plenumima govorio narodni heroj Vlado Šegrt: „Ja tu knjigu nijesam čitao, ali tražim da se ona zabrani.”

Da se ne radi o tekstu kojije objavila „Politika” ne bih reagovao. Tim pre što mi ne pada na pamet da osporavam pravo bilo kome, publici, gledaocima, stručnoj javnosti  – da komentarišu, kude, da zameraju, kritikuju, analiziraju, pa i da ako smo zaslužili –  hvale seriju „Ravna gora” čiji sam autor. Bez obzira na to što u tekstu pod nazivom „Počele polemike o seriji Ravna gora”,kojije objavljen 11. novembra u „Politici”,prevladavaju  pohvale izrečene od najvećeg živog srpskog dramskog pisca akademika Dušana Kovačevića i najvećeg živog srpskog pesnika akademika Matije Bećkovića, zbog kojih bihmorao biti spokojan i zadovoljan – ipak, moram da se oglasim. To činim i u ime preko 200 mojih kolega glumaca i preko 500 filmskih radnika, autora, saradnika i stradalnika koji su poslednje dve godine pod nemogućim uslovima i u ogromnoj finansijskoj oskudici – izgarali radeći TV seriju „Ravna gora”, kako bi bila najbolja, kako bi ličila na svetsku produkciju. Makar toliko – da ne dopustim da neko blati i skrnavi ogroman napor i najbolje namere – a da pritome, kako sam kaže – nije video ni delić „Ravne gore”.    Povod mi nije izneto mišljenje velikog hrvatskog reditelja koji živi u Pragu gospodina Lordana Zafranovića, da „nezna da li će moći da gleda seriju“ – ali da ipak misli da će ona biti samo revizionistička i da „neće izneti stvarno stanje stvari“ jer je moguće pravljena da zadovolji političku elitu? Gospodin Zafranović,koga se ne usuđujem da oslovim sa „kolega Zafranović“ da se ne bi uvredio, pokazuje neverovatni dar za vidovitost iznoseći svoj sud o seriji, to jest o nečemu što uopšte nije video. Ipak, u tome – iz meni nepoznatih razloga, prednjači jedna dama, doktor istorijskih nauka, gospođa Branka Prpa.

Istoričar nisam – ali glumac jesam, koji je počeo da režira. To je tačno. Treba li zbog toga da me bude stid? Kome treba da se izvinim?  Gospođi Branki Prpi? Interpretator istorije nisam – autor sam igrane umetničke serije koja govori o Srbiji u događajima iz aprila 1941.godine, pa nadalje. Posle izjava gospođe Prpa, kojoj ne mislim da treba osporavati da je doktor istorijskih nauka, i kojoj ukazujem svako poštovanje kao naučnom  radniku i kao ženi – pitam se: smem li nastaviti?

Uvaženoj dami daleko bilo da želim da osporim pravo da kritikuje, čereči, tranžira i napada seriju „Ravna gora”. Svemu tome sam se i nadao. Moj rad i moje skromno delo moraju biti podvrgnuti kritici i sudu, kako najšire publike, tako i stručne javnosti. Ali moram priznati da sam zapanjen izjavama gospođe Prpeu „Politici” kada kaže: „Da nije gledala seriju i da nema nameru ni da je gleda, jer ne gleda ni ’Sulejmana Veličanstvenog’”jer je „Ravna gora”, po njenom mišljenju, „politička petparačka priča“…i još ekstra –  da je moja serija „problematične teme i načina finansiranja”!?

Što je previše – previše je. Znači – nije gledala, ali zna da je to politička petparačka priča.Baš kao gospođa Prpa o „Ravnoj gori” –na sličan način je povodom  romana „Nož” Vuka Draškovića 1982.godine na partijskim plenumima govorio narodni heroj Vlado Šegrt: „Ja tu knjigu nijesam čitao, ali tražim da se ona zabrani.”

Egzaktnost nauke kojom se bavi gospođa Prpa ne trpi proizvoljnost, malicioznost i sujetu – već samo fakta. Dakle, poručujem joj da ipak pripremi svoj stomak, neka odvoji malo svog dragocenog vremena i neka pogleda, ili gleda „Ravnu goru” – pa neka raspali. Stručno, argumentovano i odgovorno. A što se tiče „problematičnog načina finansiranja” serije „Ravna gora”,na koje aludira gospođa Prpa – neka joj služi na čast. Jasno je da se ova dama pored istorije razume i u pare, najviše u tuđe.