Радоњић: За презир је много тога што Лекић ради

У посљедње вријеме, након потпуног политичког и моралног краха, Лекић показује и амбицију да се и сам бави психолошком анализом, мада и то са танушним резултатима, поручио је Горан Радоњић, посланик и предсједник Одбора Главног града ДЕМОСА у саопштењу које преносимо у интегралу.

САОПШТЕЊЕ, ИЛИТИ ОДГОВОР СКРИВЕНОМ АУТОРУ

(поводом саопштења које је потписала Луција Ђурашковић)

Није потребна велика проницљивост да би се схватило како аутор саопштења у коме се налазе фразе попут „опсесивна акција јавног дискредитовања странке“, или „примарно из већ прокламованих средина пријатеља и кумова“, може бити само Миодраг Лекић.

То што он као потписника инсталира особу која је, између осталог и због непотизма, сасвим изгубила кредибилитет, а и то што она прихвата инсталирање, више је за психолошку него за стилистичку анализу.

У посљедње вријеме, након потпуног политичког и моралног краха, Лекић показује и амбицију да се и сам бави психолошком анализом, мада и то са танушним резултатима. Ни ту није потребно много да би се сагледало његово стање. Лајтмотивски изрази говоре сами: „опсесија“, „срамно“, „жалосно“, „преваре“, „демагогија“, „манипулација“, „гротеска“, „лидер у покушају“.

Још један чести Лекићев епитет веома је знаковит, „кукавичко“ – каже то човјек који не дође на двије сједнице Одбора у Подгорици, и избјегне да се суочи са члановима. Сад их јавно вријеђа, а били су му добри кад је требало да га подрже, да раде за њега и да трпе због тога и од власти и од неких из опозиције.

Типично је и то што, још увијек лидер једне странке, дојучерашњим колегама приговара што имају пријатеље, а сам пријатеља нема, као што нема ни поштовања за садашње новопронађене саборце.

Нико у вишедеценијској политичкој каријери Миодрага Лекића, а било је у тој каријери и тоталитаризма и ратова и других ужаса, није завриједио да од њега добије етикету „антиграђански“, све до овога љета и све до подгоричког Демоса. И то зашто, због освештања просторија? Како се та фанатична квазиграђанска осуда слаже са тим да је за своју „десну руку“ поставио предсједника општинског одбора у Даниловграду, гдје су такође освештане просторије? Да ли ту Лекић, са својом безначајном групом, осуђује „главног актера освештавања страначких канцеларија“? Не, наравно, и то јесте за презир, и неопростиво.

Неопростиво је и ниско то што Лекић провидним инсинуацијама покушава да игра и на националну карту, перфидно помињући нације и етничку припадност. Не пролази више ништа, кад се једном изгуби повјерење, немогуће га је поново задобити.

За презир је много тога што Лекић ради, и зато се са презиром оправдано и суочавају његови емисари и он, гдје год покушају да утичу на чланове Демоса.

Сад му је преостало само да јавно вријеђа, са идејом да, ако је већ он пропао, пропадне и странка. Неће му успјети ни то, већ ће Демос бити све јачи и бољи, јер тако је праведно да буде“ налази се у саопштењу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: