Радоњић: Када сам разумео комплексност Звезде…

Ускоро ће се навршити три године како је Дејан Радоњић тренер Црвене звезде. У том периоду прошао је много тога – био је и отписиван и слављен, критикован и хваљен, било је тешких пораза и великих победа.

Чињенице не лажу – прошле сезоне освојена је трипла круна, а сада је обезбеђен главни циљ, пласман у Евролигу, док је у елитном такмичењу постигнут историјски успех и пласман у Топ 8.

У интервјуу за Б92 Радоњић је говорио о непосредној будућности, плеј-офу Евролиге и финалу АБА лиге, затим смо анализирали играче и све оно што је довело до великог тимског успеха, да бисмо се на крају заједно осврнули на Радоњићево искуство у Звездином систему, његову тренерску филозофију и утисак да не добија довољно признања у јавности.

На почетку сезоне само су највећи оптимисти могли да прогнозирају да ће црвено-бели успети да се пласирају у плеј-оф Евролиге. Пре неколико година и само учешће било је научна фантастика, али Звезда је од тада превалила дуг пут.

“Постигли смо изузетан успех. У анализи свега онога што смо прошли до сада не сме да се заборави први део такмичења када смо стварно били у незавидној позицији, малтене смо размишљали да одустанемо од амбиција у Евролиги. Било је проблема са повредама, тешких и убедљивих пораза, играчи су долазили и одлазили… Из такве позиције дошли смо до прилике да се боримо за Топ 16, а онда су уследиле велике победе у Пиониру и прошли смо даље. Мислим да је то најупечатљивији део наше сезоне у Евролиги“, почео је Радоњић за Б92 и додао:

“У Топ 16 фази смо добрим играма потпуно заслужили да прођемо даље. Тешко је лоцирати шта је био преломни тренутак јер су се на почетку ствари тако хаотично дешавале да ни ми нисмо могли да правимо пројекцију када ћемо изгледати боље. Једноставно, покушавали смо да радом дођемо до тога да будемо бољи, а како смо више времена проводили заједно, тако је и амбијент био бољи, као и наша игра. Онда смо захваљујући победама почели још брже да растемо. Нпр, тријумф над Бајерном у гостима у тренутку када смо испраћени само са размишљањем колико ћемо разлике да изгубимо… Онда је порасло самопоуздање, и тада је додуше мало ко веровао у тријумфе над Реалом, Химкијем, али успели смо. Сваки меч је био толико важан и немогуће је препознати преломну тачку“.

Звезда је тренутно на седам победа, у Загребу ће желети да дође и до осме, али већ је познато да ће ривал у борби за фајнал-фор бити или ЦСКА или Лаборал Куча.

“Пре тога нас чека меч са Цедевитом, хоћемо да победимо, мада нас мало муче повреде и болести. Међутим, имали смо доста тешких ситуација ове сезоне, тако да се ни сада не жалим. Прво ћемо да сачекамо да видимо ко ће нам бити противник. ЦСКА је у овом тренутку први фаворит за освајање Евролиге, али с ким год да играмо, покушаћемо да парирамо и да видимо шта можемо да урадимо. У сваком случају, велико је задовољство што смо међу осам најбољих тимова у Европи, поготово када се погледају имена клубова који су остали иза нас“.

Одмах по завршетку плеј-офа Евролиге, црвено-беле чека финална серија АБА лиге са Мега Лексом, од 29. априла.

“Мега је направила феноменалан резултат пласманом у финале – то је сјајан концепт, имају одличног тренера и много потенцијала у екипи. Без обзира на повреде које су их ослабиле, нећемо их потценити ни у једном тренутку, поготово после њихових победа над екипом Будућности. Знамо да играмо против врло доброг тима“.

Утакмице се играју дан за даном, баш као прошле сезоне у АБА лиги, а многи кажу да је и у томе Звездина предност.

“Они имају период да се регенеришу, да се одморе и да се спремају, док ми за то време играмо утакмице. Имамо много више одиграних мечева од њих – питање је само да ли ће нас то оптеретити или ће нам дати још већу снагу. Они ће сигурно бити резултатски растерећени, али распоред је необичан и нама и њима, па је тешко проценити коме ће то више одговарати. Без обзира на то што смо обезбедили пласман у Евролигу, велика нам је жеља да освојимо трофеј“.

Свака велика Звездина победа ове сезоне родила је неког новог хероја, али искорак који су направили Стефан Јовић и Мајк Цирбес одушевио је многе широм Европе.

“На крају прошле сезоне сматрао сам да Мајк треба да буде први центар, видело се да напредује. Такође, очекивао сам и да Јовић може да буде много бољи него прошле сезоне и драго ми је да се то обистинило. Све то је велика сатисфакција за нас и то нам даје мотивацију да наставимо са вредним радом“, каже црногорски стручњак и објашњава да рецепт лежи у напорном раду:

“Када се анализира дужи период, евидентно је да је много играча напредовало, не само ове сезоне. Погледајте прошлогодишњи тим – велики искорак су многи направили, Калинић, Марјановић… Наставио се тај тренд и ове године, биће и после тако, али посебне филозофије нема. Једини рецепт је много рада, али квалитетног рада, и веровање да ће се тај рад исплатити“.

Ове сезоне из ФМП-а је прекомандован Марко Гудурић – за кратко време леворуки бек постао је љубимац навијача и један од ослонаца тима у тешким тренуцима.

“За њега је веома било важно поверење, да се верује у играчке квалитете које он поседује. Он је то вратио великим радом, а због младости је и брже напредовао. Мислим да нико није очекивао да може баш оволико да нам дâ већ прве сезоне и да оволико напредује, али успео је и ја сам као тренер веома задовољан и поносан сам на то“.

За сваког младог играча битно је да остане на земљи у периоду када је популарност све већа.

“Јесте, колико је важно да се ради на терену, толико је важно водити рачуна и о стварима ван њега. Са Марком верујем да таквих проблема нећемо имати“.

Звездине навијаче пре неколико дана обрадовала је вест да је Бориша Симанић, један од најбољих младих играча Европе, потписао професионални уговор са црвено-белима, до 2020. године

“То је још један велики доказ свега онога што радимо у Звезди. Бориша своју будућност види у црвено-белом дресу – квалитетно смо радили са њиме, он је веома вредан момак и његов досадашњи развој разлог је за задовољство, и његово и наше“.

Немања Дангубић приводи крају своју другу сезону у Звездином дресу – у последњих неколико месеци потпуно се ослободио и даје све већи допринос.

“Штета је што је прошле сезоне имао проблема са повредом, баш као и на почетку ове. Било је потребно времена да се све то врати у нормалу и да крене напред. Да није било тих повреда, сигуран сам да би било још боље“.

Звездин тандем Американаца Милер-Кинзи важан је део тима и сваки доприноси на свој начин – један је млад, други искусан, једном је ово прво европско искуство, а други је целу каријеру провео на Старом континенту.

“Знали смо да ће Милеру бити потребно време да из једног система уђе у други, а додатни проблем био је што је он ту транзицију морао брже да обави јер су нас одмах чекале тешке утакмице, са мањком тренинга. Међутим, убрзано смо постављали ствари – победе су нам ишле у прилог, додатно су нас стимулисале, па је и Квинси брзо пронашао своје место. Када је реч о Кинзију, он нам је својим квалитетом, искуством и начином игре дао тачно оно што нам је било потребно“.

Навијачи са нестрпљењем очекују повратак Луке Митровића – он је дуго паузирао и питање је треба ли га одмах убацити у ватру на најјачим утакмицама, али капитен црвено-белих у све бољем је стању.

“Лука је све више са нама у кошаркашком тренингу, путоваће у Загреб, па ћемо видети за даље“.

Напоран темпо са две утакмице недељно умногоме отежава план тренинга, али то је нешто на шта су у Звезди већ навикли и успевају да се прилагоде колико је то могуће.

“Годинама смо у том систему и броју мечева, тако да то није толика тешкоћа. Потребно је истовремено дугорочно планирати, али и бавити се дневним стварима које нису део уобичајене рутине, а ове сезоне тих ствари било је много. Дешавало нам се нпр. да имамо девет играча на тренингу, то нам се прошле није десило ниједном, али увек смо имали спреман одговор и гледали смо да темпирамо форму за најважнији део сезоне. А то је, без обзира на све што се догађало раније, полуфинале АБА лиге са Цедевитом. Нпр, сад кад се врати филм – пораз од Олимпије не значи ништа, а били смо тада много тужни због њега“.

За непуне три године у Звезди Радоњић је стекао драгоцено искуство које му помаже да се лакше носи са непредвиђеним ситуацијама.

“Осим радног дела, било је потребно неко време да се упознам са амбијентом и свиме што окружује један велики клуб какав је Црвена звезда, да схватим сву комплексност црвено-белог система. Како је време пролазило и ја стицао искуство, на терену и ван њега, све сам се боље сналазио – радни део је за мене најважнији, али и остали делови битни су за функционисање клуба. Пролазио сам кроз разне ситуације, научио да се прилагодим и то ми је помогло да лакше изнесем кризне ситуације, а било их је“.

С обзиром на то какве је резултате постигао прошле и ове сезоне, утисак је да Радоњић не добија довољно признања јавности.

“Искрено, нисам уопште оптерећен тиме. Уживам у свом послу, изузетно сам задовољан ониме што смо заједно постигли и то је једино важно. Видим да су навијачи задовољни, а оно што мени изузетно значи јесте и однос са играчима, чак и када се растанемо“.

На питање какве играче највише воли, Радоњић одговара:

“Добре и младе. А тренутно највише волим своје играче“, рекао је уз смех, “Генерално сам присталица форсирања младих играча, треба увек да се води рачуна о домаћим ресурсима“.

Радоњића прати репутација тренера за којег је одбрана “све и свја“, али он није сагласан са том констатацијом.

“Сматрам да та врста сликања мене као ’дефанзивног’ тренера, тако сам чуо барем, није у потпуности адекватна. Потребно је да екипа у оба правца буде добра – без квалитета у нападу не може да се валоризује оно што се исправно ради у одбрани. Добар резултат захтева висок ниво игре у одбрани, који ће онда бити полазна основа за напад“, закључио је Радоњић за Б92.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: