Радници – умјетници Србије и Црне Горе: Браћа смо по свему!

 Сутоморе је минулих дана угостило чланове Удружења радника умјетника Србије и Црне Горе. На традиционалном дружењу на овом дијелу Јадрана, они су још једном потврдили, како сами кажу, братство стваралаца из двије државе истог народа. И све то, бираним ријечима и порукама учесника ове умјетничке колоније.

„На својеврсан начин, наше неспорно братство је овдје и формализовано, колико год није било потребе за „ударањем печата“ на свима знану истину“ – каже Бранко Батко Крковић,чувени морачки лелекач, сакупљач народних умотворина и пјесник, који је предсједнику Удружења Радојку Солујићу, уручио и специјално признање, са позивом да се братски односи радника  умјетника Србије и Црне Горе додатно унапређују, те да окупљања ове врсте буду што је могуће чешћа и масовнија.

„Исти смо народ, истим језиком говоримо, једнаки су нам обичаји, те према томе формално и непотребно успостављене границе међу нашим народима нама не представљају никакве препреке да наставимо односе какве смо и до сада имали“ – казао је Крковић, уручујући признање првом човјеку удружења чије је сједиште у Горњем Милановцу. Нису, додао је  том приликом он, у питању никакве фразе, већ нешто што осјећа већинска Црна Гора.

„Власти долазе и пролазе, али народ остаје. Сигуран сам да су се наша браћа и сестре из Србије увјерили да је Црна Гора била и остала српска Спарта“,  нагласио је Крковић, који је био у улози домаћина дружења.

Захваљујући се на признању и позиву  за наставак сарадње коју кроз његово удружење остварују радници – умјетници Србије и Црне Горе, Радојко Солујић је подсјетио да организација коју предводи окупља преко хиљаду чланова, а осим из Србије и Црне Горе, учлањени су и многи ствараоци  из свих осталих бивших југословенских република, пише „Дан“.

Осим у Сутомору, гдје су посјетили Заграђе, Маљевик, и цијелу барску ривијеру, радници умјетници Србије и Црне Горе боравили су и у Подгорици и другим крајевима Црне Горе.  Најновијем, претходило је дружење чланова удружења из Србије и Црне Горе уприличено крајем јула  на чувеном Галичу, повише Горњег Милановца, крвавом попришту Рудничке офанзиве из 1914. године, гдје су прије једног вијека одјекивали повици храбрих ратника. Као и минулих дана овдје, са умјетницима из Србије биле су тих дана њихове колеге из Црне Горе  –  Славка Кликовац, Милован Кубуровић и Бато Крковић.

Задовољство што се окупљања чланова Удружења настављају нијесу крили ни Перо Вујотић и Василије Јанковић, који су, поред осталих, били у екипи књижевника из Црне Горе која је у Сутомору дочекала ствараоце пристигле из братске Србије.

„Потпуно сам сагласан да богатство које имамо у самом дружењу радника који су уједно и умјетници ваља сачувати, не само због самог дружења, већ првенствено због традиције и генерација стваралаца у Србији и Црној Гори које долазе и којима би требало да будемо путоказ за будућност“– казао је Јанковић, док је Вујотић, у себи својственом маниру, назвавши их браћом заувијек, колеге из Србије поздравио властитим родољубивим стиховима који симболизују заједничке вриједности и традицију народа из двије државе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: