Putuj generale, i ne brini, nastavljamo gde si stao do pobede!

Piše: Goran Petronijević

Stara legenda govori, da je Hristos posle vaskrsnuća odlučio da narodima na zemlji podeli po parče, na kome će svaki od njih u miru živeti. Svi pristupiše po svoje tapije, a Srbi kao Srbi zakasniše. Kada stupiše pred Gospoda, on im objavi da je svu zemlju podelio. U suzama u pokajanju Srbi moliše gospoda da se smiluje grešnima i dodeli makar jedno malo parče zemlje, na kome će jednu šljivu moći da posade. I smilova se Gospod i reče: “Ostavio sam jedno parče zemlje za sebe, kada na zemlju budem sisao. Daću vam ga na čuvanje, ali znajte da će na njega svi kidisati i da se krvlju mora braniti!” Ma to je za nas najmanji problem”! I naseliše se u srcu Balkana. Gospodnja se ostvari.

Kidisahu sa svih strana i to bez prekida. Borbe, okupacije, bune i ustanci su se smenjivali i nije u srpskoj istoriji zabeleženo da se jedna generacija rodi i umre bez nakrvavljenja svete nam zemlje. Tako Srbija u svakoj generaciji, iznedri po nekog heroja, o čijim će se junaštvima pričati, makar do onog sledećeg rata. Pojedini od njih stekoše i besmrtnost. Mnogi kao žrtve stare srpske navike zaboravljanja mrtvih heroja, odlazili su nečujno, tiho, uz samo koju suzu najbližih. Na drugi dan vaskrsnuća Hristovog leta gospodnjeg, upokoji se nečujno jedan od takvih junaka odbrane zemlje Hristove, poverene nam na čuvanje. Srbin, General, Branila… Aco Tomić se preseli na mesto gde se sve vojske pomire. A on se nije mirio samo sa okupacijom! Ni ratnom ni mirnodopskom. U ratu beše gde je trebalo, a u miru kada je trebalo. I ne štedeći se, zadobi poštovanje vojske i naroda, koje zasigurno potrajati, makar do okončanja ove generacije. Narod i vojska su ga voleli, a vlasti pribojavale, kao što se uvek plašiše pravednika.

A strah obraz kalja često! Da bi prikrili strah od izdaje zaveta čuvanja svete zemlje, vlastodršci razapinju one, za koje su sigurni da im izdaju neće oprostiti. I On im izdaju nikada nije oprostio, a razapinjanje jeste. “Čovek se rađa da bi stradao”, znao je da kaže…”neka ih istoriji”… Aco Tomić je bio čovek i vojnik. Njegove odlučnosti su se plašili neprijatelji, izdajnici, a i kolebljivci. Kompromisa, kada je u pitanju odbrana Otečestva i u ratu i u miru za njega nije bilo. Vojnički skroman, otišao je kako je i živeo. Preselio se na svoje “brdo mira”, na kome će se njegova ratnička duša umiriti. Za prijatelje “Deda”, srpski general Aco Tomić, ispisao je svojim životom, najsvetlije stranice istorije, odbrane svete srpske zemlje. Putuj GENERALE i ne brini, nastavljamo gde si zastao, na putu do sigurne pobede!