Путин спрема офанзиву: Хоће цео Балкан
1 min read
Ненад Поповић, лидер Српске народне партије, обелоданио је да Србија добија установе за развој односа са Русијом. Како је истакао, за то је добио чврсте гаранције од премијера Александра Вучића. То је само још један потез којим се утицај Кремља и Владимира Путина учвршћује у региону, на шта у Бриселу нерадо гледају. Све то указује да је Путин кренуо у озбиљну „офанзиву“ на Балкан, преносе медији.
Наиме, како пише „Ало!“, не само да српска влада формира посебне институције за односе са Кремљом, већ је све јасније да се и Милорад Додик, председник Републике Српске, готово отворено ослања на Путинову подршку, што се види и по томе што путује у Москву свега неколико дана пре одржавања спорног референдума. Истовремено, Србија очекује посету премијера Русије Дмитрија Медведева наредног месеца, док ће Томислав Николић, председник Србије, у Русији боравити од 12. до 14. октобра, али није планиран сусрет са Путином.
„Формирање тих институција у најбољем интересу је, пре свега, Србије. Следећег месеца нас очекују важни догађаји за развој српско-руских односа. Од састанка мешовитог комитета влада Србије и Русије, преко отварања почасног конзулата Србије у Санкт Петербургу, до важне посете премијера Медведева Србији у другој половини октобра“, казао је Ненад Поповић, изразивши наду да ће српска влада већ до тада формирати институције за сарадњу са Русијом, како би онда могла на најбољи могући начин да искористи све позитивне ефекте и потенцијале међудржавне сарадње двеју држава.
Међутим, Милан Игрутиновић из Института за европске студије каже да би нам овакав потез направио шумове не релацији са ЕУ.
„Уколико би се то остварило, ЕУ би онда могла да има „слојевит“ поглед на то. Уколико је реч о појачаној економској сарадњи са фирмама које нису под санкцијама ЕУ, онда то није спорно. И сада то имамо. Тако јачате и своју економску моћ, свој буџет и то је похвално. Ако се то прелива на шире политичко изражавање, то може бити нотирано као могуће проблематично за ЕУ. И то не на прву лопту и у првом моменту. Али различити политички актери у Бриселу и другим државама могли би да кажу да се Србија окреће више ка Русији“, објашњава Игрутиновић и наглашава:
„Формирање институција политички би могло да донесе више штете него користи.“
Према речима аналитичара Драгомира Анђелковића, у питању је пре свега „страх у Бриселу“ од даљег слабљења утицаја.
Бије Европска Унија проблем у односима Србије и Русије. ЕУ губи са санкцијама према Русији, а то је под притиском партнера преко океана. Србија неће скоро, можда никад ућу и ЕУ. Иако се то некад деси, десиће се раније велике промјене у геополитчким приликама у Европи и свијету.