• Издвојено

Путин слави 73. рођендан: Одакле све пристижу честитке и како ће провести дан

1 min read

1 месец ‎ ИН4С

Getty © David Goldman-Pool

Председник Русије Владимир Путин данас слави 73. рођендан, а на адресу Кремља стижу честитке.

Председник Белорусије Александар Лукашенко честитао је поручивши да „руски народ чврсто повезује ваше име са значајним друштвеним достигнућима, динамичним економским развојем, јачањем државности и суверенитета Отаџбине и растом ауторитета и улоге Русије у свету“.

Лукашенко је истакао да су „интегритет и одлучност, оданост дужности и политичка мудрост, изузетна посвећеност домовини и снажна воља да брани њене националне интересе Путину донели национално признање у друштву и поштовање његових страних колега“.

Белоруски председник је изразио уверење да ће темељи савеза и стратешког партнерства између Белорусије и Русије, постављени заједничким акцијама, служити као поуздан водич будућим генерацијама грађана две земље, преноси РИА Новости.

Како је саопштила прес служба Кремља, Лукашенко је Путину пожелео здравље, срећу, благостање и неисцрпну снагу и енергију за нове успехе на највишој владиној функцији.

Севернокорејски лидер Ким Џонг Ун написао је у честитки да „захваљујући његовом вођству Русија предводи изградњу новог, мултиполарног света“, и изразио уверење да ће пријатељство између Пјонгјанга и Москве бити вечно.

„Мој најдражи друже, Владимире Путине, упућујем Вам најискреније и најтоплије честитке поводом овог значајног рођендана. Захваљујући Вашем мудром вођству и патриотској пожртвованости, Русија данас показује своју славу као глобална сила са моћним политичким системом и снажном државном моћи, као моћна држава која предводи изградњу новог, мултиполарног света“, наводи се у поруци.

Ким Џонг Ун је приметио да захваљујући Путину Русија успешно брани своје интересе и постиже моћ и просперитет.

„Пјонгјанг и Москва ће увек бити заједно, а наше пријатељство ће бити вечно“, нагласио је севернокорејски лидер.

Ким Џонг Ун је такође навео да ће савезнички односи две земље наставити да значајно доприносе формирању праведног и мултиполарног светског поретка. Уверио је Путина да ће Пјонгјанг наставити да у потпуности подржава борбу руског народа за одбрану свог суверенитета и територијалног интегритета.

Осим тога, честитке су стигли од председника Никарагве и Туркменистана.

Осим лидера држава, срдачне честитке поводом Путиновог рођендана упутио је и патријарх московски и све Русије Кирил.

„Пре више од четврт века, позвани сте на веома важну и захтевну службу, која је повезана са огромном одговорношћу за земљу, као и са бригом о милионима сународника. Радосно је посведочити да све ове године, под Вашим руководством, Русија уверено иде путем друштвено-економског развоја, превазилази изазове времена, јача свој суверенитет, научни, технички и војни потенцијал, стреми ка обезбеђивању националне безбедности и успостављању праведних међународних односа. Све то представља залог даљег процвата земље и благостања њених грађана“, истакао је патријарх Кирил.

Он је изразио посебну захвалност за стално старање руског председника према служењу Руске православне цркве, као и за подршку њеним различитим друштвено значајним иницијативама.

„Сигуран сам да ће се заједничким напорима државног руководства, Цркве и свих људи добре воље и убудуће реализовати бројне замисли које ће допринети консолидацији нашег народа, учвршћивању истинског суверенитета земље, утврђивању трајних духовно-моралних вредности у животу савремених људи, патриотском васпитању младих, јачању ауторитета Русије на међународној сцени, као и очувању међунационалног и међурелигијског мира и слоге“, нагласио је патријарх.

Путину је пожелео неисцрпну снагу, божију помоћ и благословене успехе у даљем служењу на добробит земље и грађана.

Шеф руске државе данашњи рођендан проводи радно.

Рођен је 1952. године у данашњем Санкт Петербургу, у, како је у неколико наврата говорио, обичној породици и скромним условима, захваљујући чему је до данас сачувао повезаност са обичним људима. У основној школи је, како је причао био несташан, а већу заинтересованост за учење показао је тек у шестом разреду када је и постао један од пионира.

Путин је добро знао чиме жели да се бави. Тако је једном приликом отишао директно у управу КГБ-а како би сазнао како се то постаје обавештајац. И речено му је да је једна од опција да прво заврши факултет, и то најбоље правни.

„Од тог тренутка почео сам да се спремам за правни факултет“, рекао је једном приликом Путин.

Након завршетка факултета, Путин почиње да ради у државној безбедности. Радио је у секретаријату Управе КГБ-а, а затим и у контраобавештајној јединици када су га запазили из спољнообавештајне службе, у којој је, након обуке, радио око четири и по године. Након још једне обуке, одлази у Немачку у којој је радио до 1990. године.

Од фебруара 1990. године Владимир Путин је радио као помоћник ректора Лењинградског државног универзитета за међународна питања, а затим као саветник председника Лењинградског градског савета народних посланика Анатолија Собчака (градоначелника Санкт Петербурга од 1991. до 1996. године).

У јуну 1991. године именован је за председника Комитета за спољне односе градске управе Лењинграда.

Од 19. до 21. августа 1991. у СССР-у догодио се покушај државног удара, који је организовао Државни комитет за ванредно стање, у чији састав је улазио део највишег совјетског руководства. Владимир Путин се, заједно с другим званичницима из градске управе Лењинграда, успротивио поступцима комитета. Дана 20. августа 1991. поднео је оставку у органима државне безбедности.

Године 1992. постављен је за заменика градоначелника Санкт Петербурга, задржавши функцију председника Комитета за спољне односе. У марту 1994, када је Анатолиј Собчак постао шеф градске владе, Путин је именован за његовог првог заменика. Након спајања функција градоначелника и шефа градске владе исте године, обављао је дужност заменика градоначелника и председника Комитета за спољне односе Санкт Петербурга.

Након што је Собчак изгубио на изборима за градоначелника Санкт Петербурга у јуну 1996, Путин напушта свој положај. У августу исте године прелази на рад у Управу за послове председника РФ, где постаје заменик шефа службе. Надгледао је правну управу и питања везана за имовину у иностранству.

Од јула 1998. до августа 1999. Владимир Путин је био директор Федералне службе безбедности РФ, а истовремено је од марта до августа 1999. обављао функцију секретара Савета безбедности РФ.

Дана 9. августа 1999. председник РФ Борис Јељцин у обраћању јавности изјавио је да је сменио владу Сергеја Степашина и предложио Државној думи да за новог премијера именује Владимира Путина. Том приликом је Јељцин рекао да у Путину види свог наследника и да очекује да ће он успети да консолидује друштво. Истог дана Путин је именован за првог заменика председника владе и вршиоца дужности премијера. Државна дума је 16. августа 1999. потврдила његово именовање за премијера (за је гласало 233 од 439 посланика, против 84, а уздржаних је било 17).

Од 31. децембра 1999. до 7. маја 2000. Путин је обављао дужност председника Руске Федерације, пошто је Борис Јељцин најавио оставку и пренео му своја овлашћења.

Дана 26. марта 2000. победио је на ванредним председничким изборима, на које је изашао као кандидат групе грађана. Добио је 52,94% гласова, а инаугурација је одржана 7. маја 2000. године.

Изабран је за други председнички мандат 14. марта 2004, добивши 71,31% гласова. Кандидовао се као независни кандидат. На дужност је ступио 7. маја 2004. године.

Године 2008. изабран је за председника РФ дотадашњи први потпредседник владе Дмитриј Медведев. Државна дума је 8. маја 2008. одобрила избор Владимира Путина за премијера (за је гласало 392 од 448 посланика, а против 56). Истог дана указом председника именован је за премијера. На том месту је остао до 7. маја 2012. године. У том периоду био је и председник странке „Јединствена Русија“, иако није био њен члан.

Дана 24. септембра 2011. на XII конгресу странке „Јединствена Русија“, на предлог председника Медведева, Владимир Путин је предложен за кандидата за председничке изборе 2012. године, а поново је изабран за председника РФ као кандидат „Јединствене Русије“ 4. марта 2012. Освојио је 63,6% гласова, а инаугурација је одржана 7. маја 2012. године. Мандат председника, у складу са уставним изменама из 2008, продужен је на шест година.

Владимир Путин је поново изабран за председника 18. марта 2018. године са 76,69% гласова. Кандидовао се као независни кандидат, а инаугурација је била 7. маја 2018.

На последњим руским председничким изборима одржаним 17. марта 2024. године, победио је са рекордних 87,28% гласова – највише у историји председничких избора у Русији. Кандидовао се као независни кандидат, а инаугурација је одржана 7. маја 2024. године.

Као председник државе, Путин је врховни командант Оружаних снага РФ, председава Саветом безбедности и Државним саветом РФ.

(РТ Балкан)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: