• Култура

Пут у васиону на спруду љубави

1 min read

5 година ‎ ИН4С

Велику пажњу током протекле, а што се наставља и у овој години, изазвала је књига Владете Јеротића „Дневник”, постхумно објављена у издању задужбине овог познатог академика, психијатра и психотерапеута који се из недеље у недељу обраћао нацији. Из његове задужбине, коју је Јеротић основао 2007. године, стиже најава још једне књиге из рукописа. Ријеч је о дневнику снова Владете Јеротића. Моћи ће да га читају поштоваоци који су често наводили да је академик дотакао њихов живот, називајући га најбољим духовником и савјетником српскога народа.

фото: Задужбина В. Јеротића

Велику пажњу током протекле, а што се наставља и у овој години, изазвала је књига Владете Јеротића „Дневник”, постхумно објављена у издању задужбине овог познатог академика, психијатра и психотерапеута који се из недеље у недељу обраћао нацији. Из његове задужбине, коју је Јеротић основао 2007. године, стиже најава још једне књиге из рукописа. Ријеч је о дневнику снова Владете Јеротића. Моћи ће да га читају поштоваоци који су често наводили да је академик дотакао њихов живот, називајући га најбољим духовником и савјетником српскога народа.

‒ Задужио нас је да ове рукописе објавимо после њега. Значи, није у питању случајност или сплет околности: професор Јеротић је са намјером, и то већ дужи низ година, ова два своја дневника оставио да се читају и тумаче после њега ‒ каже проф. др Ирена Арсић, приређивач обије књиге.

Књигом снова Јеротић је хтио да нам се приближи, отвори, укаже нам своју личнију страну

Шта је био разлог за то? Није објашњавао, додаје наша саговорница, али можда можемо да претпоставимо – деценијама смо у прилици, и то привилегованој, да читамо Јеротићеве књиге из његових трију области, књижевности, религије и медицине, али и оне које синтетички обухватају сва његова широка знања и сазнања, али о њему као човјеку, у неком интимнијем смислу, немамо значајних података, а ни утисака.

‒ Јеротић је пред нама, и у тим књигама, као и у својим предавањима и наступима у јавности – озбиљан, уздржан, ипак помало далек. Овим двијема књигама, као да је хтио да нам се приближи, отвори, укаже нам своју личнију страну. Урадио је то са дневничким бељешкама из младости – а зна се колико је том периоду формирања личности придавао значај, а сада то чини новом књигом и дневником снова ‒ наглашава Ирена Арсић.

Задужбина је поводом годишњице од академикове смрти, објавила и „Споменицу Владети Јеротићу (1924–2018–2019)” која садржи сјећања, посвете и студије о личности и дјелу сигурно једне од најзначајнијих личности Србије свога доба. О Јеротићу су своја свједочанства у „Споменици” забиљежили: Жарко Требјешанин, Драгомир Сандо, Драган Симеуновић, Бојан Јовановић, Миро Вуксановић, Софија Милорадовић, Горан Максимовић, Мила Алечковић, Зорица Кубурић, Марко Делић… „Споменица” садржи изводе из нештампаних рукописа Владете Јеротића, библиографију његових издања, аутобиографију са фотографијама из личних и породичних албума, као и извјештај о раду његове Задужбине.

‒ Задужбина је планирала да се „Снови” појаве у књижарама око Ускрса. Сам текст обухвата врло широк временски период, од 1953. до 2018. Ријеч је о раздобљу од Јеротићеве 29. године, до одласка у болницу, неколико мјесеци пред смрт. То је многозначно интересантно штиво, тако да ће сам текст снова пратити и тумачења. Психолог Жарко Требјешанин исказао је дивљење богатством свијета снова Владете Јеротића, док етно-психолог Бојан Јовановић у сновима разоткрива неостварене амбиције нашег великог савременика ‒ наводи Ирена Арсић.

Професорка вјерује да је вриједност ове књиге и у могућности да сваки читалац који прати Јеротићево дјело и, неријетко, у њему налази и разрешења за своје недоумице, формира своје виђење личности нашег знаменитог академика. Као најаву тог доживљаја наводимо први и последњи убиљежени сан Владете Јеротића. Дијели их равно 65 година.

„Налазим се на прамцу неког великог брода који се с муком пробија кроз разне невидљиве препреке ријеком”, пише млади Јеротић, и наставља: „Најзад се насуче на неки огромни шљункани спруд, кога не успијева да савлада ни његов челични кљун. Сине ми мисао: тај спруд је Љубав и испред кога се она испријечи никаква Сила није у стању да је савлада. Одмах по тој мисли погледам у ноћно небо и запрепашћен и удивљен спазим слику из моје прве религиозне младости: на небу мноштво мјесеца у различитим фазама који се окрећу у мјесту и два Сатурна са својим прстеновима. Очаран и занесен осјећам се близу екстазе и заиста у једном моменту излазим из физичког тијела и огромном брзином улетим у васиону.”

У априлу 2018. Јеротић свој дневник снова окончава записом:

„Налазим се у неком занимљивом друштву, у некој соби, играмо се међусобно постављањем кратких питања један другом и очекивања брзих одговора. На питање упућено мени чега се највише плашим, одговарам одмах: Нечега у себи што може да ме уништи.”

Поред „Снова” у задужбини најављују и проширено издање „Дневника”. Наиме, како је познато, велики дио текста из дневничких биљежака, Јеротић је сам приредио за штампу, али је у његовој оставштини пронађен и рукопис дневника који прати наредне године његовог живота.

Прочитајте ЈОШ:

(ВИДЕО) Манастир Хиландар. Света Гора Атос. Једанаести филм из циклуса: „Историја и светишта Атоса “

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: