Птице – Хичкокове филмске убице за сва времена
1 min read
Алфред Хичкок
На данашњи дан, 13. августа 1899, рођен је енглески филмски режисер Алфред Џозеф Хичкок, који се прославио филмовима криминалистичког жанра и страве у којима је са својеврсним хумором сликао грађанско друштво. Био је мајстор филмске монтаже, напетости и амбијента. Филмови: „Човјек који је сувише знао“, „Ребека“, „Птице“, „Психо“, „39 степеница“, „Тајни агент“, „Озлоглашена“, „Случај Парадин“, „Конопац“, „Прозор у дворишту“, „Позови М ради убиства“, „Невоље са Харијем“, „Марни“, „Топаз“, „Породична завјера“, „Френезија“, „Вртоглавица“, „Сјевер-сјеверозапад“.
„Птице“ Алфреда Хичкока су један од најпознатијих и најгледанијих филмова страве и ужаса у историји филма. Осим јаких сцена и изврсне глуме, филмом доминира и једна сасвим нова „музика“.
У једном „Пет шопу“ Мелани Денијелс упознаје адвоката Мича Бренера. У кратком разговору, он јој каже како своје одморе и викенде проводи на калифорнијској обали. Неколико дана касније, Мелани одлучује да га потражи и долази у дотично место, у Бодега Беј. Идила која ју овде на први поглед очекује, ускоро показује своје друго лице. Мелани напада један галеб и повређује је. Али, она неће остати једина пошто напади птица постају све чешћи и жешћи. Долази и до првих људских жртава. У страху од птичјег терора становници почињу да се баракадирају у својим кућама, а многи у паници напуштају град.
То био могао да буде кратки садржај легендарног филмског класика „Птице“, редитеља Алфреда Хичкока, који у овом филму успева од безазлених животиња да направи зверске масовне убице. Страх и ужас који прожима гледаоце он није постигао само филмским сликама већ пре свега коришћењем звукова и тишине, пише Дојче Веле.
Нови инструмент траутонијум
У почетку, када је снимање тек било у фази планирања, Хичкокова филмска екипа по питању звукова предложила му је коришћење снимака правих животиња. „Звукове птица као из суседног врта могу чути сваки дан. Мени треба нешто што ће гледаоце пренеразити и престрашити!“, рекао је тада филмски велемајстор.
Нешто касније, судбина га је спојила с правом особом. Реми Гасман, један од ученика немачког композитора Паула Хиндемита, упознао је Хичкока са својим колегом, музичарем Оскаром Салом. Сала је већ тада увелико експериментисао с једним необичним инструментом, траутонијумом, електричним инструментом сличним оргуљама и претечом каснијег синтисајзера. Њиме је овај музичар био у стању да произведе заиста све звукове које је филмски мајстор замислио за свој филм: вриштање птица, ударање ветра по прозорима као и звукове прикуцавања дасака на прозоре у сценама у којима се становници баракадирањем у кућама покушавају заштитити од птичјих напада.
Другим речима, звучни ефекти који су ушли у историју филма, произведени су у малом Салином студију у Берлину, у четврти Шарлотенбург. Њима је Хичкок отворио врата нечем сасвим новом. У „Птицама“ нема класичне филмске музике, редитељ сцене појачава искључиво овим експерименталним, електричним звуковима.
Ремек-дело о побуни природе против палог човека.
Дебилан филм очигледно рођен у поремећеном уму. Да нас бог сачува од таквих „великана“ попут тог Хичкока.