Psihoistorijski rat

Piše: Andrej Fursov

Mi moramo sami da pišemo svoju istoriju i nikome ne dozvolimo da nam tuđe smislove zakucava pod nokte i uvlači pod kožu. Psihoistorijiski rat je stara pojava, samo se ovaj termin ne koristi često. U užem smislu pod psihoistorijskim ratom imam u vidu psihološko, kulturno i informaciono delovanje, uglavnom, na elite ovog ili onog naroda.

Ja ovaj termin koristim u mnogo širem smislu, kao delovanje jednog agenta, aktivnog subjekta, na celokupnu psihosferu mete.

Meta može biti država, socijalni sistem, grupa ljudi, meta može biti i jedan čovek ako zauzima odgovoran položaj.

Psihoistorijski rat ima nekoliko oblika. Najjednostavniji je – informacioni rat u užem smislu te reči, rat na nivou činjenica, kada se one iskrivljuju. Drugi nivo je – konceptualni rat, kada se nameću koncepcije i interpretacije. I najviši je nivo – metafizički, kada u vas utiskuju tuđe smislove, tuđe vrednosti, a onda vas podstiču da, u skladu sa tim vrednostima, ocenjujete sebe i svoje društvo i dođete do zaključka da ste vi i vaše društvo manje vredni.

Na primer, jedan od oblika metafizičkog rata protiv Rusije uvek se sastojao u tome da nas ubede kako smo nedovoljno vredna, nedovršena, neizgrađena Evropa. „Dogradite se, uvedite tržište, demokratiju, prava čoveka i sve će biti dobro”, govorili su nam. To je učinjeno, a onda se sve srušilo. Ne slučajno – tako je planirano.

Izvor: Stanje stvari