Прво пилот-тестирање државне матуре у 101 школи

Прво пилот-тестирање као наредни крупан корак ка увођењу државне матуре одржаће се у 101 средњој школи широм Србије крајем овог месеца. Акценат је овога пута на провери квалитета испитних задатака и процедура, не само знања ученика, на нивоу школа у одабраном узорку који ће чинити више од 5.000 ђака у 50 гимназија, 38 четворогодишњих средњих стручних школа, три уметничке и десет трогодишњих занатских, сазнаје „Политика”.

– Предстоји нам пилот-тестирање припремљених задатака за државну матуру. Решаваће се испитна питања из матерњег језика, тестови из математике у складу са фондом часова који ђаци имају, и свих општеобразовних предмета. Тестираће се и процедуре на нивоу школе. Ово је први корак. Други пилот у мају 2021. године, подразумеваће проверу процедура свих средњих школа и система. Као код основаца за завршни испит, и за средњошколце пре праве прве државне матуре у јуну, или можда крајем маја, 2022. године, два месеца раније ће бити уприличено пробно матурско тестирање, да би се упознали са моделима и тежином задатака али и свим правилима полагања овог испита – открива у разговору за „Политику” Гордана Косановић, саветник у Министарству просвете, науке и технолошког развоја.

Концепт, квалификациону улогу државне матуре, па и судбину пројекта уколико факултети одлуче да га не прихвате, у жижу стручне и опште јавности, довеле су недоумице Националног просветног савета (НПС) објављене прошлог петка. Чланови овог савета, тада су указали да од надлежних нису добили податке о пројекту државне матуре које су тражили, а да им је највећа бојазан због навода ресорног министра да су „договори и обуке са високошколским установама у току, а одлуке о прихватању матуре или неким прелазним решењима ће донети сами факултети и обавестити јавност о новим правилима уписа”.

Председника НПС-а, Радивоја Стојковића, питали смо, између осталог, како немају податке јер би ово тело као највеће стручно, иако је саветодавно, морало бити упућено и формално упитано за мишљење о улози и правилима полагања државне матуре. Јавио нам је да одговоре припрема, али нису стигли пре закључења овог броја.

– Довођење у дилему концепта који је већ усвојен и по коме се ради нема оправдање. Државна матура има смисла само ако постоји и квалификациона улога. Не може да се догоди да факултети кажу да не признају матуру јер је то државна одлука и стратешко питање, покренуто још 2014. године, а у међувремену је постигнут друштвени консензус о одржавању овог испита. На факултетима је да прецизирају услове. На пример, да деца полажу математику и физику, или траже да остваре одређен број бодова на тесту из српског језика, у томе је одлука факултета. Зато деца имају могућност да поред српског и математике бирају још један обавезни предмет који ће полагати, или више изборних да би могли да конкуришу за упис на више високошколских установа – указује Косановићева.

Просветни врх одавно објашњава да ће државна матура бити улазница за упис на факултете. Закон о високом образовању експлицитно не предвиђа да ће матурски испит за средњошколце постати пријемни за будуће бруцоше, него да вискошколска установа „уписује кандидате уз признавање матуре, утврђује критеријуме на основу којих се обавља класификација и избор кандидата за упис на студије”, а рангира их и на основу „резултата испита за проверу знања, односно склоности и способности”.

– Нема ту ничег спорног. Високошколске установе требало би да утврде критеријуме, на пример, да ли ће прихватити матуру из математике и физике, или само један од ових предмета. Неки факултети су се изјаснили, неки би тек требало да се изјасне, али је извесно да ће матуранти пре септембра следеће године знати правила уписа и уважавања положених матурских испита. Већ је јасно да, рецимо, за упис на Електротехнички факултет није довољно положити матуру са задацима из основног нивоа знања математике – појашњава Косановићева.

У случају да не постоји консензус о државној матури и њеној квалификационој улози, уверава она, не би се јавио НПС, већ Национални савет за високо образовање (НСВО) да укаже да нешто има против. О државној матури НСВО последњи пут је расправљао пре три, до четири године, како за наш лист каже члан овог савета проф. др Миодраг Поповић, указујући да дилеме и те како постоје.

– Скоро нас о томе нико ништа није питао. А мишљења су врло подељена. Факултети који уписују средњошколце са завидним знањем преферирају да остану пријемни испити, јер оцене из средње школе како пракса показује нису мерило знања. Опасности које постоје, мислим да се недовољно схватају, јер пријемни испити на различитим факултетима имају различиту тежину, па је тако тежи пријемни из математике на ЕТФ-у него на Машинском факултету, али је на машинцу у Београду захтевнији него на неким другим сличним факултетима, а матура ће имати исте задатке за генерацију на националном нивоу. За упис на ЕТФ коме сам био посвећен 25 година неопходно је гимназијско знање, зато су нам на припреме долазила деца из техничких школа. Није довољно јасно како ће то сад бити решено, да ли ће се од ђака који положе стручну матуру тражити да полажу ниво опште гимназијске… – наводи проф. Поповић доста отворених питања, али да није спорно да државна матура има предности, нарочито са тачке гледишта будућих студената јер имају шири избор и веће шансе да упишу оно што хоће, иако можда не у граду у ком желе.

Прочитајте ЈОШ:

Огромно интересовање у Србији за вакцине против грипа: Утрошено чак 244 000 доза

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: