Први налази Комисије: Дјеца све болеснија после НАТО агресије

Лакетић је рекао да студија о учесталости малигних обољења код дјеце од једне до 18 година, која је урађена на основу истраживања у сарадњи с Институтом „Милан Јовановић Батут“, није завршена и да су ови први резултати у децембру достављени свим посланицима ради њиховог информисања, преноси Спутњик.

Он је, у интервјуу за Политику навео да се може констатовати да је „неки отров дјеловао на ту дјецу, а будући да је у бомбардовању 1999. године толико отрова ослобођено у животну средину, лако претпоставити шта је то“.

Он је објаснио да се студија базирала баш на овај узраст јер су дјеца од једне до 18 година најосјетљивија група.

То је онај дио популације који је рођен, живио и растао у периоду одређених акцидената и дества муниције с осиромашеним уранијумом и ослобађања различитих токсина, који су се догодили 1999. године приликом НАТО бомбардовања, указао је Лакетић.

Према његовим ријечима, прикупљена је комплетна документација из научно-медицинског и правног истраживања комисије италијанског парламента која је утврђивала повезаност осиромашеног уранијума са смрћу италијанских војника који су били у међународним мисијама, укључујући и Космет, и доказала да постоји повезаност.

„Осиромашени уранијум је само врх леденог бријега. Током бомбардовања ослобођени су пиралени из трафостаница, који су можда најснажнији канцероген, бенземи, па разни отрови због бомбардовања фабрика боја и лакова, рафинерија…“, навео је Лакетић.

Напоменуо да је врло значајно што су неке земље, између осталих Холандија и Норвешка, пред Уједињеним нацијама покренуле расправу о утицају осиромашеног уранијума на здравље становника.

„Циљ нам је да дођемо до истине зашто наши грађани оболевају више него грађани неких других земаља и да ли постоји веза између НАТО бомбардовања и тога. То је наш задатак, без икаквих прејудицирања“, истакао је Лакетић.

Прочитајте ЈОШ: 

„Гробари“ опомињу: Од великог чојства остала је сета, албанска се војска Црном Гором шета