Прва жена капетан у Србији: Имамо канцеларију са најлепшим погледом
Ер Србија у свом тиму има четири жене пилота, а једна од њих је однедавно и капетан. Весна Алексић је ове недјеље као капетан посаде, први пут, превезла путнике до Бејрута. Вечерас лети у Диселдорф.
Капетан Алексић стиже на посао. Ускоро ће на крилима „ербаса 320“ – 155 путника и чланове посаде одвести до Њемачке. Одважност, храброст и тачност, одлике су сваког, па и овог капетана, међутим, она је, за осмијех увијек испред других.
„Могу да кажем да сам остварила свој сан јер радим посао који волим. Почела сам да летим 1999., послије средње школе, тад сам први пут сјела у авион, послије сам наставила школовање“, каже Весна Алексић, преноси Н1.
Она скоро десет година као пилоткиња превози путнике, а од недавно им добродошлицу пожели и као капетан. Захвалност не изостаје.
„Десило се некада, да жене путници кад излазе из авиона покажу браво“, каже Весна.
Док је на небу шеф посаде, на земљи је првенствено мајка и како каже, породична жена. Међутим, интересовање за њено занимање не јењава гдје год се појави.
„Људи који ме не познају па кад чују чиме се бавим, наравно да их занима како је то бити жена у свијету авијације“, објашњава она.
Каже да је у свијет авијације увео отац, ваздухопловни инжењер. Ипак, у свој се посао заљубила када је погледала свијет око себе из пилотске кабине.
„Предивни заласци и изласци Сунца. Ми у шали сви кажемо да имамо канцеларију са најлепшим погледом“, шали се прва жена капетан у Србији.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Komlene, udahni i smiri se. Pises nonsens.
Zasto si maliciozan? Jesi li leteo za Bejrut, eto npr.? To je u profesionalnom smislu izazov, nije lako sletati u Bejrut. To je krstenje!
Budi ponosan na Kapetana Vesnu Aleksic, profesionalca, dorasloj izazovima i struci.
Zajebi menadzere ladjenje m.. a.
ima posla ima Komlene,tako jedan nas novi biznisr kaze isto kao ti,ko hoce da radi ima posla,on ionako ne zna nista ali je gazda,vjerovatno bi htio da mu na mjesalicu rade i inzinjeri ili ljekari,polsa ima u Njemacku ,da se paze stari ljudi i pere im se prkno,kao sto kaze Pernar.Lufthasna ima preko 800 pilot na birou koji cekaju,treba elktro inzinjera i masinskih ,ali s radnim iskutvom,a gdje da ga ostvare kod Blaza da montiraju kolektore,ili kod Sveta da mu popravljaju jahtu,mozda kod Aca treba kiberneticara da mu sprijece upad hakera,rade ova omladina po primorju za 1 evro po sastu bez prva na odmopr ,radno vrijeme dokle gazda kaze,pitaj one koji rade u Grbalj po marketa kako su palceni,kao robovi,sve ljudi sa strane jer od domacih niko nece,jos mora da palti minimalno 100 evra stan ako ga nadje ili vise,a hoce li jesti,nema prevoz ,nema pauze,a u Grbalj sedam salona namjestaja,sto li rade ako za Boga znaju,peru se pare,a od cega to nesmiju reci,eto Komlene to ti je Milova privreda,eto radnih mjesta,metra drva 50 evra,a metar je cetir konja drva od prilke ,pa vidji racunicu Milove drzave i prosperiteta,ima posla da se pilaju drva ,ali i to je zakupljeno,jedino ako imas svoju sumu.
Komlene ne avetaj. Da li to znaci da svi sa Biroa u Montenegru treba da idu u pilote? Njih nekoliko hiljada? Koliko znam Montenegro nema toliko aviona. Da ne bi ti da pilotiras? Ili mozda Milo, kao probni pilot? Uzgred da zamolim autora clanka da nas postedi politicki korektne terminologije kao pilotkinja, jer da je pored nje bio drugi zenski clan bi li to bila navigatorkinja? A sa zemlje da navodi kontrolkinja?
Inace cestitam kapetanu Vesni Aleksic na izvanrednom uspjehu i neka je sreca prati i Bog cuva.
Piloti su traženo i deficitarno zanimanje u svijetu. I stotine drugih zanimanja. Nemamo ni kvalitetnih kuvara, recepcionara koji znaju 2-3 jezika. Azmont je otvorio “akademiju“ da obučava zanatlije koji bi radili u Kumboru, a kad završe mogu nastaviti na nekoj od najljepših svjetskih destinacija gdje oni rade hotele. Nijesu uspjeli da obuče nikoga. Danas više nema dovoljno ni mašinskih ili elektro inženjera. Ali imamo menadžera koji ne umiju da upravljaju ni svojim životima a ne firmama, pravnika i ekonomista, a najviše onih koji su završili nekakve fakultete od Budve do Bijelog Polja ili Pazara gdje je najvažnije platiti školarinu. Laž je da nema posla, samo nema pametnih, školovanih i obučenih radnika.
Како ће их бити, када су сви отјерани. И то без обзира на националност. БЈРЦГ је обична рупа и нема јој спаса.
Sjećamo je se sa letova Montenegro airlines-a gdje je bila kopilot na Fokeru. Divan osjećaj. Gdje su sada oni koji pričaju da u CG nema posla. Prije će biti da je istina ono što kaže Đukanović za našu radnu snagu: “Naša znanja i sposobnosti nijesu nikome potrebni“. Jer izgleda da nemamo nikakvih znanja i sposobnosti. Ovdje narod bleji kad vidi ženu da vozi autobus a ne avion.