Прва велика сеоба Срба
1 min read
Иван Миљковић
Прва велика сеоба Срба под вођством Пећког патријарха Арсенија III Чарнојевића почела је 8. октобра 1690. године. Срби су подигли устанак у прикључили се аустријској војсци против отоманског царства. Плашећи се турске одмазде од цара Леполда I тражили су дозволу да се населе до Будима и Коморана уз гаранцију о црквеној и школској аутономији.
Око 37.000 српских породица прешло је у Аустрију, што је најмање 185.000 људи, а само око Приштине 360 села је опустело.
Последица Велике сеобе је пустошење српских насеља у централној Србији и на Косову и Метохији и трајно пресељавање становништва у Аустрију, на подручје данашње Мађарске и Војводине. Одлив становништва је био толики да је већина села зарасла у шуму, тако да је део централне Србије добио назив Шумадија.
Услед ових сеоба број српског становништва на Косову и Метохији се драстично смањио. Након српских сеоба, Албанци из планинских подручја Малесије спуштају се у плодне и опустеле долине Метохије. Након миграција, српски етнички центар се сели из старих подручја Рашке области, Вардарске Македоније, Косова и Метохије у Војводину, а касније и у Шумадију. Непосредно после сеобе међу исељеницима је завладала глад и епидемија тако да је велики број исељеника убрзо преминуо.
О овим догађајима највише је сачувано текстова које су написали монаси који су учествовали у Сеоби, будући да су они били једни од ретких писмених Срба тога времена.
Ево како о овим догађајима пише монах Атанасије Србин:








У то вријеме,разумије се,Срби нијесу рачунали вријеме по календару римскога папе,него по календару своје Српске Православне Цркве,а разлика између папског и црквено-православног календара није била 13 дана као данас,већ 10 дана,
тако да је прави датум почетка Велике сеобе, по данас коришћеном римокатоличко-грађанском календару, заправо 18.октобар,а не 8. октобар, како у владајућој непрестаној збрци,када су у питању датуми из прошлости од 16. в. до 1918.г., чине многи аутори и на цијењеном сајту ИН4С.