Прва Српкиња се враћа у Приштину

Марија Новаковић
Марија Новаковић (47), рођена Приштинка, успела је да после скоро 23 године поново добије кључеве од свог стана који јој је после насилног протеривања 1999. године узурпиран од стране Албанца.
‒ Да, враћам се у свој стан 23. фебруара, а управо сам на путу за Београд да радост поделим са супругом и синовима. Мајка ми је у болници у Нишу, а верујем да ће и она до тада да буде оперисана, да се донекле опорави, јер желим да после скоро 23. године заједно пређемо праг нашег стана из којег смо протеране у јуну 1999. године. Не могу да вам опишем колико сам срећна. Да нисам у аутобусу, поново бих од радости плакала из свег гласа ‒ говори за „Политику” Марија Новаковић, коју је срећна вест о повраћају стана затекла код пријатељице у Грачаници где је од јула прошле године боравила и са којом се заједно борила против разноразних бирократских процедура.
Боравила је код Гордане Ђорић, председнице Удружења „Авенија”, заједно са мајком, децом и супругом који су повремено долазили, а који ће се, како планирају, вратити у Приштину када се поново буду скућили.
По повратку из Београда, Марија ће и даље бити у Грачаници док стан не опреми најнужнијим стварима, а верује да ће јој у томе помоћи косовско министарство за повратак, као што је то учинило и по повратку Драгице Гашић, прве српске повратнице у Ђаковицу, прошле године.
У телефонском разговору за наш лист каже да је одмах пошто јој је из Агенције за упоређивање и верификацију имовине саопштено да ће узурпатор ослободити њен стан, на сав глас плакала, али је одмах отишла у манастир Грачаницу да захвали Богу на свему што је учинио за њу и њену породицу.
‒ Онако уплакана сам трчећи отишла у манастир да запалим свећу, да захвалим Богу и свим људима који су били уз мене да стан у којем сам одрасла, поново буде мој. Неизмерно сам срећна јер ћу опет да се будим под мојим небом. Оним приштинским, где сам поникла, јер ниједно осим оног где сам рођена, моје срце није могло да прихвати. Уселићу се 23. фебруара и биће то мој први прелазак преко кућног прага после више од две деценије. Први пут сам била пред својом зградом прошлог лета, срела сам неке своје комшије Албанце, који су се сусрету радовали исто као и ја ‒ говори Марија, док се веза повремено прекида у аутобусу који саобраћа на релацији Грачаница‒Београд.
Марија је за „Политику” још рекла да им је из агенције речено да кључ могу да преузму 15 фебруара, међутим како су она и мајка овлашћење за преузимање кључева дали Гордани Ђорић, која је у изолацији због вируса корона, преузимање је одложено за 23. фебруар.
„Марија Новаковић биће прва Српкиња која се после скоро 23 године враћа у Приштину“ …
Ovo je katastrofalan primjer EU i SAD tzv. demokratije.
Marija, Sine Moj…. DOBRO DOSLA KUCI….
Sa Porodicom…. U NASE KOSOVO…. PLACEM i ja….
Placem i Uzdizem se sa Tobom i Tvojom Pricom….
Na Ulici, u Ranim Jutarnjim Casovima….
Na Putu za Autobus…. U Autobusu za Posao….
Maska Pandemijska Skriva Moje Suze….
Pjevam „Orahovcu, BASTO RAJSKA“….
Tamo Gde Najlepse Sunce Sija….
Gde Najsladje Grozdje Zri“…. Nase Kosovo i Metohija….
Vracamo se i MI sa Tobom…. Sa Vama, Rodjeni Moji….
Cuvaj Majku Lijepa Moja…. Majke Nase su Poslednja Svetinja….
MAJKA NASA JE KOSOVO I METOHIJA….
BOZE DAJ…. BOZE PRAVDE….
,
Moze li se donirati koja para ovim ljidima? Treba opremiti stan. Ja bih rado pomogao.
Bravo,svaka čast.
Treba pomoći ovakvim ljudima!
Српкињо, хероино!
Капа доле и дубоки наклон.
Често сам у Приштини послом, али увек ноћим у српским срединама (Грачаница, Лапље Село, Кос. Митровица…), јер та Приштина ми делује да још увек није сигурна за Србе.
Ти, Српкињо добра, храбрија си од мене! Алал вера!
i kako tece poslovanje sa siptarima koji su proterali nas narod?
Срећно било !