Protojerej Andrej Tkačov: Vreme je da počne sud od doma Božjeg

Hajde da pročitamo Prvu sabornu poslanicu apostola Petra. Suština odlomka je u tome da su počeli progoni hrišćana. Isus Hristos je upozorio hrišćane na to da će biti proganjani i isterivani. Međutim, čovek ne veruje da mu se nešto dešava sve dok gvožđe ne dotakne njegovo telo. Hristos je i Sam stradao. Očigledno, ista takva čaša očekuje hrišćane. Ako ne sve – neke, u svakom slučaju.

Dakle, to je ono što se odnosi na nas. „Pazimo!“

„Vreme je da počne sud od doma Božjeg“ (1 Petr. 4, 17).

Ove reči možemo zapamtiti. Zato što se to vidi, na primer, iz naše istorije. Ako slušate društvene diskusije o Staljinovim represijama, o progonima, o nepravdama koje su se dešavale u to vreme, verovatno se sećate brojeva. Trideset sedam, …trideset sedam, …trideset sedam. Trideset sedma godina… Obično se pominju užasi poslednjih godina pred rat. A progoni su počeli ranije. Sedamnaeste godine, osamnaeste godine. Ubijali su već tad. Ali nisu ubijali one zbog kojih su plakali trideset sedme. Ne partijske činovnike, ne vrhušku nove nomenklature. Ubijali su seoske popove. Ubijali su zato što ljudi imaju cvikere na nosu. Ubijali su plemiće. Ubijali su oficire. Čak i ako su nosili civilnu odeću. Ubijali su stari svet. Ubijali su neštedimice. Ubijali su masovno. I nisu prosto streljali. Zakopavali su u septičke jame, razapinjali su na Carskim dverima, prikucavali su ekserima za železničke pragove u očekivanju voza koji dolazi, pričešćivali su otopljenim olovom… To nisu bila streljanja po sudu ili bez suda. Nisu bila streljanja! Mnoge žrtve su se za streljanje molile kao za milost.

To znači da je vreme da sud počne od Doma Božjeg. Pre nego što je ova gvozdena crvena ruka dotakla grlo svoje crvene dece za kojom danas plačemo (danas!), ista ova crvena gvozdena ruka je brisala s lica zemlje Crkvu Božju.

Ako se ne uništi Crkva – sve ostalo će postojati. Ljudi to ne razumeju, a lukavi ima razum. Prefinjen, razvraćen. On je veoma prozorljiv. Ne plaši se raketa. Ni dalekog dometa, ni srednjeg, ni malog. On se ne boji raketa „zemlja-vazduh“ ili „vazduh-zemlja“. Njega uopšte baš briga za ove stvari. On odlično zna ko je njegov neprijatelj.

I žalac rata je uvek usmeren na ono što ljudi ne cene. Na Crkvu.

Ljudi ne cene Crkvu. Čak ni u našoj srećnoj i pobožnoj, u poređenju s mnogim drugim zemljama, Rusiji, ljudi ne znaju Crkvu. Koliko često čovek ne zna za glavno blago koje se nalazi u njegovoj kući. On misli da su njegovo blago akcije nekog preduzeća, a njegovo blago je unuk koji se tek rodio (još mu to nisu javili). Ne znamo šta je naše blago. I apostol Petar nam kaže: „Vreme je da počne sud od doma Božjeg.“ Svako očišćenje će se pre svega odnositi na nas.

U toku ovih meseci i dana nejasnog i zlosrećnog kovidnog događaja, koji je zahvatio ceo svet, svi se čude (i sad se čudimo) tome što je procenat umrlih sveštenika veći od procenta ljudi koji su umrli među svim kategorijama stanovnika.

Taksisti nisu prestajali da voze klijente. Među taksistima nema smrtnosti. Među taksistima prosto nema kovida. Nema! Ljudi su sedeli u prodavnicama za kasom, nikuda nisu išli. Udisali su ugljendioksid po savetu lekara. Ljudi su sedeli za kasom i udisali su ugljendioksid po sedam-osam sati u supermarketima koji se nisu zatvarali. Među njima nema mrtvih. Među lekarima koji svakodnevno neguju bolesnike smrtnost je manja nego među sveštenicima. Zašto je to tako? Pa šta je to? Da li je to diverzija? Đavolji udarac? Da li je to slučajnost ili tajna zakonitost koju mi ne razumemo?

Ne znam. Nisam siguran da sam potpuno u pravu. Ali čitam ove reči: „Vreme je da počne sud od doma Božjeg“ i mislim, da li se možda odnose i na ovo?

Šta god da dođe na nas… Doći će tuđinci – Crkva će prva postradati. Ako se naši rogati podignu iz bezdana i započnu novu revoluciju – Crkva će prva postradati. Ako se pojavi nova zaraza umesto starog kovida – Crkva će prva postradati. A kad Crkva plati (ili ne plati), kad se okonča njeno pitanje, počeće da stradaju svi ostali. Očigledno, nalazimo se na izvesnoj oštrici, samo što niko to ne razume – ni spolja, ni unutra. Mi sami o tome ne želimo da razmišljamo („A zašto nas? – Pa zato što će dom Božji prvi postradati.“) Ovaj mehanizam će biti sakriven od ljudi.

Ovo nije baš utešno. To je samo upozorenje na ozbiljno iskušenje. Crkva treba da bude viša, bolja i čistija od sveta koji je okružuje. Mi treba da budemo za pola glave, za glavu više. Prosto moramo biti iznad.

U svakom slučaju, počeće od nas, čak i ako smo ispod. Svejedno će od nas početi.

Šta god da dođe – „Vreme je da počne sud od doma Božjeg“.

Izvor: Stanje stvari; prevod: Marina Todić