• Друштво

Протестна нота СПКД Просвјета због необиљежавања дана рођења Ива Андрића

1 min read

9 година ‎ ИН4С

Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ из Херцег Новог упутило је протестну ноту општинским властима због тога што први пут од 2002. године нје обиљежен дан рођења Ива Адрића у том граду.

Како су навели у саоштењу, општинске власти, које у пуном замаху одласка за Брисел и освајање, квазититуле „Европске престонице културе“, заборављају на основне стубове културе у своме граду, заборављају на Андрића, који је у Нови долазио љети, али и тада стварао, биљежио ријечи и кованице у сусретима с обичним људима, ањегова кућа у Новом је „закатанчена“ више од годину дана.
Њихово саопштење преносимо у цјелости.

„Поводом 9 октобра, дана рођења Ива Андрића, желимо да подсјетимо херцегновску и ширу јавност да СПКД Просвјета ове године, први пут од 2002. године, није обиљежила овај датум најзначајније личности Херцег Новог. Сјећање на великана сужавамо на ово саопштење за јавност, као протестну ноту општинским властима, које у пуном замаху одласка за Брисел и освајање, квази, титуле ‘Европске престонице културе’, заборављају на основне стубове културе, у своме граду, заборављају на Андрића, који је у Нови долазио љети, али и тада стварао, биљежио ријечи и кованице у сусретима с обичним људима.

Власти су заборавиле на Андрића и готово забраниле нама у СПКД Просвјета да га се сјећамо пригодним програмом, како смо то радили 13 година. Кажемо забранили јер више нема слободне сцене у граду а да се дебело не наплаћује њен закуп, осим уз нека посебна одобрења.

Андрићева кућа је закатанчена већ више од годину дана, тераса празна, башта запуштена, биљке увеле. На тај начин, у немару ове сиве средине, Андрић је још једном умро, на прагу тзв. престонице културе. Умријеће и по трећи пут ако, тзв. посленици културе, нашег града засједну у његове одаје и почну да вуку европске конце, а да, при томе, неће имати појма ни о Ех понту, ни о Травничкој хроници, ни о записима из Новога, вадећи се на чињеницу да та класика више никога не занима у овом вијеку.

Чак и скромни програми за сјећање послужили би као подлога да се вјерује у неке пројекте. Нажалост, и то мало у континуитету често је превелик залогај. Чак и кафана, много пута помињана у негативном контексту, која је раније ту била, остављала нам је могућност за књижевне програме и одавала много бољи утисак од овог садашњег.

Андрић је у Новоме љетовао и ту направио кућу због позитивне енергије, која је владала 50-тих и 60-тих година, због умјетника разних струка, који су долазили из цијеле Југославије а највише из Београда, одмарали и правили сјајне дебатне клубове, кул(тур)не сцене које су постојале на плажама, у новским баштама, на верандама, са сјајним духом Његоша. Нажалост, такав Нови и Новљани више не постоје.

СПКД Просвјета је обиљежавала сјећање на Андрића пригодним предавањима, научним скоповима, омажима у његову част или његових пријатеља по перу. Данас, са затвореном капијом и мртвим домом, без сјећања, без бриге о елементарним постулатима културног бића града, Андрић је још једном покопан, у срамотном тренутку, за општину која има високе претензије баш у култури. С Андрићем се сахрањују и сјећања на некадашњи добри, лијепи, узорни Нови. То нису само нормалне промјене, у складу с временом. У настојањима за мегаломанске пројекте, средина се изобличава. Заборавља се на мале, скромне ствари које чине добру, здраву, културну средину. Андрић је први страдао на путу ка ЕПК-у. Нека то властима служи на част!“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: