Протест или линч? Шта нам говори блокада јавног сервиса

Док траје потпуна блокада зграде Радио-телевизије Србије у Београду, коју спроводи група студената и грађана, отварају се озбиљна питања – не само о стању у медијима, него и о дубокој подијељености и посрнућу цјелокупног друштва.

Сви улази у зграду РТС-а у Таковској улици су физички блокирани. Запосленима је онемогућено да уђу на своје радно мјесто, неки су били приморани да се враћају кућама, а доставе хране за запослене нијесу успјеле да прођу барикаде. Оно што је почело као протест, прерасло је у притисак. У притисак који прелази границе толеранције и улази у поље отворене тортуре над професионалцима чији је једини задатак – да раде свој посао.

Један од најзлокобнијих момената овог протеста појавио се у виду “потјерница” – плаката који су осванули на улицама Београда, са фотографијама и именима уредника и новинара РТС-а. Такав вид таргетирања појединаца, без обзира на природу критике коју неко има према медију у ком раде, представља недвосмислено угрожавање њихове безбједности. И то у друштву које је ионако све мање осјетљиво на посљедице јавног линча. На Инстаграм страници “Наш протест”, испод фотографисаних плаката, опис стоји следећи: “Знамо да ће неки рећи Зашто ја!? али висока позиција носи са собом и велику одговорност”. Дакле, суштина је да уопште није ни важно да ли сте за нешто “криви” – бићете окривљени.

Радио-телевизија Србије огласила се саопштењем у ком упозорава да “у демократији није нормално блокирати медије, као ни издавати потернице са именима и сликама новинара и уредника”. Истакли су да је “заблуда да се боље друштво може направити на развалинама јавног сервиса”, и да “нико нема право да другоме одузима слободу и глас”.

УНС (Удружење новинара Србије) оштро је осудило и блокаду и плакате, истичући да “ништа не оправдава угрожавање безбједности новинара”. Министарство унутрашњих послова најавило је да ће предузети све мјере из своје надлежности и позвало на поштовање закона и основних људских права.
Парадокс овог протеста је у томе што већина оних који га предводе, по свему судећи, не конзумира програм јавног сервиса. То је генерација која информације добија са Инстаграма, ТикТока, и Твитера – не са телевизијских екрана. Њихов однос према РТС-у није грађен на личном искуству праћења, већ на колективној предрасуди и трендовима из њихових дигиталних мехурова.

Ако је јавни сервис у кризи – а јесте – онда му не треба паљење, него реформа. Ако постоји сумња у уређивачку политику – а има је – онда је лијек транспарентан дијалог и критичко мишљење, не блокада улаза и слијепа агресија. Јер, како је у свом саопштењу навео и РТС: “Медиј не може бити слободан ако се застрашује, ако му се не даје да ради, ако се његови запослени обиљежавају као мета.”
Претходни пут је наводни разлог блокаде био да је РТС објавио нетачну вијест о обнови наставе на неколико факултета. Вијест је, како се наводи у саопштењу РТС, била тачна, а ту одлуку су донијела наставно-научна вијећа факултета и те одлуке су објављене на њиховим званичним сајтовима.
У саопштењу се демантује и то да РТС није извјештавао о бициклистима који су се упутили у Стразбур.

Једини разлог за блокаду која траје јесте намјера да се РТС угаси, како је то наведено у неким објавама студената.

Ова блокада није више само порука јавном сервису – она је порука цјелокупном друштву. Она показује да више не слушамо једни друге, него се само надвикујемо. Да смо спремни да зарад “своје истине” ускратимо другоме право на постојање. И да у име наводне слободе смо спремни да газимо без трунке гриже савјести.

Ако се на развалинама јавног сервиса заиста може градити боље друштво – онда се морамо запитати: ко ће то друштво чинити, ако уништимо сваког ко мисли другачије?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: