Пространство

Пише: Војислав Гледић

Лагано одлазе поподневни сати

И вече се ближи неосјетним ходом;

Море се простире

До небеског свода –

Хоризонт  се губи таласастом водом.

Док видик полако на обали тамни

И јулска топлота престаје да жари,

Испуњен дивљењем

Воденог пространства –

Замишљено гледам  као  барба стари.

На тврдој подлози сигурне обале

Морнари  се нису смотрено  пазили:

Низ пучину сињу

Својим су лађама –

У  бескрај далеки храбро одлазили.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: