ИН4С

ИН4С портал

Прослављени сценограф Александар Денић са “Декадом” у Биоскопу Балкан

1 min read

Изложба Декада нашег прослављеног сценографа Александра Денића, биће отворена 22. октобра у 20 часова у Биоскопу Балкан. Након две године планирања и припремних радова, реализује се комплексна поставка која нам из Берлина доноси комплетно сценографско решење Брехтовог Галилеја, макете и моделе, фотографије, припремне скице и цртеже који до детаља разрађују ток Денићевих идеја. Изложба Декада даје увид у интензивно стваралачко деловање овог уметника током 10 година његовог рада у Немачкој.

“Денић није само стваралац сценског света већ и коредитељ. Његове сценографије уједно су и уметничка дела за себе, често невероватне материјалне раскоши и једнаке маште у истраживању историјских докумената, комерцијалних артефаката и артефаката поп-културе и њима својствених стратегија масовне културе. Утемељене у својеврсној матрикс-методи за културне знакове и читаве системе знакова филма, рекламе, архитектуре, визуелне уметности и у много чему више”, наводи драматург Томас Ирмер у предговору каталога за изложбу.

Са немачким редитељем Франком Касторфом, Денић је реализовао неколико изузетно успешних позоришних продукција, међу којима се истичу: “Дама са камелијама” (Театар Одеон, Париз, 2012), “Америка” (Шаушпилхаус, Цирих, 2012), оперска тетралогија “Прстен Нибелунга”, на Фестивалу у Бајројту 2013, “Двобој” (Театар Фолксбине, Берлин, 2013), “Путовање на крај ноћи” (Театар Резиденц, Минхен, 2014), “Баал” (Театар Резиденц, Минхен, 2015).

“За осећај суштинске несигурности жели да створи просторе: на први поглед препознатљиве, хиперреалистичне у детаљу, а веома иритантне, на други. Са Касторфовом комбинацијом позоришта и филма ту идеју је могао да развије као никад до сада”, пише Барбара Букхарт у годишњаку Театра Хојте.

“Упознала их је директорка драме Народног позоришта у Београду, на журу, пре три године, и пола вечери су провели у разговору. До тада није гледао ниједну Касторфову представу, Касторф није видео ниједну Денићеву сценографију. Ипак, те вечери су се препознали, први резултат десио се јануара 2012, Дама с камелијама у Паризу, чији је кров красио натпис „Анус мунди“, шупак света; за Кафкину Америку у циришкој сцени Шифбау, само три месеца касније, Касторфу је саградио две сцене, у дрворишту позоришта палубу прекоокеанског брода С.С. Америка за пловидбу Карла Росмана, а у дворани гигантску челичну конструкцију, тоут Америка, руинирани пејзаж читавом дужином сале са мостом и улазом у подземни пролаз, хотелом и предграђем, гаражом, лифтом и степеницама. То је било загревање”, написала је још Барбара Букхарт.

Александар Денић (Београд, 1963) је дипломирао сценографију на Факултету примењених уметности у Београду. Режисер Срђан Карановић га је још током студија ангажовао као сценографа за филм “За сада без доброг наслова” (1988). Од тада, Денић ће реализовати бројне сценографије за филмове, међу којима се издвајају: “Једног лепог дана” (1988), “Ми нисмо анђели” (1992), “Византијско плаво” (1993), “Ране” (1988), “Цут Рун” (2009), и аутор је опреме за филм “Подземље” (1993/95).

У области позоришне сценографије истичу су сценографије за: “Хитлер & Хитлер” (Атеље 212, 2007), “Таленти и обожаваоци” (Народно позориште у Београду, 2009), “Моћ судбине” (Народно позориште у Београду, 2009), “Пут око света” (Крушевачко позориште, 2010), “Хеда Габлер” (Народно позориште у Београду, 2011),” Протуве пију чај” (Шабачко позориште, 2011), “Адио каубоју” (ХНК, Сплит, 2012).

Успешан рад са Касторфом на бројним представама омогућио је Денићу и сарадњу са аустријским редитељем Мартином Кушејом (Мартин Кушеј) средином 2014, на поставци Гетеовог “Фауста” у минхенском Театру Резиденц.

Денић је од 2009. до 2013. био председник Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајна Србије (УЛУПУДС), те уметнички директор Београдског летњег фестивала (БЕЛЕФ) од 2010. до 2013.

Добитник је бројних награда за сценографију и допринос сценском дизајну: Награда немачког позоришног часописа Театар хојте (Тхеатер хеуте) за сценографа године у Немачкој, за представу “Путовање на крај ноћи” (Театар Резиденц, 2014); награда немачког часописа за оперску уметност Опернвелт (Опернwелт) за сценографију године 2014, за сценографије “Прстена Нибелунга” (Фестивал у Бајројту); Награда „Фауст“ (Дер Фауст преис) за најбољег сценографа 2014. године, за сценографије “Прстена Нибелунга” (награду додељују Немачко позоришно удружење (Деутсцхе Бüхненвереин) и Савезна канцеларија и представништво за културу и медије, у сарадњи са Немачком академијом сценских уметности и Фондацијом за културу Немачких земаља); годишња награда часописа Дојче бине (Дие Деутсцхе Бüхне) за сезону 2013/2014, у категорији „Изузетан допринос актуелном развоју сценографије / костима / просторне позоришне ситуације“, а био је номинован и за Међународну оперску награду (Интернатионал Опера Аwардс, 2014) у категорији за дизајнера године.

Извор: Н1

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *