Како су Соколска друштва славила 1. децембар – Дан уједињења

Соколи су одлучили да њихов празник уз Видовдан буде Први децембар. Празник је свечано прослављан у свим соколским друштвима до Априлског рата  1941.

У „Соколском гласнику” 1930. подсетили су на дешавања око Уједињења. Истакли су да је италијанска окупација понукала Народно веће Словенаца, Хрвата и Срба да 24. новембра 1918. прогласи уједињење Државе СХС са краљевином Србијом. Делегати Народног Већа стигли су у Београд 28. новембра 1918. и док су водили разговоре са представницима Србије, стигао је српској влади од Далматинске владе у Сплиту телеграм : „Сви француски и амерички команданти на нашим обалама без престанка се обавештавају, је ли дефинитивно проведено уједињење краљевине Србије и југословенских земаља бивше Аустро-Угарске те истичу неодложну потребу тога, због уређења интернационалног положаја Словенаца, Хрвата и Срба. Заклињемо у име читавог пучанства Далмације све компетентне факторе, да без даљега оклевања и без обзира на споредна питања проведу формално и дефинитивно уједињење свих Словенаца, Хрвата и Срба од Јадрана до Вардара у јединствену државу те да одмах створе јединствену репрезентацију и водство”. Дана 1. децембра извршено је Уједињење.

 У прославама највише су учествовали соколи, заједно са осталим националним друштвима. Соколско друштво Јасеновац на Сави из жупе Загреб прославило је 1930. Дан Уједињења. После одржаних благодарења сво чланство упутило се назад у украшену соколску вежбаоницу. Соколи и соколице отпевали су државну химну. 

Соколско друштво Стон прославило је Дан Уједињења 1936. на посебно свечан начин. Ујутро је било дефиле градом са музиком на челу. У 9 сати било је благодарење у католичкој цркви.  Након благодарења кренула је поворка са заставом на челу и музиком. Заставу и музику следио је велики број сокола, соколица, школске деце  Стона и Чесвинице и  соколских пријатеља. За време поворке клицало се краљу Петру II и Југославији. Затим је служено благодарење у православној цркви, а после је била свечана седница  у Соколском друштву.

Тајник друштва Ђуро Виолић прочитао је посланицу Савеза сокола, а старешина Томо Дужевић говорио је о значењу Првог децембра. У вече је одржана академија са плесом. (4) У Рисну на Дан Уједињења 1936. све категорије Соколског друштва су у свечаним униформама корпоративно учествовале благодарењу у месним црквама.  После благодарења одржана је седница у Соколском дому. На седници је прочитана  посланица Савеза сокола, а затим је М. Дрецун држао предавање о значају  Дана Уједињења. Увече је кроз место прошла велика бакљада сокола и војске, која је одушевљено клицала краљу и Отаџбини. Одржана је свечана академија.

Дан Уједињења 1937. прослављен је 1937. у Горњој Жупи, у околини Дубровника. Рано ујутро празник је обележен пуцањем мужара. Соколи су под барјаком присуствовали свечаном благодарењу у цркви Мандалијене. Ту су се нашли окупљени и соколи Доње Жупе, наставници Основних школа са школском дјецом, те школска дјеца са наставницом Занатске школе. После одржаног благодарења Б.Н. Мишића одржао је говор, позивајући соколе и остале сељане да кликну трократно “Живјела моћна и велика уједињена Југославија”. Соколи Горње Жупе су закључили да у будуће сваког Првог децембра одрже сједницу са сијелом Соколског погребног братства. Братство је основано тога дана при соколској чети. Циљ ове замисли је да се гаји самопомоћ и реално соколско братство, тако сви соколи један другог у свакој прлици помагати, а особито при пољским радњама и у случају елементарних непогода држећи се оне “Сви за једнога, а један за све”. Свечаност је завшена певањем „Ој Славени” .

  Соколско друштво Дубровник заветовало се да ће у Петровој Петолетки поставити спомен–плочу соколским борцима стрељаним у Боки Которској 1914/15.: Филипу кап. Хаџији, Васи Милишићу и Милану Срзентићу. У Дубровнику је свечано обележена двадесетогодишњица Уједињења 1938. Поред националних друштава  суделовале су све соколске чета из околине Дубровника. На дан Уједињења Дубровник је освануо у свечаном руху искићен заставама и зеленилом. Наредба Мачекова да се за овај дан не вешају заставе игнорисана је. Фрањевци су наредбу послушали, заставу су били  извјестили па је скинули. Већ раним јутром стизале су соколске чете из дубровачких села. Чете из дубровачких села биле су претежно у народној ношњи. Доста их је дошло па су са својим заставама, музикама и чланством били запажени на дефилеу. Због невремена стотину излетника са Мљета није могло да дође. После благодарења и свечаног дефилеа војске, морнарице, многобројних чланова „Нове Југославије“ и соколских чета са заставама откривена је свечано спомен–плоча стрељаним соколима. Маса света поздравила је свечани моменат клицањем жртвама за слободу. Спомен–плоча соколима, палим за част и величину Отаџбине, откривена је међу градским вратима од Пила, на мјесту одређеном за спомен–плоче. После тога положен је венац на споменик Ивана Гундулића поводом 300–годишњице његове смрти. Соколи су увече одржали у Соколани  Децембарску академију у почаст члановима соколских чета. (7)

 Лист ,,Дубровник” писао је о припремама за прославу 1. децембра 1939. у Дубровнику. На дан Уједињења одржавана су у богомољама свечана благодарења за срећу народа, који је послије толико мука, напора и борби постигао свој циљ, своје уједињење. Удружења Соко, Нова Југославија и Дубровачка Грађанска

После стварања Бановине Хрватске 1939. власти Бановине настојале су да онемогуће прославе Дана Уједињења. У осталим деловима Југославије настављено је са прославом Дана Уједињења до Априлског рата 1941. Упркос свему Соколи су 1 децембра 1939. у Бановини Хрватској прославили Дан Уједињења. Није било могуће свуда организовати прославу, али се ипак прослављало. У часопису „Братство” истакли су : „У местима где то није било могуће услед несређених месних прилика састали су се Соколи у приватном стану, у гостионици или у некој радњи пружили један другоме руку и манифествовали своје народно и државно јединство без великих говора и свечаних академија.”

Савез Сокола К.Ј. је дворану уједињења у свом Савезном дому на Теразијама држао отворену за посетиоце 1 децембра. За успомену на тај дан посетиоци су могли да купе посебне дописне карте  са нарочиотим жигом и текстом : „Поздрав из историјске дворане, у којој је Првог децембра 1918 године, проглашено Уједињење и Ослобођење … Београд, 1 децембра 1940”. Истог дана соколи су продавали књижице из Соколске народне библиотеке „Велико завештање” и  „Речи Јована Цвијића”.(10) Од раног јутра долазиле су групе посетилаца. Њих су  у  дворани уједињења дочекивали соколи и соколице у одорама и тумачили им појединости. Посетиоци су разгледали „колевку” Југославије, слушајући обавештења о томе, где је стајао регент Александар, а где делегати Народног већа и остале историјске личности као што је био Љуба Јовановић. У дворани је била велика слика краља Петра II и биста краља Александра, а по зидовима слике св. Саве, Вука Караџића, … . Уз карте,  књижице „Велико завештање” и  „Речи Јована Цвијића”, посетиоци су тражили свечани Прводецембарски број  „Соколског гласника”. Међу посетиоцима је био велики број сокола из  Београда и околине, а такође и осталих грађана. Дошли су и људи из најудаљенијих села. Упркос хладном времену, и  снежној мећави, од 8 сати изјутра па до 9 увече, прошло је кроз дворану преко 3.500 посетилаца. (11)

Соколска жупа Београд приредила је свечану академију у Народном позоришту. Програм је почео свирањем државне химне. Старешина жупе Веља Поповић подсетио је на балканске ратове и на борбе за ослобођење и уједињење у Првом светском рату. Подвукао је демократско уређење старе Србије и њен културни напредак. Морална снага Србије донела је Куманово, а затим Цер, Рудник и Кајмакчалан. У свом говору истакао је : „Наша слобода створена је крвљу. Соколство прославља Први децембар као свој највећи празник, … “. Певачко друштво „Станковић” певало је Десету руковет од Мокрањца, а жупска соколска музика извела је Бродилову „Српску рапсодију”. Између осталих тачака  чланице Сокола II вежбале су „Народне мотиве” од Љубице Јовановић. На крају академије словенску химну, „Ој Словени” су уз пратњу музике певали сви присутни. (12)

Савез Сокола Краљевине Југославије свечано је обележавао сваке године Први децембар, као свој празник.  У прославама  су уз соколе, и заједно са њима,  учествовала остала национална друштва.  ХСС је у Бановини Хрватској настојао да забрани прославу Првог децембра. Упркос забранама соколи су у Бановини Хрватској наставили да славе Дан уједињења. Савез Сокола је дворану уједињења у свом Савезном дому на Теразијама држао отворену за посетиоце 1 децембра.

                       Саша Недељковић,  

члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: