ИН4С

ИН4С портал

Прослава Св. Саве у школама у Беранама у „турско доба“ али не и у сувереној Црној Гори

1 min read
Свети Сава се славио у школама на нашим просторима "у турско вријеме", што говоре и документа која су објављена у јединим српским новинама у Турској - "Цариградском гласнику" о прослави Светог Саве у Беранама.

Пише: Горан Киковић, историчар

У Црној Гори се данас у школама не слави школска слава – Свети Сава. У Републици Српској и Србији то су празници за памћење. Не треба више ваљда никога подсјећати ко је био Свети Сава у српском народу. Слободан Ерић каже: „Био је први архиепископ аутокефалне самосталне Српске цркве, први просвјетитељ, јер је започео просвјетну дјелатност, просвјетљујући српски народ у оном што је најважније − у вјери у Бога − и први законодавац у српском народу“.

Но, треба подсјећати да се Свети Сава славио у школама на нашим просторима „у турско вријеме“, што говоре и документа која су објављена у јединим српским новинама у Турској – „Цариградском гласнику“ о прослави Светог Саве у Беранама.

Прилажем један документ који сликовито свједочи о тадашњим приликама у турској царевини око прославе Светог Саве у школама, а који се односи на школу у Доњој Ржаници код Берана, а слична ситуација је била и у другим школама у овом крају.

sveti sava kiko

У „Цариградском гласнику“ бр. 16 из 1904. г. Иван А. Чукић, учитељ из Доње Ржанице, објавио је чланак у коме говори о Доњоржаничкој школи:

„Ево већ пета година од како је у овом селу отворена српска школа и од како у њој многи српчићи славе првог српског просветитеља Св. Саву. (…) Миралај Хамди бег испратио је прошле године два мајстора који су школску зграду из основа поправили. Нека му је велика хвала, а такође и Зејнел бегу који приложи 275 гроша преко свога опуномоћеника Асан ефендије на име помоћи сиромашним ђацима својих чифчија. Пошто у селу нема цркве то се народ на Светог Саву ујутру рано, искупио у школи гдје одржасмо јутрење. Обред су обавили поп Максим Поповић и поп Ново Недић…“.

Даље се каже у чланку: „Пред многобројним народом из 6 села говорили су и то г. Мираш о чувању здравља, а потписати „Шта је темељ народности“… За све уредно весеље нека је хвала г. Мирашу, мјесном надзорнику Сави Чукићу, а особити мухтарима: Симону Чукићу, Милићу Аковићу и Нову Томовићу…“

Ево још једне репортаже у „Гласу Црногорца“ од 12. фебруара 1905. године, у броју шестом, на страни трећој, у којој се описује прослава Савин-дана у Беранама, које су тада још биле под турском влашћу, у којој стоји: „Светосавска прослава у Беранама“ – Извјештач М. Н. пише: „Хитам да извијестим поштоване читаоце ‘Гласа Црногорца’ да смо ми Беранци ове године, прославили школску славу – Св. Саву, свечаније но икада. Ове ретке, с радошћу пишем, јер се оваковом одзиву овдашњих грађана, има радовати сваки брат Србин, и нећу прећерати кад кажем, да Беранци у оваквим и сличним случајевима, могу послужити за углед другима, сразмјерно већим и богатијим варошима у царевини“.

Sveti Sava 03

Зашто је Свети Сава засметао творцима новокомпонованог образовног система у Црној Гори, кад тада локалним Турским властима није? Једна од битних карактеристика Српске Православне Цркве несумњиво је и та, да је она светосавска Црква, јер је Сава Немањић њен утемељитељ, те се о светосавском Православљу може говорити са посебног аспекта у оквиру општег Православља.

У Црној Гори такође се прослављао Свети Сава. Ово прослављање у Црној Гори говори и да је Православна Црква у њој српска, односно да је у вријеме постојања самостална црногорска држава себе сматрала органским дијелом Српске Цркве, без обзира на њену принудну јурисдикциону разједињеност.

О томе пише проф. др Александар Стаматовић, историчар који се бавио овом темом. Он каже „да је Црква у Црној Гори била одвојена и несрпска, у њој се не би ни прослављао Свети Сава. Прослављање Светог Саве у Црној Гори био је широко народни обичај, редован обичај, али и слава са високим културним реномеом и уз учешће и подршку династије Петровића и државних великодостојника“. Ово прослављење може се пратити кроз ондашњу црногорску штампу, практично од њених првих корака, односно од излажења „Гласа Црногорца“, званичног државног листа, а и преко неких листова, који су периодично излазили у неколико црногорских градова.

SVETOSAVSKA AKADEMIJA U BERANAMA 2017.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

10 thoughts on “Прослава Св. Саве у школама у Беранама у „турско доба“ али не и у сувереној Црној Гори

  1. Илија Бакићу, од када су Лабани, од којих би требао да буде Г.Киковић, Васојевићи? Зна се да Лабани нијесу прави Васојевићи.

  2. Тако је мој добри Ђикане. Хтио сам само да нагласим да су Петровићи комбиновали двоглавог бијелог орла Немањића и Руског орла. Веза српског са руским.
    У међувремену је под НАТО окупацијом орао пожутио, застава више није тробојка, а химна је преправљена изворна пјесма Јуначкој нам српској Црној Гори, коју је Анте Павелић дао Секули.

  3. Još taj, srpsko-ruski, baš tim redom, jer, ovaj prvi je stariji, taj bijeli dvoglavi orao, mnogo je ljepši i likovno smisleniji!
    A i taj, crni komšijski, biše bijeli, Zetski, Brailovića!
    … Prije nego ga arnautin zacrnje.

  4. Жупан Првослав Немањић је био син Тихомиров и брат од стрица Светог Саве, чије је световно име било Растко. Уједно је био ктитор манастира Ђурђеви Ступови из 1213 године. Немања је рођен поред Рибнице. Манастири Морача , Савина… су задужбине Немањића. Црнојевићи, Петровићи су настављачи Немањићке традиције. Двоглави бијели орао Црне Горе, који је у међувремену по налогу запада и пожутио, је био комбинација Немањићког и Руског двоглавог бијелог орла. Добро је кад га не поцрнише, као код комшија.
    Без мн Немањића не би било Црне Горе, осим оне „црвене“.

  5. Idzo nema te odavno,i red je da se ti javis iz Vasojevic ,ako si nekada prisutvovao LITURGIJI usta sumnjam ovakvo pitanje nebi postavljao,nece valda biti da se Sveti Patra u molitvi obracao Veljku Milatovicu.ajde moj Ilija prvom prilikom u Crkvu ,pa ce ti sve biti jasno!
    Znas za onu irzreku ,“bjes u Crkvu Kraljevicu Maro“

    1. Postovanje gospodine Zec! Tacno, Ilija Bakic iz Vasojevica, prisustvovao liturgijama, prije njih posmatrao vozni park svjestenstva i crkvenih velikodostojnika, snimao na telefon kako svjestenici naplacuju svoje usluge tokom sluzbe, bjelezio i dalje bjelezim sve dobitnike ordena i zahvalnica od strane SPC, uredno bjelezim sve hvalospjeve bilo srpskoj bilo crnogorskoj vlasti od strane Patrijarha, mitropolita i episkopa. Ali, to sto sam ja redovan ili neredovan na liturgijama, me ne diskvalifikuje da ponovo pitam- Dje Sveti Petar Cetinjski i Njegoš pominju Svetoga Savu koji je po vama i Goranu Kikovicu osnivac Crkve kojoj su pripadali? Da li je Pajsije Kolašinovic stradao zato sto je isao kod srpskog Patrijarha ili kod Pape, i da li je mucenik Pajsije znao ko je Sveti Sava? Pošto Kikovic ima puno posla oko Tomislava Nikolića i ne zanima ga primi Djukanovica iako je plaćen za to, pa da mu saspe sve u lice sto misle građani Berana, onda molim Vas gospodine Zec da mi odgovorite na pitanja koja me strasno zanimaju! Dozvoljavam vam i pomoć prijatelja!

  6. Gospodine Kikovicu, da li je Pajsije Kolasinovic znao ko je Sveti Sava? Mislim da je vrijeme da gospodin Goran Kikovic , zaštitinik lika i djela Tomislava Nikolica, prestane da obmanjuje javnost neistinama, i saopsti istinu o Svetom Savi i Crnoj Gori. Uostalom gdje to Sveti Petar Cetinjski i Njegos pominju Svetog Savu?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *