Прослава Дана уједињења у Бановини Хрватској 1939-e
1 min read
Стварањем Бановине Хрватске 1939. соколи су били изложени нападима хрватскиh сепаратиста. У часопису Соколског друштва Осијек „Братство” истакли су: „Познато је да смо ми увек имали непријатеље у редовима оних који су сматрали да су само они позвани да васпитавају омладину и да ту омладину треба оградити кинеским зидом… Имали смо непријатеље и у редовима оних који су идеју народног и државног јединства сматрали главном препреком не њиховој индивидуалности колико њиховим сепаратистичким циљевима. И у овако великим пертурбацијама какве се данас код нас догађају најпогодније је време за деловање тих елемената.”
Просторије које су користила соколска друштва на територији Бановине Хрватске биле су уступане новоснованом “Хрватском јунаку”. Сам јунак је био под утицајем Католичке aкције. У саопштењу за јавност бискупске конференције у Загребу 27 октобра 1939. истицало се да се васпитне организације за католике “имају отворено надахнути католичким начелима”.
Соколско друштво Брод на Сави преселило се са свим својим категоријама у свој нови недовршени дом јер су дотадашње просторије гимназијске вежбаонице биле уступљене хрватском jунаку. Начелник друштва Деквал био је отпуштен из градске службе после десет годима службовања.
Часопис „Братство” пренео је из клерикалног листа “Хрватске страже”: “Основан је у Ђакову “Хрватски јунак”, који је добио све просторије у школи и тако су југосоколи изашли ван…” . Часопис „Братство” одговорио је: „Надаље констатујемо, да су припадници Сељачке заштите и сами, а преко општинске управе вршили терор и бојкотовали припаднике Сокола тако да им је рад био онемогућен. “Хрватски јунак” није само ушао у “све просторије у школи”, него је без ичијег питања и приволења запосео и све справе нашега Сокола… Ђоке, Лазе и Димитрије остају на терену својих соколских идеала: братства и човечности, а сејање мржње препуштај “хрватској стражи” и њезиним дописницима.”
Часопис „Братство” пренео је из листа “Хрватске страже” из чланка “Тамо гдје се гради лука Плоче”: „Одатле смо кренули новом цестом на Плоче. Недалеко смо се малко свратили у једну крчму да што год попијемо. Ту смо нашли два тежака из Бачине. Они нас поздраве са: Здраво! Наш вођа у име свију одговори Хваљен Исус! Они ће на то: Здраво! Надаље рекоше: „Зашто не поздрављате поздравом цијелога свијета? Видјело се на њима да су то црвендаћи, дакако они примитивци! Здраво је био поздрав сокола.
Упркос свему Соколи су 1. децембра 1939. у Бановини Хрватској прославили Дан уједињења. Није било могуће свуда организовати прославу, али се ипак прослављало. У часопису „Братство” истакли су: „У местима где то није било могуће услед несређених месних прилик састали су се Соколи у приватном стану, у гостионици или у некој радњи пружили један другоме руку и манифествовали своје народно и државно јединство без великих говора и свечаних академија.” У Осијеку су државни и соколски празник прославила соколска друштва Осијек Матица и Осијек доњи град заједно у дому Соколског друштва Матица. Прослави су се придружили и добровољци, који су због стварања Бановине Хрватске желели да истакну своју љубав према држави, за коју су се борили и коју су својом крвљу стварали. На прослави старешина жупе Душан Круљ је након поздрава представницима војних и цивилних власти, културним и хуманитарним друштвима, добровољцима и пријатељима соколства упутио срдачан поздрав соколима и соколицама који „у овим бурним временима остадоше на својим позицијама, да без страха и узмицања, без користи и славе бране своје соколске идеале…”. У свом говору је истакао: „Ми не отступамо ни пред пометености, која се појавила на броду када се нашао на узбурканом мору, ни пред кукавичлуком оних што само за себе траже спас. Ми Соколи верујемо у снагу нације и у оживотворење њезиних великих задатака, и то поуздање ми ћемо носити од огњишта до огњишта, од колибе до палате и од колевке до гроба.” Затим су следиле декламовање нараштајца Родољуба Рељића „У соколском дому”, … и Драгана Мишћевића „Уједињење”. Српско певачко друштво „Гусле” отпевало је под управом проф. Душана Зебића „Соколско поздрав”, „Југословенску химну” и соколску химну „Ој Словени”.
Соколска чета Бело Брдо прославила је Дан Уједињења 1939. свечаније него раније. После благодарења у цркви маса народа и соколи окупили су се у школи где је одржана свечана седница. Седницу је отворио заменик старешине Душан Станковић, говор о дану Уједињења одржао је начелник соколске чете Вид. Трифуновић, а посланицу Савеза сокола прочитао је тајник чете Иванчевић. Певало је сеоско Српско певачко друштво „Змај”, чији је хоровођа Михајло Остојић одржао говор.
