ИН4С

ИН4С портал

Прослава 600 година манастира Ком и одликовање за Станка Црнојевића Бушатлију (ФОТО)

1 min read
Светом архијерејском литургијом, коју је са многобројним свештенством служио Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије, славском Литијом са читањем Јеванђеља, благосиљањем славског колача и свечаном академијом у манастиру Ком на Скадарском језеру је на празник Успења Превете Богородице, 28. августа прослављен велики јубилеј – 600 година ове древне светиње.

Светом архијерејском литургијом, коју је са многобројним свештенством служио Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије, славском Литијом са читањем Јеванђеља, благосиљањем славског колача и свечаном академијом у манастиру Ком на Скадарском језеру је на празник Успења Превете Богородице, 28. августа прослављен велики јубилеј – 600 година ове древне светиње.

Након Литије и благосиљања славског колача у славу празника Успења Пресвете Богородице којему је посвећен манастирски храм, Митрополит Амфилохије је у архипастирској бесједи рекао да је неопалима купина, која је горела а није сагоријевала старозавјетно предуказање на Пресвету Богородицу.

„Пророк је предвидио и прорекао рођење о ње Христа Бога нашега, и њен улазак у Светињу над светињама. И светиња небеска је сишла на њу и освештала њену утробу. И од ње се родио, не само човјек Исус из Назарета него се родио сами Бог, Творац неба и земље, Онај кроз кога је све постало што је постало“, казао је Митрополит црногорско-приморски.

Он је казао да је Пресвета Богородица постала и наша мајка, мајка свих људи и свих земаљских народа.

„Па и онда када се упокојила и отишла из овога свијета, остала је са нама и међу нама силом Сина њенога јединороднога“, рекао је Владика.

Он је казао да се на овом светом мјесту шест вјекова прославља име Божје и Успеније Пресвете Богородице.

„Она је остала дародавац живота свима који су се овдје кроз вјекове подвизавали и овдје се сабирали. На првом мјесту оснивачима и ктиторима ове свете обитељи Љеша, Алексе, Ђурђа, Стефана, Стефанице и Маре Црнојевића који су овдје похрањени да чекају трубе судњега дана. Али ево, ово мјесто на којем су они похрањени, посвећено имену Божјем и Пресветој Богородици, оно животвори и рађа, препорађа кроз вјекове“, нагласио је он.

Он је додао да се ово мјесто увијек изнова обнавља и да по томе манастир Ком личи на ријеку понорницу.

„То је управо због тога што је овдје присутан Животодавац и сила Његова, вјечна и непролазна. Све чега се он дотакао преко мајке своје, оно не ишчезава. Уписано је у књигу живота, вјечну, у царству Божијем. Али и овдје међу нама остаје да свједочи“, поручио је Митрополит црногорско-приморски.

Владика Амфилохије је подсјетио у каквом стању је била ова светиња крајем прошлога вијека.

„Рачунало се тада да је завршено са њом. Али не може да она не васкрсне и да не васкрсне спомен на њене ктиторе. И ево, она васкрсава. И један од тих свједока васкрсења лозе Црнојевића јесте и овдје присутни наш кнез Станко Црнојевић Бушатлија, потомак оних коју су градили ову светињу“, рекао је Митрополит Амфилохије.

Oдликовања „због повратка коријену светородне лозе Црнојевића“

Митрополит Амфилохије је кнеза Станка Црнојевића Бушатлију потом одликовао Златним ликом Светог Петра II Ловћенског Тајновидца „због повратка коријену светородне лозе Црнојевића и њеном кнежевском свједочењу истине и правде Божје“.

Он је такође, по предлогу настојатеља манастира монаха Филипа (Кликовца), исто одликовање уручио добротворима заслужним за обнову ове светиње: Добривоју Цвијићу из Београда, Владимиру Собољеву из Москве, Бору Ђукићу из Подгорице и Српско културно друштво „Слово љубве“ из Бара.

Архијерејском похвалницом одликовани су Иван Динић из Параћина, Немања Дрекаловић из Подгорице, Бојан Ајковић из Зете и Велимир Мијовић из Бара.

Монографија о манастиру Ком

У склопу свечане академије промовисана је монографија о манастиру Ком која је недавно изашла из штампе поводом овог јубилеја. Говорили су Митрополит Амфилохије, др Јелица Стојановић и уредник овог важног издања Јован Маркуш.

У музичком дијелу програма су наступили: Црквени хор „Свети новомученик Станко“ из Никшића, Даница Црногорчевић, Марија Мараш, гуслар Стеван Вујачић и КУД „Ђурђевданско коло“ из Подгорице.

Потом је приређена славска трпеза хришћанске љубави.

Прослави великог јубилеја присуствовао је замјеник амбасадора Руске Федерације у Подгорици Сергеј Бубликов.

(Рајо Војиновић; Фото: Јован Радовић)

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

1 thought on “Прослава 600 година манастира Ком и одликовање за Станка Црнојевића Бушатлију (ФОТО)

  1. Дивно! То је Црква а не они обијачи црквених прагова и вуцибатине свјетске… Бушатлија је само доказ да образовани појединци могу да дођу себи,макар и након толико времена,а предак Махмуд паша Бушатлија је зе турску спалио ЦТ монастир гдје се 1494 Немања славио као црвено слово…као што сада за папу Титогорци желе да укину тробојку,ћирилицу,Светосавље у Цг. Заборављају ко је поставио првог зетсклог владику ту: Иларион Шишојевић је био први владика зетског владичанства (1220—1242), којег је 1220. поставио Свети Сава. Овај податак у својој Историји Црне Горе доноси митрополит Василије Петровић. [1].

    „Тамо у Зети је и свети Сава поставио првог архијереја Илариона Шишојевића године 6723 (прим. – по старом рачунању времена од почетне 5508. п.н.е).”

    Манастир Врањина је саграђен по благослову Светог Саве, почетком XIII вијека, а саградио га је његов ученик Иларион [2] , први владика зетски. По предању, Свети Сава је Илариона срео како чува овце са осталом сеоском дјецом, препознао у њему достојног ученика и повео га са собом у манастир Хиландар. Иларион се тамо замонашио. Са Хиландара је послат у тадашњу Зету, гдје је постављен за првог владику, са сједиштем на Михољској превлаци. Након смрти Иларион је сахрањен у манастиру Врањина. https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%98%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%BD_(%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF_%D0%B7%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8) Гдје је тада била ЦГ ЦРКВА??? ЦГ ИМЕ? Црногорци..нема их. а гдје је цг црква у вријеме Данила Петровића који је само митрополит скендеријско приморски???

    U tituli mitropolita Danila se ne spominje crnogorsko ime, samo skenderijsko i primorsko. Povjesničar Andrija Luburić u knjizi Porijeklo i prošlost Dinastije Petrović navodi više njegovih pisama i u svima titula je ista. Tako u pismu iz 1704. godine, između ostaloga piše: Danil, božijeju milostiju mitropolit skenderski i primorski [1]. I Johann Georg Kohl u knjizi Putovanje u Crnu Goru opisuje zvono koje je izliveno u Mlecima u vrijeme mitropolita Danila. Na zvonu je pisalo: Daniel Mitropolita di Scanderia ed oltra Marina… anno 1718. [2]

    https://hr.wikipedia.org/wiki/Danilo_Petrovi%C4%87_Njego%C5%A1

    Према томе до 1777. нема ни цг имена у имену митрополије,тек од тада скендерисјком и приморском Василије и Сава додају и цг име.

    https://hr.wikipedia.org/wiki/Sava_Petrovi%C4%87_Njego%C5%A1#Titula_mitropolita_Save

    и онда касније имамо цг цркву која је сва великосрбског духа,било да је у питању ЊЕГОШ ИЛИ Митрофан Бан или Никола у егзилу:

    http://www.njegos.org/past/pecka.htm

    И шта остаје од тзв ЦПЦ,секте комуниста? ништа.Комунисти су СПЦ пријетили да ће створити ову секту ако се буде бунила против рушења капеле на Ловћену:

    Дух самопорицања, Мило Ломпар

    394…неканонско..полицијско оснивање ЦПЦ по схватању Латинке Перовић није никакво огрешење цг власти у односима са Србијом…како је Вељко Милатовић..високи функционер титоистичког режима и ПАРТИЈСКИ ДРУГ ЛАТИНКЕ ПЕРОВИЋ..НА СЕДНИЦИ рЕП.КОМИСИЈЕ ЗА ВЕСТАК ПИТАЊА,3.3.1969.Г.због става СПВ о подизању Његошевог маузолеја на Ловћену рекаода би „у одговору цркву провукао кроз уши ДА БИ МОГЛО ДОЋИ ДО ПОКРЕТА О ОДВАЈАЊУ ЦГ ЦРКВЕ од таквог синода.“ ПОТОМ ЈЕ 5.5.1969. СЛУЖБЕНО УПОЗОРЕН КАКО СЕ МОЖЕ ДОГОДИТИ ДА „ПИТАЊЕ АУТОКЕФАЛНЕ ЦРКВЕ постане актуелно у цг“, да би у елаборату који је ЦТ општина 2.11.1970.г.послала Уставном суду ЦГ изричито била именована ЦРНОГОРСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА.

    ..Отуда интегрализам српбске културне политике, као темељно залагање моје књиге, ПРИРОДНО ДОЛАЗИ ПОД УДАР ПЕШЧАНИКОВОГ настојања ЗА РАСТАКАЊЕМ СВАКОГ ЈЕДИНСТВА СРПСКОГ НАРОДА.
    +++

    Дакле од 1220.до 1918 црква је ту србска,цг име је новије,а обласна имена су се мијењала,зетска митрополија,па скен,приморска па цг… на шта се усташе у православним мантијама позивају? на аутокефалну цг цркву из устава цг,хахахаха!!! а што је била великсорбска никоме ништа,а што ни од кога није добила утокефалију никоме ништа,сем што ју је сачувала од св Саве до данас! јер су били непокорни Турцима и Грцима…Пребиједан је пројекат ЦПЦ али добро је да постоји,да глупост дође до пуног изражаја.Да их нема требало би их измислити. Ипак живимо у доба интернета ккада лажи не пролазе више као некада…а код најглупљих пролазе,али нама такви и не требају,само најумнији: Андрић, Буровић, Ђикић Осман, Селимовић, Бушатлија, Кустурица…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *