Пророци, Апостоли, Пјесници и Оци

Пише: Булатовић И. Богић      

Могли бисмо рећи: Лако је Матији да бесједи када након сваке изговорене реченице слиједе салве аплауза и довољно времена да припреми другу, која већ постаје антологијски стих! Али како објаснити када једна „пригодна“ Бесједа бива једно Пророчанство и један „само“ Пјесник израста у Пророка?! Чиме Он то Види и откуда Он то Говори?!

Довољно је чути, прочитати само двије Бесједе, једну са Устоличења Митрополитовог ’90. и ону са Лучинданског Крунисања 2020. па сагледати да је Пјесник већ видио оно што ће се збити након 30 година са преголемим племеном Китаја и племенитим Владиком Јерусалима! Тада је Пјесник изразио добродошлицу и позвао Призванога и Позванога да уради оно што само Он зна да Он може: „Каква несрећа за Цркву у Црној Гори да се није родио тај Човек, а каква срећа за Њега“!

Тако је почело ископавање, сијање, заливање, брижење,па тек потом градитељство. Зидар Крила је користио за зидање, Крила за говорење, Крила за придржавање и подизање, Крила као штит! И пошто их је добро искрварио, нажуљао, „понизио“ и „потлачио“, Спасења ради свога народа, допустио им је да буду „само“ Крила! И одлетио је! Када је пустио оне Голубице из порте задужбине Богу, у том јатку био је и Он! А Пјесник, Пјесник Пророк наставио је да пророкује. Пјесник може и да посумња у оно што слути, а „слутити још једино зна“, али Пророк је увјерен и утврђен и не слути, Он већ видио је оно што тек ће се збити.