Пропао покушај Хрватске да спријечи изложбу о Јасеновцу у УН
1 min readХрватска је на све начине покушавала да спријечи изложбу о Јасеновцу, која ће данас бити отворена у сједишту Уједињених нација у Њујорку, али је одустала када је лично генерални секретар ове организације Антонио Гутерес одобрио поставку о усташким злочинима над Србима, Јеврејима и Ромима, сазнају „Новости„.
Према информацијама листа, званични Загреб је дипломатским каналима тражио да УН забране изложбу у својим просторијама, па су се са таквим захтјевом обратили и Гутересу.
По њиховом мишлјењу, била је спорна фотографија Алојзија Степинца и његова страшна мисија у покатоличавању Срба, као и истицање броја настрадалих о којем се говори у филму који је дио поставке, пишу Новости.
Лист истиче да је после овог маневра Загреба услиједила брза реакција шефа србијанске дипломатије Ивице Дачића, који је од генералног секретара УН затражио и добио званично одобрење да изложба може да се организује.
„Јасеновац – право на незаборав“ је највећа и најмонументалнија изложба о Јасеновцу која ће први пут бити постављена у УН са седам тона опреме и експоната који ће на мултимедијални начин Србију представити кроз српско-јеврејски пројекат поводом обиљежавања међународног дана Холокауста.
Специјални гости на отварању изложбе биће преживјели – дјеца логораши Јасеновца и Јастребарског – из Србије Јелена Бухач Радојчић, Смиља Тишма, Гојко Рончевић Мраовић, а из Њујорка Ева Костабел Дојч и Давид Алкалај који су преживјели Раб, Паг и Јасеновац и који ће се овом приликом видјети први пут.
Такође, први пут ће бити представљени новооткривени документи о овом логору и жртвама најстрашнијег стратишта у Независној Држави Хрватској.
Како наводе из МСП, изложба представља скроман допринос очувању универзалних вриједности човјечанства и глобалних напора УН у циљу спречавања појаве ревизије и рехабилитације неонацистичких и неофашистичких идеологија искључивости и свих облика дискриминације и фанатизма.
Почасни гост изложбе биће Роузи Стивенсон Гуднајт, потпредсједница Викимедије и потомак чувеног Давида Албале, који је издејствовао прво признање Балфорове декларације. Прва влада која је одобрила Балфорову декларацију (подршка јеврејским тежњама за стварање „националног дома“ у Палестини) била је Влада Србије у егзилу 1917, за вријеме Првог светског рата, а примјерак тог документа биће приказан на изложби, јављају Новости.
Уочи Дана холокауста у Израелу отворена изложба слика из Другог светског рата
Меморијални центар холокауста Јад Вашем у Јерусалиму отворио је ове недеље изложбу фотографија Јевреја из периода Другог светског рата.
Изложба је отворена уочи Медјународног дана сећања на холокауст који се обележава у суботу. Изложено је 1.500 фотографија и 13 филмова подељених у три главне категорије у зависности од тога ко их је снимио, Немци, Јевреји или Американци или Совјети или другим речима убице, жртве или ослободиоци, наводе израелски медији.
Свако од њих је имао разлог да снима, а снимали су професионалци и аматери. Уз фотографије које су направили нацисти и Јевреји су и фотографије Совјета и Американаца након ослободјења нацистичких логора смрти.
Посебно су упечатљиве фотографије јеврејских затвореника из Аушвица који су враћени назад у тај логор након ослободјења да поново обуку логорску одећу и стоје пред камерама совјетске армије, пошто фотографа није било на дан ослободјења 27. јануара.
Американци и Руси су фотографисали током холокауста у коме је убијено шест милиона Јевреја за штампу или да би могли да гоне нацистичке ратне злочинце. Неке од фотографија било је тешко сврстати, а то су оне чији су аутори немачки војници, полицајци или обични градјани који су их снимали за себе.
Фотографије из гета приказују бруталност нациста према јеврејским затвореницима. Осим Немаца неким малобројним Јеврејима је било дозвољено да фотографишу. Један од фотографа Јевреја је био Цви Кадушин из Литваније који је радио као рендгенски техничар у немачкој војној болници и имао приступ фотографској опреми.
Он је правио фотографије тајно кроз своју одећу и скривао их, кријући се и сам. Захваљујући његовим напорима многе фотографије су преживеле рат и он их је касније приказивао широм света.
„Направио сам хиљаде фотографије и правио их више и више за касније, за потомство“, рекао је Кадушин пре него што је умро 1997. године.
Фотографија је можда више од било чега другог утицала да обликује сећања на холокауст, наводи АП.
Изложба названа „Бљесак сећања“ такодје пружа увид шта се догодјало иза фотографских апарата односно приказује какве камере су се користиле, као и фотографе који су их снимали и њихове различитие мотивације.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ko god je bio U Jasenovcu posebno u Gradiski zapamti je za citav zivot . Jednog dana ce sve ono razrusiti jer tome se tezi i zatrijeti svaki trag da se tu nesto desavalo ali nasip bojim se nikad nece smjeti da taknu jer bi svasta isplivalo
Da je bilo kakvo glasanje tim povodom u npr. Generalnoj skupštini UN, ovdašnji neonacisti bi vjerovatno podržali svoju ustašku braću, kao što su u UNESCO-u svojevremeno podržavali albanske teroriste i rušitelje crkava!
Да нису страдали и неки Јевреји у Јасеновцу неби било ове изложбе,а Хр дказује да је наставак НДХ јер да је грађена на антифашизму неби имала ништа против ове изложбе која приказује само истину,тј.њих у правом свјетлу.