Промовисана књига сјећања “Сусрет је највећи дар” Бранке Богавац
1 min read
Промоција књиге “Сусрет је највећи дар” Бранке Богавац
О новој књизи списатељице и новинарке Бранке Богавац у Модерној галерији “Јово Ивановић” у будванском Старом граду говорили су: сликар и књижевник Димитрије Поповић, професорица и списатељица Зорица Јоксимовић, књижевник Мираш Мартиновић и ауторка, а модераторка је била Станка Станојевић.
Наш велики умјетник, сликар и књижевник Димитрије Поповић је истакао да се промоција одржава у амбијенту изложбе која долази из Париза, а као што знамо Бранка је писала о сликарима реализма, и тај феномен реалног је оно што је обиљежило њен живот. Реалност је нешто што се појављујуе унутар ове књиге. Бранка говори о стварности, о свом животу и времену и како је своју каријеру градила од, како каже, чобанице са Бора преко читања књиге о Марији Кири … Круна њене каријере је Орден Витеза умјетности и књижевности. Умјетник Димитрије Поповић је истакао ауторкин сензибилитет за ликовност и илустровао га неколиким примјерима из дјела Сусрет је највећи дар.
Професорица језика и књижевности и сама списатељица Зорица Јоксимовић је у приказу есејистичке природе “У сусрет Ријечима” истакла да су Бранкине ријечи сусрети и комуникација, те да “овај сусрет, попут сценске изведбе Ријечи, рођен је из језика Бранке Богавац, на њеној животној позорници.”Јоксимовић је надаље истакла: “У богатој мемоарској грађи „Сусрет је највећи дар“, ауторка зарања кроз успомене и сјећања те нам тако представља: друштвена, политичка и културна збивања у Југославији и Француској, о којима је свједочила и које је живјела. Од ријетких је који могу истовремено одано припадати двјема земљама и њиховим културама: једна је Црна Гора, њена домовина, која јој „грије душу“, и у чије крило сасипа све своје плодове; а друга је Француска, у којој се одвија њен радни, породични и рационални живот, њен потицај и смирај.
Припадам земљи зависно од језика којим се служим, наводи Бранка, позивајући се на ријечи израелског писца Амоса Оз-а који каже „ земља је мој језик“ И заиста, језик и ријечи су Бранкино „богатство“, а и напор да га сачува. Напуштање или гушење свог језика тишти изнутра, док онај страни напада споља и сили и мозак и тијело. Бољело је и духовно и физички – попут цијепања на двоје, и не знам још на колико. Нијесам иста особа кад говорим мој и када говорим туђи језик. Никада страни језик не може да постане као свој , ма колико га познавали.
Врстан познавалац стваралаштва Бранке Богавац, књижевник Мираш Мартиновић је у истакао да је за 20 година познанства са Бранком за сваку њену промоцију, кад год је била у питању иста књига, писао нови и посебан текст.
Ауторка Бранка Богавац је казала да је сусрет цио наш живот, али да тога нијесмо свјесни те да од њега зависи да ли ће наш живот бити лијеп, срећан, интересантан, или осредњи, обичан, несрећан и паклен. У уводу књизи ауторка Бранка Богавац истиче: “Наслов књиге Сусрет је највећи дар односи се најприје на моје сусрете с великим људима. Људи које сам имала срећу да сретем даривали су ми своје ријечи – онако, за љубав сусрета, за људску љубав, за моју љубав за њихове књиге и њихове ријечи, једноставно, поклонили су ми их, а ја их, с моје стране, преносим свима онима који воле да читају, који воле књиге. Тако мој сусрет с тим људима постаје мјесто распростирања њихових ријечи, мјесто одакле ће оне отићи још даље и стићи до оних који ће их примити као дарове који ће их обогатити. И то распростирање њихових поклона је моје уздарје за њихов дар. Наслов се такође односи и на све сусрете с пријатељима као и добронамјерним људима за које Други нешто значи. Има ли ишта љепше од сусрета с човјеком?“
Пишући деценијама о другима, први пут се усудила да проговори у своје лично име: „Идеја за писање књиге о мом животу потекла је од моје кћери Милене, професора француског, кад сам била њен гост Будимпешти 2006. године. Жељела је да сазна нешто о мом животу, да јој испричам разне догађаје и важне моменте. На самом почетку, то сам прихватила као разговор док сам у гостима, онако поред камина или нашег огњишта, како се некад живјело и приповиједало. Али послије прве приче, чекало ме је изненађење, Милена је жељела да моји одговори на њена писана питања буду такође написани. И тако је почело.“
Kuda ide ovaj portal: Dimitrije Popović, Crveni Hrvat – srbomrzitelj no. 1, Branka Bogavac, druga Srbija + NATO Montenegrao, Miraš Martinović zadrti vasojevićki dukljanin – a o ТРГУ ОД ЋИРИЛИЦЕ НИЂЕ НИ СЛОВА, БОЖЕ ДРАГИ!?