Промовисан зборник радова „Српска поезија страдања и патње“

У фочанском Центру за културу и информисање промовисан је зборник радова „Српска поезија страдања и патње“, приређивача Рада Лаловића, као наставак на поетску руковет „Пред сјенима српских мученика“.

Зборник садржи 25 есеја и стручно-методичких радова у којима 15 аутора, професора српског језика и књижевности, тумачи поезију страдања, патње и мука које су Срби претрпјели од Јасеновца, Јадовна, Глине, херцеговачких јама, преко Шумарица до НАТО бомбардовања 1999. године.

На синоћњој промоцији је истакнуто да књига може послужити у настави као помоћни уџбеник, али да је намијењена и широј публици.

Приређивач Раде Лаловић каже да је зборник резултат настојања Републичког педагошког завода и Министарства просвјете Републике Српске да у наставне предмете уђе његовање културе сјећања.

„Пошто таквих избора поезије није било, прво смо направили поетску руковет `Пред сјенима српских мученика`, а онда се отворила потреба да се направи и зборник радова о тумачењу те поезије“, каже Лаловић.

Он напомиње да је и Аристотел говорио да су пјесници и поезија много битнији од историје и историчара, јер за разлику од историје, која биљежи смо оно што се десило, поезија преноси и осјећања народа.

„Осим историје, поезија свједочи емоцију, муку и патњу, све оно што прати страдање народа и што бива база за његовање културе сјећања на ту муку и патњу, а да би се злочин презрео, као и злочинац. Да се не би памтило зло, него мука – у томе је величина поезије“, рекао је Лаловић.

Један од аутора, професор српског језика у Основној школи „Свети Сава“ из Фоче Душко Крсмановић написао је рад о поезији која свједочи о страдању у Јасеновцу.

„Веома је мало поетских свједочења о овом концентрационом логору, једном од највећих у историји. Историјске околности након Другог свјетског рата нису дозвољавале да се говори о тој теми на онај начин како би требало. Некако ми Срби као народ лако заборављамо своја страдања, осјећа се неки стид, страх. Ја сам то назвао договореним ћутањем, чему је допринијела комунистичка власт, након чијег је слома кренуло да се слободније прича“, рекао је Крсмановић.

Књигу је издао Центар за културу и информисање Фоча, а један од аутора је и директор ове установе Владимир Пантовић.

„Писао сам о Шумарицама, о важности да су и страни пјесници препознали величину трагедије и написали три врхунска дјела. То су Британац Ричард Бернс, Рус Андреј Базилевски и Италијанка Анамарија Сантоликвидо. И страни људи су допринијели својим дјелима да се исприча прича о Шумарицама“, рекао је Пантовић.

Извор: РТРС

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: