Насловна Издвојено Промоција руског издања митрополитове књиге о Космету у Београду (ФОТО)

Промоција руског издања митрополитове књиге о Космету у Београду (ФОТО)

4
ПОДИЈЕЛИ

Синоћ је у Руском дому у Београду одржана промоција књиге митрополита Амфилохија „Љетопис новог косовског распећа“, издање на руском језику.

Промоцију је организовала издавачко-информативна установа Митрополије црногорско-приморске „Светигора“, у сарадњи са Руским домом.

У препуној Великој сали Руског дома говорили су: академик Матија Бећковић, проф. др Срђа Трифковић, мр Живојин Ракочевић, протојереј-ставрофор др Велибор Џомић и митрополит Амфилохије.

Ријеч је о дневничким записима у четири књиге митрополита Амфилохија из Метохије из 1999. године, након Кумановског споразума којим је окончана тромјесечна војна агресија НАТО пакта на СР Југославију, као и о његовим текстовима, есејима и интервјуима о Косову и Метохији до 2004. године.

Подгорички свештеник Велибор Џомић рекао је да дневници митрополита Амфилохија представљају наставак вишевјековне хронике страдања Срба на Космету, да су у њој побројана имена већине српских новомученика, забиљежено и чојство и нечојство, сурова истина о албанским злочинима и лицемјерје међународне заједнице.

Митрополит Амфилохије је, обраћајући се присутнима, рекао да Косово и Метохија постаје мјесто гдје се провјерава судбина, „не само Срба и браће Албанаца, него и модерног свијета, Европе и Америке“, те навео да су видљиви увијек исти актери.

„Увјерен сам да је цар Лазар био и биће побједник“, нагласио је митрополит Амфилохије.

Он је захвалио Руском дому, гдје је његова књига вечерас промовисана, наводећи да су Руси и Русија увијек бранили Косово и Метохију, при чему је поменуо и руског конзула Шчербина, који је, како је рекао, у турско вријеме убијен на скоро истом мјесту као и лидер Грађанске иницијативе „Србија, демократија, правда“ Оливер Ивановић.

Митрополит Амфилохије је рекао да је и руски цар Николај Други настрадао јер је устао у заштиту тадашње Србије и Црне Горе, а да су касније нацифашисти послали Лењина да потопи царску Русију, против које наставља да се води нацифашистичка и наполеоновска политика.

Према његовим ријечима, они који су некада бомбардовали Србе бомбардовали су их и сада, те угрожавају достојанство и својих држава Америке и Европе, настављајући безумну нечовјечну политику, што се посебно одразило на Косову и Метохији.

„Посебно мјесто заузимају они који представљају Црну Гору. То није Црна Гора, него непостојећа држава. Показало се да је 85 одсто Црногораца било против признања Косова. Тражим опроштај од браће Руса за несрећу која је снашла Црну Гору да уводи санкције Русији без стида и срама“, рекао је митрополит Амфилохије.

Говорећи о недавном апелу за заштиту Косова и Метохије који је потписао заједно са још сто српских интелектуалаца и јавних личности, митрополит Амфилохије је навео да апел није написан ни против кога, већ за спас српског народа и за спас и за памћење Косова и Метохије.

„Нажалост, данас су Срби тамо препуштени“, каже митрополит Амфилохије.

О књизи је говорио и новинар из Америке Срђа Трифковић, који је навео да је то безвремено свједочанство и хроника крвавих догађаја, стварних у времену, те и да Срба једва има у траговима, како на Космету, тако и у Хрватској и Федерацији БиХ.

Новинар са Космета Живојин Ракочевић рекао је да су ово књиге које никоме нису заборавиле добро, али ни прећутале зло, ни Албанцима, ни Србима, нити странцима.

Академик Матија Бећковић рецитовао је своје три пјесме „Косово поље“, „Лазар“ и „Амфилохије“.

Предговор за руско издање написали су бивши руски амбасадор у Београду Александар Конузин и руски академик и историчар Јелена Гускова.

(Фотографије: Вујичић Хаџи Марко; извор: Срна)

4 КОМЕНТАРИ

  1. 10
    1

    Гдје су на ову промоцију ови Вучићеви преваранти.И наравно ови жути гмазови.

  2. 4
    0

    Divni mudri govornici, Srpski pravoslavni pojci fantastični. Film još jedno podsećanje na licemerje „zapadnih prijatelja“ o multietičnosti i demokratiji i nečinjenje režima u Beogradu.

  3. 1
    0

    Књига ‘’ Летопис Новог Косовског Распећа’’ Митрополита Амфилохија промовисана у Шапцу

    У препуној сали Шабачког позоришта у Шапцу 11. фебруара 2018. године промовисана је књига ‘’ Летопис Новог Косовског Распећа’’ Митрополита Амфилохија . О књизи су говорили : Митрополит Амфилохије Радовић , академик Матија Бећковић , Протојереј ставрофор Велибор Џомић протођакон Љубомир Ранковић . У свечаној тишини као да су се чули крици и јауци распетих Косовских Мученика , пострадалих за Православну веру и сву ону Голготу и тиранију коју су доживели и коју и дан данас доживљавају од ратнохушкачких и крвожедних послушника отимача туђих територија , тиранина из Тиране и свих вековних поробљивача , главосеча , касапина недужне српске деце , продаваца људских органа , трбухозбораца Запада, кад им пале огњишта , руше манастире , прекопавају гробљишта . Чуло се дисање стотине срца , чији су откуцаји куцали за све Косовске страдалнике. Као да су посетиоци који су помно пратили сваку изговорену реч у напетој тишини , у готово два сата колико је трајала промоција одавали пошту жртвама , не једним минутом ћутања , него је читава промоција личила на на одавање почасти убијаним и касапљеним Србима од злотвора , минутима и минутима бесконачног ћутања и загробна тишина и мук , каква се може видети само на Задушнице приликом обиласка гробова најмилијима . А шабачка публика је доказала да су јој гробови распетих Косовских Срба ,најсветији и најпречи ,род рођени , највеће светилиште и највеће српско жилиште Православља и највећи крематоријум спаљених Срба , чијим затирањем само учинише да из пепелишта има жара , која ће букнути, огрејати срца Православаца и узлетети попут Феникса , који својим белим костима исписују попут креде небеске историју и путању Срба кроз векове . Потресна сведочења из пера Митрополита Амфилохија забележена у четвокњижју , својеврстан су крајпуташ и белег свих Косовских мученика .

    Посетиоци су добијали и бесплатне примерке књиге : Апел за заштиту српског живља и његових светиња на Косову 1982 . године .

    Славица Јовановић , новинар и књижевник

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here