Промоција књиге „Знакови времена“ аутора Ранка Павићевића

Одавно једна књига и њен аутор, нијесу у Будви окупили толики број посјетилаца, као што се то догодило прије пар дана, на промоцији књиге разговора “Знакови времена”, аутора, познатог црногорског новинара и публицисте Ранка Павићевића, која је у организацији издавачке куће „Нова књига“ из Подгорице и нип Арт преса из Будве, промовисана у прес центру хотела Tre canne у Будви, саопштили су из Арт преса.

„Знакове времена“ у Ранковим „разговорима“, утиснуло је више од седамдесет врсних стваралаца са екс југословенских простора, као и остатка свијета. Тако је настала ова, усуђујем се рећи, збирка памети великих интелектуалаца“, казао је новинар и писац Саво Греговић.

„У јединственој умјетничкој галерији, нашли су се тако, поетеса, хероина нашег доба, Десанка Максимовић, Бећковић и Бора Пекић, Сидран и Весна Парун, два Душана Костић и Ковачевић, Данило Киш, Вида Огњеновић, Живојин Павловић, Момо Капор, Милорад Павић, Мика Антић, Милисав Савић, један од црногорских поетских светионика Ранко Јововић, а онда, као знак, да за Ранково интересовање нема ближих и даљих простора, свјетски познати нобеловац Варгас Љоса, Роналд Харвуд, Хуриј Пољаков, Амир Ор и други“, додао је Греговић.

Поред писаца, ту су и најзначајнија ликовна, филмска и позоришна и музичка имена, попут генијалног редитеља Живка Николића, Лоле Ђукића, Емира Кустурице, Лордана Зафрановића, Дада Ђурића, Фила Филиповића, Воја Станића, Љубе Поповића, Цветка Лаиновића…, до оперске диве Јадранке Јовановић и Јована Колунџије, нагласио је Греговић и истакао да је Павићевић је одавно схватио, да је интервју, понајбоља форма, да се „украду“ мисли великих, саберу и ставе на „увид“ широкој публици која књигу љуби и штује.

„Бирао их је само по једном, једином реду, њиховом дјелу и стваралачком трагу. Увијек споводом, свјестан да њихова снага и имагинација, стижу неријетко и тамо гдје је и наука запрла“, истакао је Греговић.

Греговић је истакао да Ранко зна да пита, па је најчешће саговорник, што на неки начин, обавезује саговорника да прихвати озбиљан разговор.

Осјећам велику трему и страх при помисли, да ли сам дорастао бесједити о умјетничкој грађевини званој Разговори, коју је зналачки укровио господин Ранко Павићевић, интелектуални бунтовник и заштитник људских врлина. Умјетност је прије свега врлина која се дала интелектуалној слободи, као њен заклети борац заштитник, казао је говорећи о књизи, познати српски пјесник из Ужица Слободан Ристовић.

„Ова књига, је најсажетија, фина историја умјетности ових простора, који бљескају повише мора и планина, ма са које се стране оне налазиле и наизглед надилазе видик, људско подребарје и чеоно звездање.
Будва и Црна Гора имају и других ризница, као што су оне на Цетињу у Прасквици, Котору, и да не узнемиравам и белутке. Свакако им је ближни род ова књига, која је од своје појаве, темељни камен свим ризницама поменутим, па и оним које су широм културног поднебесја“, истакао је Ристовић.

Он наглашава да је богата земља, која има духовне калемаре, неимаре и млинаре, као што је Ранко Павићевић, несебичњак, сакупљач културног полена свјетских трудбеника и соколника, који су вечерас овдје међу нама, а опет су широм свијета.

„Они нам личе, говоре разумљивим нам језиком, разумију нас боље од себе, диве нам се, чине нас у свему бољим него што јесмо. Ех, када би ми били налик на њих, рекао Ристовић.

Новинарски хљеб у заносу је мијешен да спаси људе, да очува оно мало слободе коју им сотона отима од права побожности и човјечности. Тим хљебом нас и себе храни Ранко Павићевић, Куч на мору сињеме и тако помало и рибар је особене мреже међу „Знаковима времена“ и људи, рекао је поред осталог, књижевник и књижевни критичар Перивоје Поповић из Подгорице.

„Тешко је, заиста је тешко, но не и за оне, који у своме дјелању насљеђују и Аладинову чаробну рударску лампу. Ранко Павићевић том својом све-почин лампом, освјетљава дубоку таму окна испред себе и прецизно усмјереном зраком налик на посмодерни ласер проналази драгуље и пажљиво их и одговорно износи на свјетло дана: Десанка Максимовић, Бора Пекић, Данило Киш, Милорад Павић, Стеван Раичковић, Петар Џаџић, Марио Варгас Љоса, Ранко Јововић……јединстввени Живко Николић, Дадо Ђурић, Јадранка Јовановић, Цветко Лаиновић“, казао је Поповић.

„Ваља учити од надахнутих новинара, што и како, гдје и када да се пита моћан саговорник. Павићевић зна, не само по ерудицији, већ и по сопственом бићу. Мора се родити, мора се бити рођен као новинар од духа и нерва. Тада, само тада и такав читалац може и мора, валидно да евалуира и спозна одговоре, али и питања Ранкових разговора у „Знаковима времена“ и само у том контексту бића и ријечи, постаје укупно веома важан лик умног и садржајног интелектуалног стваралачког чина! И када би у цјелини поновио нимало лако постање и постојање – не морам да питам, знам,  Ранко Павићевић би чинио исто што и сада, досљедно стваралачки чини у свом тзв. Животу, премда зна оно што ми други не знамо, а то је: како новинар од праведности и индивидуалности по етици, како да сачува и ово мало душе у бескрајној противурјечности и истине и привида истине“, запитао се Поповић.

Потребна је огромна снага или беспризорна храброст. Ранко Павићевић има снагу и има храброст, а беспризорност оставља новинарској бижутерији, онако како то чине, његови бирани саговорници у „Знаковима времена“. Јер, Павићевић је саздан од племенитог кова и истинског сјаја, кристалне чистоте и врхунске брушености. Наравно, онолико колико му је то дозволило данашње вријеме и људи! Погрешно вријеме и погрешни људи, закључио је Перивоје Поповић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: