Промоција књиге „Жертва Аврамова“ у Подгорици – откривен драгуљ српског језика
Фототипско издање ријетке ћириличне књиге које су приредили проф. др Дарко Антовић и др Ивана Марић, “Жертва Аврамова Викентија Ракића” представљено је у подгоричком Саборном храму Христовог васкрсења. Издавач књиге је Матица Боке, која је заједно са Митрополијом црногорско – приморском и уприличила промоцију. О књизи која је једино ћирилично дјело штампано на словенском југу од Обода до `30. година 19. вијека, и њеном значају за српску културу говорили су митрополит црногорско – приморски Амфилохије, лингвиста проф. др Јелица Стојановић, Жељко Комненовић, предсједник УО Матице Боке и проф. др Антовић, коаутор издања. Вече је водио свештеник Никола Пејовић, уредник Радија Светигора.
Митрополит Амфилохије сконцентрисао се на симболику садржаја коју је Викентије Ракић обрађивао. Старозавјетни мотив жртве Аврамове, у којој он приноси на олтар свога сина Исака, беспоговорно се повинујући Божјој вољи, у ствари је најава новозавјетног страдања Исусовог, како је објаснио митрополит. Но, значај књиге, истиче митрополит, не огледа се само у садржају, већ и чињеници да је у то вријеме, и то у Котору, штампана на српском језику и ћирилици, која се данас протјерује из Црне Горе. Оно што је, истиче митрополит, још опасније, јесте третман писма и језика – општег духовног и културног израза бића народа, а који је чак и уставно озакоњен. То је, каже митрополит, довело до угрожавања идентитета народа и до раскола, диобе бића народа у Црној Гори.
,, Веома је значајно што се ова књига појавила 1799, као подсјетник ко смо били, какво писмо смо имали и којим језиком смо писали и говорили. Како ће се ствари развијати у будуће, тешко је погодити. Једно је сигурно, да Црна Гора није била на таквом распећу откад постоји. А, посљедице тог распећа, тог раскола ума и језика, писма, већ се показују катастрофалним ” истакао је митрополит Амфилохије.
Комненовић истиче како ова књига са собом носи моћну поруку непрекидног трајања једног народа, његове културе и изнад свега његовог језика.
,,Ни физички мањег, ни по духовном, културном и језичком значају већег и вреднијег књижевног дјела за данашњу Боку, Црну Гору и потомке Св. Саве који говоре и пишу српским језиком”, додаје Комненовић.
,, Ношена невидљивом и снажном руком Божјег провиђења, књижица која је вечерас пред нама је до сада непознати драгуљ српског језика, ћирилице, и штампарске традиције словенског југа. Она је временска капсула која носи недвосмислену и јасну поруку за све који је разумију” каже Комненовић.
zaboravih da unesem ime
,,Ова књига, штампана у Котору, лијепо се уклапа у цјелокупно српско језичко и ћирилично насљеђе, како својим именовањем, тако и језичким одликама. Истовремено је и репрезентативан примјерак присуства и уплива српског народног језика, из којег је и настала Вукова реформа. Зато је веома значајно да је имамо пред нама “ истиче др Стојановић.
Drzava Crna Gora koja je postala Montenegro je krenula, u stvari misli da je krenula na neki put,kako kazu u Evropu,ali bez istorije koja je tu drzavu stvorila.Krenula je novim i praznim covjekom zvani Montenegrin,i sa novim identitetom.Novi jezik koji je usput dobio i naziv koji zasluzuje ” GOVEDARSKI ILI AVETINJSKI”
Pare poreskih obveznika se daju “ljudima” koji se bave nekim poslovima koji oni zovu kultura,vrsi se propaganda gora nego u vrijeme jednopartiskog jednoumlja,gdje ovakve glupost kao sto radii danasnja vlast nijesu bile moguce,a za ovakve i druge slicne projekte nemaju sluha ,mada pored sluha treba imati i znanja.
Nije problem samo u drzavi nego i u komunama ili opstinama,tako Kotor koji raspolaze sa skoro 80 % kulturnog blaga ove drzave nema novca za ovakve projekte,ali ima za neke druge koji se bas nemogu nazvati istoriskim blagom.
Zahvaljujuci pojedincima i to prije svih samo njima dobijamo ovako dragocjene knjige.
Izgleda da se istorija ponavlja mada ne u potpunosti,mi treba da smo okupirani pa da se trgnemo iz sna i nesto uradimo, Ova knjiga je nastala za vrijeme okupacije ali su ljudi na ovom malom prostoru i kod tih okupatora imali svoje pismo CIRILICU i SRPSKI jezik,a sda u drzavi Montenegro to nam nije dozvoljeno,ali kazu da cemo takvom “slobodom” i tima novim covjekom kojui se zove Montenegrin izaci u svijet,mozda je to po njima tacno,ali prvo bi bilo pozeljno da ti umovi te drzvae predju bar jednom izvan Zelenike i vide taj stvarni Zapadni svijet,kod kojega je ovakav vid vladavine bio u 16 vijeku,gdje su sestavljali na lomacu svetenici i knjige palile koje nijesu bile po volji tadasnjim duhovnim i drzavnim vladarima Zapada.Sta je iza toga dosla na Zapadu znamo,tako da ni kod nas nece biti drukcije ali u nekim manjim razmjerama.
Pohvale sim ovakvim kulturnim i naucnim radnicima za jednu ovakvu knjigu s nadom da cemo se trgnuti iz montenegrinsko karijesa koji je vec odavno prerasao u gangenu,a zubari znaju sta im je ciniti u takvim okolnostima.