Промоција књиге Милутина Мићовића: Луче у тами
1 min read
Промоција књиге књижевника Милутина Мићовића вечерас у Никшићу. Књига „Луче у тами“ биће представљена вечерас у Парохијском дому у Никшићу са почетком у 20 часова.
Одабрани фрагменти поводом промоције у Нукшићу, 6. јун, 2022.
Ако ишта ваљаш, већ су те распeли. Већ знаш шта је то – из рођеног искуства. Ко о распињању зна само из књига и из прича, ништа не зна ни о крсту ни о распињању.
Ко није распињан, низашта је. Распињање на дјелу само раскрива ову мистерију. Која је везана за саму суштину живота.
Мање више свако је обдарен да распиње, али су рјеђи они који су обдарени да буду распињани. У ком је Бог више положио и боље сакрио, тај је обдарен да буде дубље и истрајније распињан.
Луче 11
Ко носи огањ, он не живи по књигама, него књигом. Он носи своју унутрашњу књигу, своје чудо у којем жуди да експлодира.
Црногорци су вриједност живота, и несвјесно самјеравали са природом огња. Ко може да гори тај може бити човјек. Ко смије да скочи у ватру, тај је витез. Ко свој живот размјењује с ватром, тај „прелази у царство поезије“.
То разумијевање огња, као тајне живота, засигурно су понијели с Косова, што је Андрић најјасније уочио. Посматрајући Његошеву творачку личност и етнос из кога је изникао, са извјесном дистанцом, према том етносу, и јаком емпатијом према Пјеснику, исписао је обавезујуће записе што се тиче тог косовског збјега, и самог Његоша.
Луче17
Није довољно бити паметан. Ако нијеси још и луд, залуду си паметан. Памет не може ништа важно да учини. Ништа истинито. А лудост је огањ сваком важном дјелу. Не само лудост, него и радост. Радост је једино важна. Вриједност дјела мјери се радошћу која је у њега ушла. А радост увијек остаје у дјелу. Да загрије и огрије оне који je налазе.
Луче 20
Његош је сабирни Знак српског народа у којем се сабира и препознаје, али и Знак коме се не може догледати његова висина, ни дубина. Свјетлост Његошевог Знака, показује се у сваком времену, и у свим долазећим генерацијама обнаваља своју чудотворност.
…Невидљива битка коју је Његош војевао, а о којој су људи његовог времена мало знали, открила се послије његовог земног живота, и та је битка обасјала цио његов народ, и упутила га на биће, и бивање, и на „борбу непрестану“. А имена тих великих битака које је Његош војевао уз помоћ својег генија јесу – Горски вијенац и Луча микрокозма.