Промоција књиге Милутина Мићовића: Луче у тами

Промоција књиге књижевника Милутина Мићовића вечерас у Никшићу. Књига „Луче у тами“ биће представљена вечерас у Парохијском дому у Никшићу са почетком у 20 часова.

Одабрани фрагменти поводом промоције у Нукшићу, 6. јун, 2022.

Ако ишта ваљаш, већ су те распeли. Већ знаш шта је то – из рођеног искуства. Ко о распињању зна само из књига и из прича, ништа не зна ни о крсту ни о распињању.
Ко није распињан, низашта је. Распињање на дјелу само раскрива ову мистерију. Која је везана за саму суштину живота.
Мање више свако је обдарен да распиње, али су рјеђи они који су обдарени да буду распињани. У ком је Бог више положио и боље сакрио, тај је обдарен да буде дубље и истрајније распињан.
Луче 11

Ко носи огањ, он не живи по књигама, него књигом. Он носи своју унутрашњу књигу, своје чудо у којем жуди да експлодира.
Црногорци су вриједност живота, и несвјесно самјеравали са природом огња. Ко може да гори тај може бити човјек. Ко смије да скочи у ватру, тај је витез. Ко свој живот размјењује с ватром, тај „прелази у царство поезије“.
То разумијевање огња, као тајне живота, засигурно су понијели с Косова, што је Андрић најјасније уочио. Посматрајући Његошеву творачку личност и етнос из кога је изникао, са извјесном дистанцом, према том етносу, и јаком емпатијом према Пјеснику, исписао је обавезујуће записе што се тиче тог косовског збјега, и самог Његоша.

Луче17

Није довољно бити паметан. Ако нијеси још и луд, залуду си паметан. Памет не може ништа важно да учини. Ништа истинито. А лудост је огањ сваком важном дјелу. Не само лудост, него и радост. Радост је једино важна. Вриједност дјела мјери се радошћу која је у њега ушла. А радост увијек остаје у дјелу. Да загрије и огрије оне који je налазе.

Луче 20

Његош је сабирни Знак српског народа у којем се сабира и препознаје, али и Знак коме се не може догледати његова висина, ни дубина. Свјетлост Његошевог Знака, показује се у сваком времену, и у свим долазећим генерацијама обнаваља своју чудотворност.
…Невидљива битка коју је Његош војевао, а о којој су људи његовог времена мало знали, открила се послије његовог земног живота, и та је битка обасјала цио његов народ, и упутила га на биће, и бивање, и на „борбу непрестану“. А имена тих великих битака које је Његош војевао уз помоћ својег генија јесу – Горски вијенац и Луча микрокозма.

Луче 200

Савремна Црна Гора није хтјела да чује озбиљна упозорења сеизмолога. Градила је и радила, не обазирући се ни на једно упозорење. Чак је та упозорења сматрала непријатељским. Оне, који су је упозоравали на могуће потресе, сматрала је непријатељима њеног новог лика и имена. Када је новим пројектантима казивано: „Не градите ту, неће издржи ово тло. Ту гдје градите – нема темеља, ту нема никаквог ослонца. Порушиће се то прије него наградите. Не градите, тако, јер то не подноси ова земља ни ово небо“ – сматрали су да говоре злоумне бесмислице, и да их треба скрајнути из живота.

Луче 333

Данашњим Црногорцима досадило је да буду Црногорци. Треба их разумјети. Мало је коме и полазило за руком да постане Црногорац. Што да буде баш Црногорац кад може бити неко други. Што да носи образ, кад може маску
Носити образ, јесте носити огањ. Носити чудо човјеково. Носити радост мученика. Носити образ опасно је и по онога ко га носи, и по друге.

Луче, 590

Црна Гора је пуна црних тачака. Натачкана је црним тачкама, да се људи већ питају, има ли у њој још игдје тврдог ослонца, да се човјек ослони, или су је цијелу поткопале црне тачке и тачкетине.
Размножиле су се по Црној Гори, да човјек више не може никуд крочити, а да је не сретне, или не нагази на њу. А највише их је у главама људским.
Лако је црним тачкама да се размножавају по Црној Гори, и по црногорским путевима и главама, кад се једном црна тачка попела на врх Ловћена. И појела цркву и Јеванђеље. Могло би се рећи да су из ловћенске црне тачке све друге црногорске црне тачке. То је мајка црногорских црних тачака, двотачака и тачкетина.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: