Променом понашања до владавине права

Као друштво које пева „Боже правде” на нама је да одлучимо хоћемо ли градити друштво правде до којег се стиже променом понашања свих – они на јавним функцијама морају да поштују написано у законима, а сви ми као грађани све што је различито од нас и што нам се не свиђа, каже Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог. Истиче да је њено министарство алат који ће омогућити да се све што је негативно у области људских и мањинских права, брзо мења набоље, а најважније је да се оствари дијалог у друштву и додаје: „Немам разлога да не верујем да је то могуће и то у врло кратком року. Зато сам се и прихватила овог посла.”

Ви сте велико изненађење у влади, како је до тога дошло?

Неопходност оснивања Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог је последица великих проблема које Србија има у извештајима Европске комисије, свест и сагласност владајуће странке, пре свега председнице владе и председника Србије, да ће оно бити алат за промене. Жеља ми је и циљ да план који сам предочила скупштинском одбору, који је прихваћен, испунимо за годину дана…

Ко вас је позвао?

Заједничка је одлука…

Неко је морао да вас позове, ко?

Постојао је политички договор између председнице владе и председника Србије, а у надлежности премијерке је да у својој влади предложи овакво министарство.

Жеља вам је да људска права постану дневна тема, али овде је проблем што нема свести о обавезама и да је право појединца ограничено правима других, како мислите то да промените?

Организациона јединица за друштвени дијалог у министарству бавиће се тиме да траје дијалог о томе која људска права се крше. Разговор о људским правима биће истовремено и разговор о брисању реченице – имамо добре прописе, али нема политичке воље да се примене. Кад се закон донесе, мора важити за све и мора се примењивати, а биће оних који ће забрањивати понашање засновано на предрасудама. То је листа обавеза које имамо да бисмо сви заједно научили да имати право истовремено значи имати и обавезу.

Као искусна политичарка знате да овде не важе иста правила за политичаре и обичне грађане, обичан грађанин ће бити кажњен за кршење закона али, на пример, ниједна власт неће казну применити на опозиционара да не би била оптужена за политички прогон…

Закон може и мора да важи за све. Због тога што нас мере по индексу неједнакости пред законом, већ пету годину имамо негативне оцене у извештајима Европске комисије. Људи на јавним пословима морају да схвате да не могу да коментаришу медије, ни судске поступке, да користе говор који је смеће и вербално насиље, не смемо пред законом да делимо људе. То све постоји у нашим прописима и министарство ће радити на томе да прво његови представници покажу да се држе владавине права. Једино тако грађани могу да осете смањење укупне неправде. Сви на јавним пословима имамо избор – или ћемо променити понашање и избацити негативне оцене у извештајима ЕК, или ће све остати исто, па ће онда Србија на енглеском или немачком слушати да опет није ништа урадила и да је друштво неправде.

Били сте и власт и опозиција, искрено верујете да можемо да се померимо са тачке по којој се политичару, пре свега опозиционом, дозвољава кршење закона, да не би имао аргумент да се жали?

Морамо да се померимо, зато што та тачка представља клопку у коју је затворено цело друштво. Излазак је могућ једино ако сви ми на јавним функцијама променимо понашање Није то толико тешко, ако сви разумемо колико добра свим људима у Србији можемо донети, ако учинимо тај минималан напор.

Како сте дочекани на седници ресорног одбора, будући да сте до јуче седели у опозиционој посланичкој клупи?

Слушала сам врло пажљиво све народне посланике, што је њих, вероватно, подстакло да се баве темом, то јест планом које је министарство предложило. Људи осете вашу добронамерност, када им оставите простор за оно што ја зовем добробит сумње. Потпуно верујем да они мене не подносе и о мени не мисле ништа добро, али осете кад оставите простор за разговор између министарства, као неког ко је подвргнут контроли одбора и скупштине и њих, који имају право да контролишу, онда ће причати о теми. Нећемо губити време да ми саопштавају зашто ме не подносе, нити на оговарање проблема већ ћемо, као што је и започето, уочити да неке проблеме имају Роми, да национални савети националних мањина имају проблем финансирања, да је потребан дијалог о антидискириминационим законима…

Увек сте били скупштински човек, углавном се памти ваше кажњавање посланика, али ви сте умели да прекинете министре ако се свађају с посланицима и врло оштро да их критикујете ако избегавају долазак у скупштину, јер имају преча посла. Може ли се вама десити да имате преча посла од доласка у скупштину?

Не може. Може да ме спречи једино смртни случај и то мој лични. Министри морају да се повинују скупштини, као институцији која је изнад њих по уставу и закону. Та контролна функција скупштине недостаје. То се гради заједно. Радујем се процедури око првих закона које ће министарство предложити, закон о родној равноправности, да покажемо да може бити политичке културе и дијалога. За себе знам да никад нећу изаћи из обавезе коју пред мене у скупштини поставља пословник, а знам га напамет.

Кад се може очекивати закон о родној равноправности?

Па, желимо да он прође целокупну процедуру, од нацрта преко друштвеног дијалога и јавне расправе, до предлога који ће усвојити влада и упућивања предлога скупштини. Пре почетка скупштинске расправе био би још један круг дијалога, јер закон треба да окруни неправде које жене трпе у друштву. Важно је да покажемо да ће он бити примењен, а биће објашњена свака одредба.

Најавили сте и закон о истополном партнерству, верујете да то може да прође у нашој средини у овом тренутку?

Постоји једна мањина, која по уставу и законима има гарантована права на живот у заједници, али не може да их оствари, без обзира што по Закону о забрани дискриминације имају разна права. И о томе мора бити дијалога. Антидискриминациони закони иду тешко у сваком друштву, мени је Закон о равноправности полова три пута скидан са дневног реда скупштине. Иде тешко, тражи од људи промену понашања. Не мораш да волиш некога зато што је геј особа, али га не можеш због тога малтретирати, као што не можеш малтретирати некога зато што је Ром, жена, новинар, друга политичка странка, јер ти то антидискриминациони прописи забрањују. У таквом друштву свима је комфорније, у њему има људских права.

Имате ли подршку за тај закон?

Имам за цео план министарства, постоји сагласје и председнице владе и странака на власти. Ако немате у плану ово што је министарство предложило одбору и одбор прихватио, онда немате алате којима ћете отклонити негативне оцене ЕК у извештају. Толико је једноставно.

Рекли сте да министарство нема никакве везе са међустраначким дијалогом и у опису његовог посла наведен је дијалог са цивилним сектором, али овде је проблем међустраначки дијалог. Може ли министарство ту нешто да уради?

Не може. Политички дијалог је у надлежности Народне скупштине и Европског парламента. Министарство ту не сме да се меша, чак и кад бих хтела, а нема разлога да хоћу, зато што су нам ван надлежности политичка и синдикална удружења. Не смете да искорачите из својих надлежности, јер је то владавина права. Министарство може да учествује у дијалогу европских и парламентараца Србије само на њихов захтев. Ако желе да ми нешто урадимо, спремимо неке податке, било шта, у обавези смо да то урадимо, али не смемо учествовати у том дијалогу. Дубоко верујем да ће политичког дијалога Европе и Србије на нивоу парламената бити.

Ваш став је оштро критикован, између осталих, и професорка Весна Ракић Водинелић рекла је да ви и председник парламента Ивица Дачић у пребацивању одговорности за међустраначки дијалог тражите изговор да га не буде?

Немам никакве изговоре. Остављам добробит сумње да постоји неспоразум у изјавама оних који би у право морали да се разумеју, или оних који су за политички дијалог директно надлежни. Ја радим оно за шта сам надлежна.

О увредама и „прелетању”

Као политичар никада никога нисте вређали, како сте доживели ужасне увреде због уласка у владу?

Као захвалност, јер сви људи који користе вербално насиље и личне дискредитације нехотице учествују у изградњи владавине права, заједно са мном, која то радим хотимице. Закон о информисању каже да је изабрано, постављено и именовано лице дужно ћутке да подноси критику свог рада, ма како увредљива била…

Нису критиковали ваш рад, реч је о личним увредама, како сте доживели сврставање у прелетаче, поређење са Мариником Тепић, мада сте ви цео политички живот били у једној странци, док је она у једном мандату променила четири странке, где сте „прелетели”?

Нигде нисам прелетела. Избрисана сам из чланства ДС-а 13. маја ове године и више никада нећу бити члан ниједне странке. То је део мог политичког живота за који користим Шекспирову реченицу – остало је ћутање. Захвална сам на коментарима које људи користе, јер тако што ја ћутим, а они имају право да кажу шта хоће, гради се владавина права. То је важно за Србију.

Да ли вас је бар неко од дојучерашњих сабораца, пријатеља позвао да вам пружи подршку?

Подршка је важна и прија, али је важније уверење да је оно што радите исправно и да не очекујете ништа друго осим режања непријатеља и ћутања пријатеља. Моја уверења су вазда иста – борим се за ЕУ, за владавину права, развој демократије… Мењало се место са којег сам се за то борила – била је јако дуго улица, јако дуго скупштина, сад је извршна власт. Ја се не мењам, знам у шта верујем.

Политика

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: