Проглас краља Николе на крају Другог Балканског рата: Храбре војске двију српских краљевина Црне Горе и Србије ослобидиле Српство на југоистоку Балкана
Краљ Никола
На данашњи дан, 9. новембра 1913. године, на крају Другог балканског рата краљ Никола је упутио проглас народу Црне Горе у којем је, након територијалног проширења Краљевине и дефинисања њених нових граница, изразио задовољство насталим стањем.
Послије завршетка балканских ратова, на међународној конференцији исцртане су нове границе на Балкану. Црној Гори је одузет Скадар али у њеном саставу су ушли градови: Бијело Поље, Мојковац, Беране, Пљевља, Рожаје, Гусиње, Плав, Ђаковица и Пећ.
ГОВОР ПОВОДОМ ПРИСАЈЕДИЊЕЊА ОСЛОБОЂЕНИХ КРАЈЕВА МАТИЦИ ЗЕМЉИ
Хвала Богу и прегалаштву савезничких војска, на Балкану је створено ново, боље и срећније стање. Балкански народи ослобођени су ропства и нашли су се у колу своје браће и племеника. Храбре војске двију српских краљевина – Црне Горе и Србије, у јуначком полету срушиле су преграду, која не вјековима раздвајаше а братским загрљајем на Пљевљима, код Сјенице и на Ћаковици објавиле цијелом свијету да је Српство на југоистоку Балкана ослобођено.
Тако загрљене српске војске браниле су и одбраниле српске тековине у Маћедонији од нелојалних прохтјева нашег четвртог савезника – Бугарске, као и наше старе пуне славе и величине споменике у Старој Србији од најезде заведених Арнаута. Послије свега тога – послије пуне године борбе и јуначких подвига српских – приступило се разграничењу међу двјема српским краљевинама, које је сада братским споразумом довршено, те овим проглашавам присаједињење краљевини Црној Гори свих освојених области у границама које су одређене:
Према краљевини Србији уговором о разграничењу, закљученом у Београду, према Арбанији рјешењем Амбасадорске конференције у Лондону до коначног разграничења, које ће извршити нарочита комисија, према Босни и Херцеговини досадашњом границом.
Објављујући овај радосни чин моме драгом народу, дужност нам је да се на првом мјесту с пијететом поклонимо гробовима наших витезова, који крв своју пролише и живот свој дадоше за браћу своју, и да одамо хвалу и признање претеклим нашим херојима који ће, увјерени смо, са исто толико прегалаштва и пожртвовања чувати наше тековине. Те тековине, иако нијесу сразмјерне нашим жртвама, иако смо морали напустити наш стародревни Скадар и заузето Приморје у интересу европског мира, а под притиском европске силе, опет су знатне да можемо с поуздањем вјеровати у сјајну будућност. Будућност наша од нас зависи. Потребан нам је сложан рад и ред. Ја сам увјерен да ће моји нови поданици бити елеменат мира и рада и да ће, прелазећи преко свију заблуда и раздора, које страна владавина међу њих унесе, руку под руку са браћом из старих граница Црне Горе бити надахнути једном истом идејом – идејом среће и величине миле ни домовине Црне Горе. Ја и моја Влада уложићемо све своје старање да им осигурамо личну имовну безбједност, добро судство, савремено школство и створимо услове боље будућности по свим гранама привреде. Слобода вјере и савјести биће свакоме најстрожије поштована и чувана. То им гарантују моји лични осјећаји и традиционално начело мојега дома: “Брат је мио које вјере био”. Мојим поданицима римокатолицима, поред духа широке вјерске сношљивости, којим је Црна Гора вазда прожета, и конкордат са Ватиканом јамчи потпуну слободу савјести. Они ће уз браћу православну и муслимане 6ити јак члан народне ни заједнице и основ снаге наше државе. Припадници ислама имаће у мени и мојим властима сталну заштиту. Они ће исто тако бити вјерни синови отаџбине као и бранитељи своје вјере.
Док се законским путем управе нових присаједињених области не утврде, њима ће се управљати према мојим уредбама и рјешењима моје владе о примјењивању појединих постојећих закона. Шаљући мој владарски поздрав свима мојим милим поданицима, молим Свемогућега да их закрили својом неизмјерном милошћу.
Knjaz i Kralj Srpske Crne Gore Nikola Petrovic kako je on sam govorio Srbin koji od rodjenja do groba mastao o oslobodjenju i ujedinjenju Srpskih zemalja i borio se koliko je znao umijo i mogao svom svojom snagom jedan od najboljih i najvoljenijih Srpskih vladara novijeg vremena i Kralj Petar Prvi Karadjordjevic starinom takodje Petrovic takodje jedan je od najvoljenijih i najboljih Srpskih vladara u savremeno doba obojica su se trudili koliko su mogli i umjeli da oslobode cjelokupni Srpski narod i da obnove Srpsku drzavu da bude jedna normalna prirodna drzava ne velika ne treba nam tudje nego onolika koliko treba da bude da je sacinjavaju samo one teritorije gde su Srbi vecina i koje Srbima istorijski pripadaju. Sto nijesu umjeli i nijesmo umjeli mi njihovi naslednici i uopste sledbenici da nastavimo njihovo djelo i ne samo da nastavimo nego i da sacuvamo ono sto su oni stvorili nijesu oni krivi. Kakvi su to ljudi bili u kakvim su se uslovima oni borili za slobodu i ujedinjenje Srpskog naroda koliko su oni muka prosli mozemo samo da zamislimo i da im se divimo.Slava im i hvala.