• Друштво

Проф. др Мира Вукчевић: 2021. година донијела велике успјехе у области истраживања

1 min read

3 године ‎ ИН4С

Вукчевић и Божовић

Одржавање шире екипе истраживача на окупу, координација активности, прикупљање и систематизација резултата из различитих лабораторија били су највећи изазови током пандемијских услова, указује проф. др Мира Вукчевић, добитница Признања за доприносе у развоју научноистраживачког рада, умјетничког и стручног рада Универзитета Црне Горе.

Публиковање крајњих резултата, како наводи, показало је да је са својим истраживачким тимом, поред свих поменутих изазова, остварила велики успјех.

“Теме којима се бавимо и којима ћемо се бавити у будућности су од великог значаја за циркуларну економију, идеју, још недовољно развијену у Црној Гори. Прилика да, у том контексту покренемо видљивост Црне Горе, Универзитета Црне Горе, али и истраживача у тој области, велики је мотив за све нас”. казала је проф. Вукчевић.

Објашњава да је година на измаку, у професионалном смислу, била врло успјешна за ширу истраживачку групу са којом сарађује.

“Бројни пројекти, међу којима пројекти билатералне сарадње, пројекти тзв. велике важности у билатералним програмима између држава, учешће на два пројекта Хоризонт 2020, један национални пројекат за поспјешивање учешћа у програмима COST и ХОРИЗОН 2020, дали су резултате након одређеног времена истраживања”, рекла је Вукчевић и додала да је највећи дио тих резултата публикован баш у овој години.

Група аутора из Црне Горе, Србије, Словеније и Италије, међу којима је и она као координатор групе црногорских истраживача, објавила је, у 2021, два рада у SCI индексираним часописима, а трећи је прихваћен за публиковање.

“Радови прате основну линију нашег истраживачког интересовања на тему валоризације индустријског отпада (нарочито отпада из индустрије алуминијума) за потребе добијања нових материјала са употребном вриједношћу у грађевинској индустрији, пречишћавању отпадних вода, употребу у пољопривреди. Кроз један од пројеката, започета су и значајна истраживања на комплексној валоризацији црвеног муља у циљу рекуперације високо валоризованих компоненти као што су ријетке земље, лантаноиди, ванадијум, жељезо итд”, казала је она и објаснила да је нови планирани правац истраживања усмјерен ка добијању жељезних компоненти из црвеног муља ( жељезног перхлората) као једног од материјала од значаја у процесу добијања литијум јон батерија.

Истраживачка линија индустрисјки отпад-енергија, како најављује, биће тема нових пројектних апликација у ХОРИЗОН ЕУРОПЕ оквирном програму Европске комисије, већ у марту наредне године.

“У погледу регулативе везане за индустријски отпад, направљен је значајан корак формирањем тзв. енд-оф-wасте критеријума за црвени муљ, тј. стандардизованог европског протокола за закључивање статуса отпада чиме су се створили предуслови да, овај отпад буде препознат као изузетно вриједна секундарна сировина”, објашњава она и каже да протокол захтијева детаљну карактеризацију муља, преглед могућности као и преглед, примјену иновативних технологија, потврђен карактеризацијом потенцијалних производа у лабораторијским условима.

Опсежни подаци и представљање иновативних технологија, како саопштава, пружају реалну слику о могућностима за закључивање статуса отпада и добијање другог регулаторног статуса, као предуслова да се појача интерес бизнис заједнице за ове сировине и њихову комерцијализацију.

“Промоцијом на платформи ХОРИЗОН 2020 пројекта CINDERELA, на којем сарађујемо са великим бројем европских партнера, протокол за црвени муљ биће, заједно са другим протоколима за индустријске отпаде у Европи, доступни широј европској бизнис заједници у сврху потенцијалне комерцијализације”, додаје награђена професорица и каже да њена лична сатисфакција лежи у чињеници да трају као истраживачка група, али и да су, црногорски истраживачи у овој области, препознати као истраживачи, али и као поуздани нови партнери на будућим пројектима и истраживањима на ову тему.

“У својој дугој каријери, имала сам прилике да стекнем многа професионална искуства и партнерства и искрено се надам да ме та врста мотивације и задовољства у послу који радим неће напустити ни убудуће”, закључила је проф. Вукчевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: