Проф. др Корнелија Ичин, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду, у свом новом одговору поручила је проф. др Драгану Копривици да је „кукавни људски створ“ је цитат из Достојевског.
Њено писмо преносимо у цјелини:
Поштована господо,
Одговорам на сав глас (бучно, бескомпромисно и убојито, како и доликује ономе ко се бави авангардом) на текст који је написао Драган Копривица.
Допуштам да Драгана Копривицу због пензионог узраста вара памћење, када пише да сам га позвала телефоном и питала да будем његов асистент, али истина је следећа: Драган Копривица је у маниру совјетских „кожних мантила“ позвао у 23.00 Корнелију Ичин да пита хоће хоће ли му бити асистент.
Иста та Корнелија Ичин је скренула пажњу на непристојно време позива уз одговор да никада није била ничији асистент, јер за њу постоји само звање асистент за руску књижевности, несумњиво неуљудно, спустила слушалицу. Тиме се разговор и било каква комуникација завршила.
Како за Драгана Копривицу никада нисам чула пре његовог постављања у Београд, а ни касније, јер припадам научној заједници, а не славистичкој подружници, нисам ни могла општити с њим.
Ако боље размислимо, пре ће бити да је Драган Копривица овом лажју желео себи да подигне углед у славистичким круговима – да је Корнелија Ичин била његов асистент! Заиста ми је жао што не могу помоћи Драгану Копривици у овоме, јер лаж мора бити названа својим именом како Драган Копривица не би остао сасвим кратких ногу, а и да му не порасте нос!
Штета је што Драган Копривица од толико ликова руске књижевности учи од Петра Верховенског из „Злодуха“ Достојевског, који се служи свим могућим лажима, преварама и уценама не би ли постигао своје циљеве.
Најзад, професионална дужност налаже да откријем Драгану Копривици да је „кукавни људски створ“ цитат из Достојевског.
Па нека се Достојевским, главним надахнућем руске књижевности ХХ века (посебно руске авангарде и руске литературе апсурда), заврши мој одговор.
*Ниједан од троје мојих непосредних саадника на предметима које држим на Филолошком факултету никада себе није назвао „мојим“ асистентом, јер асистент за руску књижевност одговара пред руском књижевношћу за сваку написану или изговорену реч у слушаоници, односно на јавном месту. Зато су постигли и постижу резултате на које сам поносна.
*Научна заједница не зна за границе – државне, верске, расне или било које друге. У научној заједници истраживачи се упознају преко објављених студија и чланака у верификованим светским научним часописима и зборницима, те преко штампаних монографија у врхунским издавачким кућама.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Баба,о’лади. Нијеси ни битна ни интересантна. Сви сте тада, а вјероватно и сада, били Сорошеви плаћеници и паћеници. Сјаши баба. И ко ову пушта на портал?