ПРОЧИТАЈ.ме
1 min read
Алекса Бечић и Дритан Абазовић, архива
Аух, испаде да је Бечић новооткривени филмски супер-стар, напросто, хоће га камера, натуралан је док је у крупном кадру, који подједнако акцентује све појединости лобање, од измонтираног кез-осмијеха до равног декламовања, и, заиста, има нечег буквалног у наступу поменутог („нашег“) Алексе, покрети су му луткраски, сваки уздах, повишен тон, мала пауза, уређени су као јефтина гарсоњера на предграђу, што ће рећи, крајње оскудног и шепавог вокабулара, увијек једно те исто (и опет исто), никако да дечко отаврзе, да да поенту, изузев буколиког наступа, никад ништа ново: реторичка велика мртваја! Илити: антипот усменом Килибарди!
У међувремену, баш као и ти, никако да провалим шта они хоће својим промотивним клиповима то, дођавола, да нам саопште… Можда, једноставно, воле да испозирају, и ништа више. – (У бекстејџу видим Бечића са кило пудера на лицу, са Лујовом периком којој се откачио један (проклети) виклер, ал’ се фризура, ипак, некако држи, док кравата, проклество, и даље се плази. Црвено једнолична и, око грла исувише притегнута, па отуд не чуди што говорников глас шкрипи и муца као у Бекетових ликова.)
Због горенаведоног, разумијеш зашто је Дритан унеколико умјеренија прилика, и поред филхрармониске фризуре, одаје да посједује концизност, зато се не либи да нас подсјети како увијек већ може запалити преко баре правац у Америку, али (пази сад), то не чини јер својим примјером хоће да покаже како, ипак, није све црно у све црвенијој Црној Гори, у шта, аутор, чисто сумња. Океј, патриотизам мањина живи као бубрег у лоју, а томе има да захвале нашој Влади, у којој нема крштеног министра, али, зар не, у томе је сва демократија и мултикултуралност ДПС-а…
Да се разумијемо – овдје се не ради о хегемоном уму, напротив, само бих (као потписник ових редова), исто тражио и за нас Србе, који смо, на маргини маргине, и егзистирамо тек као пука статистика, никад јавно, и увијек означени као државни непријатељи, они који угрожавају фамозну независност, коју и Криптокапић Ранко више не благосиља, иако се пентра на Ловћен, са вијенцем, заборављајући да ово никако није била жеља нашег најљепшег и најмлађег свеца!
Међутим, то је реалност политике: трговати са свим, од праха предака до тајноувидне спознаје Његошеве, свако се данас без резерве позива на етику као и на економију, зато се (као) може Марку Милачићу да се пореди са Марком Миљановим, и ако му пође за руком да постане градоначелник, од дневник-дечка неће се моћи опстати, од оне већ сад исфуране стори о томе ко су потрошени и прошли политичари, а ко су то млади и перспективни, и бла, бла, бла…
(Онолико колико је Бечић прогањан од шефове власти, таман толико је и потписник новоцрногорац. – У недељу бирај Слободу!)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Ziva istina
Бечић и његов потрчко Абазовић највећа опозициона превара у 21 вијеку.Златни ће бити Кривокапић и Лекић у односу на њих.