Процес

Пише: Батрић Бабовић 

Ако би се наслов најлакше требао дефинисати ова ријеч би гласила кретање. Брауново, организовано, хаотично, конфузно, уређено… Динамика је смисао овог термина и именици никад краја у бескрају људског бесмисла и цивилизацијског суноврата. Све је обично јасно, али истина није. Процес сазнања истине или сазријевања истине и истинољубља не тече очекиваном динамиком.

Кад би истина била Пијемонт коме тежи демократска, НАТО, прокосовска и косовско метохијска(симулакрум у једном случају и милион различитости које се приказују као исто циљно мјесто) Црна Гора, њена историја имала би више поглавара и друштвених уређења. Овако смо чекали и дочекали варљиво љето 2020.године и били и остали заведени зависници од планине Голеш. Исти су наш процес над процесима и Кафка над Кафкама. Црна Гора сто година касније постаје кафкијанско-утопијски бездан. Једино је могући издавач и дистрибутер постхумности процеса непознат и невидљив широј јавности.
Беране и Котор су дио ове приче. Два града у једној (не) повезаној сторији. Сторији бијелих мантила. Причи која отвара слијепе очи и два нова клиничко-болничка центра, по угледу на Хрватску што умну главу радује. Хрватска треба бити узор за медицину. Почело се од Боке Которске и кренуло ка Васојевићима. Преко Ребра. Ребра из Кишпатићеве. Оно које је као здравствена кичма настало давне 1942.године.Баш те ратне године, године мука, године богате историје. Наставило се даље преко уређења у Социјалистичкој Југославији, и преко ње до новоформиране и обновљене хрватске државе. На овом здравственом пункту 1950.године обављена је прва педијатријска катетеризација срца, а 1976. године ова установа добила је први ЦТ уређај у овом дијелу Европе. Година 1988. била је прва по трансплантацији срца у овом дијелу Европе, а 1990. по првој трансплантацији јетре. Једанаест година касније урађена је трансплантација јетре са живог донора. Погледавши паралеле и године закључује се да је све функционисало у државним уређењима СФРЈ и самосталне државе. Спустивши се на море близу Кантриде затиче се сјајан податак о трансплантацији бубрега давне 1971.под водством Винка Францишковића. Двије године касније на Звездари је поновљена иста операција. Хрватска па Србија. Факти не блиједе.
Данашњица каже да КБЦ Загреб Ребро има 29 јединица и матична је база Медицинског Факултета у Загребу. Ријека је сличне историје и мањег волумена. Уз њих су Осијек, Сплит и Сестре Милосрднице. Иза њих Дубрава и Меркур. Све установе од кровног значаја за регион и Хрватску са врхунском медицином и базе факултета који производе лијечнике.
Према овоме, у Беранама и Котору 2053.године треба очекивати трансплантацију бубрега, а трансплантацију јетре и срца у распону 2060. до 2070. године.
Штета што 43. Влада није била доступна Бранку Зоговићу и Божини Радевићу. Хрватска и Србија личиле би на данашњу и јучерашњу Црну Гору.
Свемир као беспроцесна активност тече својим током, а вријеме се оставља иза леђа вјечности. Његова равномјерна дистрибуција краси планину и море.
Кафка црногорског здравственог простора тече у негоглед и неповратности.
Јунске иде су близу и са њима полагања августовских рачуна и стогодишњих слепила…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: