Процена броја Албанаца за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа једина законска могућност
Процена броја становника била је једина законска могућност након што припадници албанске мањине нису хтели да се попишу на попису становништва 2011. године, изјавио је Зоран Станковић, председник Координационог тела за општине Прешево, Бујановац и Медвеђу.
Станковић је истакао да је након састанака са политичким лидерима Албанаца из општина Прешево, Бујановац и Медвеђа договорено да буду ангажовани експерти од стране међународне заједнице, тачније амбасаде САД и Велике Британије, ОЕБС, делегација ЕУ у Србији. Цео процес надгледали су надлежни државни органи, прецизније Министарство државне управе и локалне самоуправе уз асистенцију Координационог тела, а уз присуство Републичког завода за статистику и других државних органа, објаснио је Станковић за лист Данас.
„Екперти из Сједињених Америчких Држава, Велике Вританије и Европске Уније радили су на процени броја становника. Иницијатива за процену броја становника проистекла је из тежње државе да се превазиђу отворена питања која су неминовно створила низ непогодности по Албанску мањину с обзиром да већина припадника те мањине није хтела да се попише 2011. године“, рекао је Станковић.
Председник Координационог тела, на вест да се на новој службеној веб страници општине Бујановац која је још у фази израде налази и рубрика посвећена дијаспори, а која би требало да, како су објаснили општински званичници, служи зарад прикупљања података Албанаца који живе у иностранству како би се „спречила евентуална манипулација Владе Србије о броју Албанаца у општини Бујановац“ рекао да му није јасно на какву манипулацију мисле.
„Нисам разумео како Влада Републике Србије може да манипулише бројем Албанаца. Дакле, кад већина припадника Албанске мањине није хтела да се попише, држава је организовала процену броја становника како би те три општине могле несметано да функционишу као и да ни једног тренутка не буду ускраћене за било која буџетска давања. Процену су радили међународни екперти и у њој су учествовали лидери Албанаца на југу Србије, између осталог Риза Халими и Шаип Камбери као народни посланици, председници општина Прешево и Бујановац, Рагми Мустафа и Нагип Арифи“, објаснио је Станковић.
Уколико је било неких недоумица и незадовољстава проценом броја становника политички лидери Албанаца из ових општина су имали могућност да им на сва питања одговоре међународни експерти, истакао је Станковић. Он је нагласио да су Албански лидери из три општине на сва постављена питања добили одговоре од експерата, након чега је договерено да буде прихваћена процена броја становника без икаквих условљавања са било које стране, нагласио је Станковић.
Председник Координационог тела је поставио и питање да ли је посао општине да путем своје веб странице прикупља податке о Албанцима у иностранству и која је порука званичника општине, људима који живе на том простору.
Да подсетимо, Влада Републике Србије усвојила је Закључак почетком јула 2015. године на основу којег ће представљена процена броја становника бити у употреби до следећег пописа.
Извор: Данас
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
PODRSKA NEZAVISNOJ MEDJEDJII I PRESEVU.
Христос васкрсе!
…“Мој деда је био православни свештеник у Тешњу. Он није исповедао људе, него би стао испред олтара, изнео путир и питао: „Да ли сте се исповедили, али не мени него ономе коме сте згрешили? Има ли кога овде ко има некоме нешто да замери? Не опраштам ја грехе, него Бог“. Тако је говорио, разрешио их и причешћивао одмах. Јер исповедање само свештенику није исповест. То је обред црквене организације која уопште није верска – то је институција. После Литургије седело се у кући која је била одмах преко пута јер није било парохијског дома. Долазили су ту сељаци на коњима из места удаљених и петнаест километара, а моја баба, попадија, сваком од њих прала је ноге. Е, та попадија је мене васпитавала у детињству…
…Хришћанство је коначно ушло у европску историју дијалогом између Грка и Јевреја. Ми смо, међутим, данас у таквој ситуацији да православље, ако хоће да се уздигне и обнови, мора да води дијалог са семитима, значи и Арапима, а пре свега са оним муслиманима који не желе насиље. Пре Другог светског рата краљ Александар умео је да води веома добру политику према муслиманима, тако да је пред одлазак у Марсељ, значи пред смрт, дошао у сарајевску џамију и поклонио се. Чак су му скинули чизме и опрали ноге да би могао да уђе у џамију. Није клањао, стајао је док они клањају, али је указао поштовање. Наиме, када је у Босни 1766. године укинута Пећка Патријаршија, онда су римокатолици навалили на православне у Босни да их покатоличе како год могу, међутим било је веома много муслимана који су били велики противници Аустрије, па је склопљена је нека врста савеза против Аустрије као крсташке силе. Од тог времена велики број муслимана држао се према Србима српски, и они су се изјашњавали као Срби. У Тешњу, где је моја баба становала, а деда се већ упокојио, живео је и чувени Ширбеговић чији је брат учествовао у Првом светском рату и прешао преко Албаније. Сећам се када је једног лета Ширбеговић наишао поред цркве и казао мојој баби: „Помоз Бог Марта, ‘ајде вечерас на ифтар да ми дођеш“. Ифтар је свечана вечера у време муслиманског поста. Каже она њему: „Бога ми, не могу ти вечерас“. Питам је зашто не може, код њих се добро једе, а она мени стално даје неку пуру. „Не може сине, ако те зову на ифтар, онда треба као и они да не једеш ништа читав дан“. А ја кажем: „Па нисам ја муслиман“. „Свеједно, позвали су нас“. Сутрадан ми је рекла да читав дан не једем ништа и пазила на то. Ја сам, наравно, отишао да крадем воће. Увече смо отишли на ифтар. Све је то због тога што је и он, када је код нас долазио на Божић или Ускрс, поштовао српске обичаје, и све је знао, па и да буде и положајник. Тако је изгледао тај однос. Чак је и у четницима Драже Михајловића било муслимана.
Тито је урадио све да онемогући зближавање Срба и муслимана, нарочито оног дела који се осећао српским, а том делу припада доста њих који су били са мном у логору. Треба водити рачуна о томе да православна Црква, као политичка организација у сарадњи са државом, не може ништа да постигне. Она може да опстане само као верска заједница у сарадњи са народом!…“
https://stanjestvari.com/2015/04/11/%D0%B6%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE-%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D0%B4%D0%B8%D1%80%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D1%83%D1%82/
…“Једна од важних тачака глобализма (атлантизма) је: од државе направити – територију, а однарода – становништво.
Кад има државе има и реда, а он је прописан уставом и законима који штите народ. Основни показатељ да је нека држава сведена на територију, а њен народ на становништво, стање је у коме је устав суспендован, а закони и судови такви да увек штите странце на рачун домаћег живља…“
http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/kad-nema-drzave/
Исповијед, Осман Ђикић
Не зови ме тако, брате,
Јер то није име моје.
Турчин нисам нит ћу бити.
Исто мене перје кити,
Ко и твоје, брате, што је!
Ево руку, пруж’ ми своју,
Поглудај ме, у очима
Прочитаћеш душе жеље,
Упознаћеш наде вреле
Што их носим у прсима.
Хеј, Србин сам, Србин, брате,
То је моје право име,
Које не бих, за све дао,
А све за њ’ бих жртвовао
Поносно се китим њиме!
Хеј, Србин сам, српско име
Над све ми је драго, мило,
Ислам ми је вјера света
Ал ми она ништ’ не смета
Да ми куца српско било.
Да за српство срце бије,
За њ’ да дише душа млада,
Да идеал свет ми буде,
Хај, слобода српске груде
Што вјековим’ трпи, страда!
(1912.)
…“А шта је са, како рече Његош, „јаднијем Србима“?…“
http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/autorski-tekstovi/kako-smo-cutanjem-izdali-zavet-razmisljanja-o-vidovdanu-2017/
Скупштина, ономад
https://www.youtube.com/watch?v=m6XmUxD1MoY
и у Тополи, данас, треба најпре спремање, велико, ко и свугде
Обраше се виногради, Јелена Броћић
https://www.youtube.com/watch?v=eFMLjQ4fmPM