Привид са пасошем

У опш. Петњица, један привид свакомало наврзо се да диже „политичку“ прашину, том методом настојећи да се издвоји у и не баш тако разноликој чаршији, што му додатно отежава и тако паклени план, те иде логиком оних који пуне жутаре блиставим белфијима: – скандал је идеалан начин да се (секундарно, можда као сировина) избије на сам врх јавности, ма каква она била или не била, то сад уопште није питање, и отуд извјесни Муховић, пошто је као мува покушао ударити на нашу најмлађу икону (свету и небосклону поету Његоша!), јучедан изјављује како понешто и може осјетити према Подгорици, али, кад је ријеч о високом Цетињу, е тамо, брале мој, путује празан у пратњи пасоша… (Шта би онда, докони читаоче, један из Подгорице или са Цетиња могао осјећати ако би му се једном заломило да неким чудом пропути до Петњице, остаје да виси као исувише нелагодно питање.)

Истина је, поменутог Муховића знао сам каткад срести у комбију док заваљен на задњем сицу занима се паметним телефоном сав задубљен у геополитичке зезаје, готово опсиједнут А. Бајдуовом поставком о (преведимо овако) – раду демократије која нас приморава да будемо демократе јер у супротном све људско у себи доводимо у питање, итд., и, да сад не дужим, осмотрим искрајка мало ситуацију, и сконтам да Муховић на Цетиње иде само пазарним данима, да прода мало парадајза, сира, и сока од дрењина. Дакле, дотичног ама ни оволико колико стане под ноктом не интересује силна Историја овог града испод планине која још под громоказним небом чека да јој се врати капела!

Е, сад, испада да Муховићу (дрчном „политичару“ који не сеже даље од чаршијске интелигенције и њеног интереса, па све да је у питању отворено Сарајево гдје се скоро полемисало о „имену“ језика, који, пази сад, – прерастао у нешто што се дефинисало као „заједнички језик“, што ће рећи да је, једнако твој колико и његов, мада, будимо толико трезвени, опет не знамо како се зове тај „заједнички језик“, и зашто се упорно избјегава изговорити да се зове тако и тако, осим ако се то не изводи локалним шапатом као у вријеме просперитетног братство и јединство, оног кича који је изискивао разрешење у крви и никако друкчије!) не одговора чак ни „политика“ ДПС-а, која није шкртарила ни да му поклони опћину, која је толико блиска ФиЈипу (лажном) III, и обично се само отуд јавности гласне, отварајући какву чесму или стрвојеб од путељка што се кроз шуму пентра уз околне безнадежне планине.

Аха, за не вјеровати је да – бошњаку није довољно ни расипништво ДПС „политике“ него оће и нешто преко тога, која, да подвучемо, на сваком нивоу допушта да се по свему Црна Гора срозава и доводи у питање. Напослетку, Тајновидац из Биљарде да буде литерарно подвргнут означитељима као што су шербет од Шерба & Муховић, који, да поновимо, апсолутно ништа не осјећа према Цетињу, баш као што ни потписник ових редова не осјећа према Петњици!

Погађаш, Муховић остаје у Петњици како би испуњавао задатке који стижу из Сарајева, у коме једна бесрамна М. Карановић још се дигла расправљати о језику, или, „заједничком језику“ који одбија да се зове, будући да се сви на Балкану разумијемо прилично добро преко њега, шта ће му, који матрак, поријекло и име.

(На којем језику је издат Муховићев пасош, кад већ није (у то, докони читаоче, буди сигуран као у дан данашњи што мину) на тзв. „заједничком језику“?!)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: