Приштина би силом у Стразбур

Власти у Приштини у петак су најавиле да ће најкасније у јануару поднети захтев за чланство у Савету Европе, али како је процедура за добијање места у овој организацији једна од компликованијих, на евентуалну „чланску карту“ неће моћи да рачунају барем до 2020. године.

Портпарол генералног секретара ове организације Данијел Холтген у петак је, за „Новости“, потврдио да Косово засада није поднело захтев за чланство:

– Уколико се то догоди, кандидатура из Приштине биће предата, по стандардној процедури, Комитету министара и земљи која председава, Данској.

Иначе, председник Политичког комитета Парламентарне скупштине Савета Европе Данац Јенсен Могенс отворено лобира за интересе Приштине, па не чуди што се у петак из Приштине чуло да рачунају на четири земље које су признале Косово и које ће у наредне две године предводити СЕ. После Данске, на ред долазе Хрватска, Финска и Француска.

Министар спољних послова Ивица Дачић поручује да најављени захтев Приштине треба да буде одбачен, јер Косово не испуњава основне услове за статус чланице СЕ, пошто није држава:

– Ако Косово буде примљено због тога што га је велики број земаља Европе признао, то ће бити политика силе. Србија ће и те како знати да процени такав однос неких земаља.

Осим тога, указује Дачић, захтев Косова био би и у контрадикторности са Статутом СЕ и статусно неутралном политиком ове организације према КиМ. Према речима министра, Косово не испуњава стандарде СЕ у погледу заштите људских права, демократије и владавине права, а његовим пријемом био би угрожен и дијалог између Београда и Приштине.

Шеф скупштинског одбора за КиМ Милован Дрецун каже, за „Новости“, да је врло могуће да Косово ову акцију започиње уз договор са утицајним државама које га подржавају:

– Могуће је да им је чланство у СЕ обећано као компензација, јер су остали изван Интерпола, Унеска и других међународоних тела.

Када би захтев Приштине стигао до Комитета министара, они би прво морали да затраже мишљење од Парламентарне скупштине СЕ о тој кандидатури. За тај први степеник Комитету је у принципу потребан консензус, али може и да се прође са двотрећинском већином уколико се оцени да је захтев за чланство од великог политичког значаја за подносиоца захтева. Скупштина затим одлуку доноси двотрећинском посланичком већином, а о захтеву се онда поново изјашњава Комитет.

„Партнери“ Еуропола

Косово је од среде на списку „приоритетних партнера за стратешку сарадњу“ Еуропола, што је потврдила и Канцеларија ЕУ на КиМ. Дрецун нам каже да ЕУ очито брине због тероризма и криминала на Косова:

– ЕУ се прибојава да се то не прелије на њих, а ангажовање Еуропола могло би да утиче повољно на повећање степена безбедности на КиМ. Све то не значи чланство у Еурополу, иако ће Приштина тежити томе да то представи другачије.

Еуропол је агенција ЕУ која даје подршку чланицама у борби против тероризма, сајбер криминала и других облика криминала.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: