Приштина* панично зове Америку у помоћ — Европа понижена
Пише: Сандра Черин
Прва званична посета Рамуша Харадинаја Бриселу, откад је изабран на место премијера Косова*, показала је да пуко облачење премијерског одела са собом не носи и сет дипломатских вештина неопходних за обављање ове функције.
Ову поруку су, по свој прилици, схватили како Харадинај, човек за којим је Србија расписала потерницу због ратних злочина, тако и званичници ЕУ који подржавају независност Косова* и његове политичаре — бивше чланове ОВК.
Наиме, како медији наводе, Харадинај је на састанку Савета о стабилизацији и придруживању самопроглашеног Косова Европској унији жестоко увредио високу представницу наводним инсистирањем на већем учешћу САД у дијалогу Београда и Приштине, до те мере да је Федерика Могерини напустила састанак.
Иако је портпаролка ЕК Маја Коцијанчић демантовала да је Могеринијева изашла са састанка, чињеница је да је изостала заједничка конференција за новинаре Харадинаја и Могеринијеве, која је у оваквим приликама уобичајена, као и да је Харадинај касније отказао планиране изјаве у Бриселу. То указује да је до курцшлуса на релацији Брисел—Приштина ипак дошло.
Политиколог Стефан Сурлић, асистент на Факултету политичких наука, за Спутњик каже да, откако је питање Косова* пребачено из УН под окриље Европске уније, Брисел има јасну жељу да покаже како може сам да среди проблеме у свом дворишту, односно на Балкану.
„Није никаква новост да је дипломатија САД посредно била укључена у преговоре између Београда и Приштине*, али ако је сада Харадинајев захтев значио директно учешће представника Вашингтона, то је свакако и на личном плану могло да увреди Федерику Могерини. Будући да се ближи крај мандата, Могеринијева намерава да званичним, обавезујућим споразумом између Београда и Приштине* следеће године озваничи велики успех Европске уније у решавању овог вишедеценијског проблема. Зато би било какво званично учешће четврте стране нарушило основну идеју да је Европска унија способна да сама постигне споразум између Београда и Приштине*“, оцењује Сурлић.
Како каже, реакција Харадинаја свакако јесте зачуђујућа, тим пре што су изостала званична саопштења и његов утисак о састанцима у Бриселу.
„Дипломатски скандал, уколико би условно могли тако да га назовемо, убрзо је био утишан дипломатским тоном Маје Коцијанчић, која је рекла да је у питању поштовање распореда и да су САД и досад посредно доприносиле дијалогу. Дакле, остаје питање да ли је овде реч о стварном сукобу, али свакако да је Харадинај представио одређене теме које се Бриселу нису толико допале“, објашњава Сурлић.
И Милован Дрецун, посланик у српском парламенту, сматра да је отказивање конференције за новинаре Могеринијеве и Харадинаја знак да састанак није био успешан, или бар не у оној мери у којој се то очекивало.
„Чини ми се да се ради о покушају Приштине* да једном кампањом притиска више укључе САД у процес нормализације односа, мада не знам где ће више од овога. Брисел је на то реаговао јер такав захтев практично омаловажава и саму ЕУ и госпођу Могерини, и допринос који они дају процесу нормализације односа“, каже Дрецун за Спутњик.
Према његовом мишљењу, Могеринијева је у минулом периоду покушавала да процес нормализације води на непристрасан начин, што Приштини евидентно не одговара.
„Они желе да се Брисел понаша једнострано и да увек њима држи страну. Зато сада покушавају, можда и у договору са америчком дипломатијом, да некако промене тај формат и да САД имају већу или чак и водећу улогу, што верујем да не би било прихватљиво за нашу страну. Мислим да ћемо у наредном периоду имати доста тих политички потпуно несмотрених и неприхватљивих потеза Приштине, која покушава на све начине, па и преко затезања односа са Бриселом, да добије на времену и спречи формирање ЗСО“, напомиње Дрецун.
Када је реч о дипломатском „умећу“ које је Харадинај показао у првој званичној посети Бриселу, Дрецун верује да ће негативна слика овог сусрета вероватно остати веома упечатљива и код високе представнице ЕУ и код осталих бриселских званичника.
„Верујем да је Могеринијева из сусрета са Харадинајем увидела да се ради о једном неодговорном и недоследном политичару, човеку који није предвидљив, који је конфликтан и није спреман на искрен дијалог и компромис“, сматра Дрецун.
На питање да ли је инцидент у Бриселу можда само „димна завеса“ за Србију и скретање пажње са чињенице да Београд очекује од ЕУ да на Приштину* изврши притисак када је у питању формирање ЗСО, Стефан Сурлић каже да је чињеница је да је формирање ЗСО једина неиспуњена обавеза из Бриселског споразума, и да је то јасан и чврст аргумент на страни Београда.
„Зато на агенди Брисела јесте управо притисак како би се ЗСО формирала. Са друге стране, Харадинај има политички проблем на унутрашњем плану — како да оправда формирање те заједнице када је у предизборној кампањи био један од највећих противника давања већ аутономије Србима. Стога сада лопта јесте на страни Брисела, али и Вашингтона, да постигну што већи притисак и убеде Харадинаја да у најкраћем могућем року формира ЗСО, јер је она услов да би могло да дође до неког свеобухватног споразума који Брисел прижељкује у току наредне године“, закључује Сурлић за Спутњик.
Косово* – привремено окупирана јужна српска покрајина. Примједба портала ИН4С
Приштина* – сепаратистичке власти на КиМ. Примједба портала ИН4С
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: